(Д) Независност ума
Истинска независност није тврдоглавост. — Истинска независност ума није тврдоглавост. Она учи младе особе да граде своје мишљење о Божјој речи без обзира на то што ће други рећи или учинити. Кад се нађу у друштву неверника, атеиста или безбожника, то ће им помоћи да истакну и одбране своје веровање у свете истине Јеванђеља, насупрот неутемељеним приговорима и злобним шалама својих безбожних пријатеља. Ако су у друштву људи који се поносе истицањем недостатака оних који се представљају као хришћани да би одмах затим пустили бујицу поруга на рачун религије, моралности и хришћанске врсности, стварна независност ума помоћи ће им да учтиво али неустрашиво истакну да је ругање јадна замена за здраве доказе. Независност ума помоћи ће им да иза подсмевача уоче онога ко га покреће, непријатеља Бога и човека и да му се супротставе. (RH, 26. август 1884; FE 88,89)УКЛ 228.1
Потреба за индивидуалном неовисношћу.— Неки људи ласкају себи да би могли учинити нешто велико и добро кад би околности биле другачије, а истовремено не користе способности које већ имају у раду на месту на које их је Провидност поставила. Човек може да утиче на околности, али околности никада не треба да утичу на човека. Човек треба да користи околности као своје оруђе за рад. Он треба да савладава околности и никада не сме да допусти околностима да завладају њиме. Индивидуална независност и индивидуална снага сада су врло пожељне врлине. Није потребно жртвовати карактер; напротив, њега треба обликовати, оплеменити и уздићи. (3Т 496.497; 1875)УКЛ 228.2
Докле у независност. — Бог жели да Његов народ стекне врлину дисциплине и оствари складно деловање како би његови припадници могли гледати очи у очи једни другима и располагати просветљеним умом и истим судом. Да би се тако нешто остварило, треба учинити много. ... Господ неће од нас тражити да се одрекнемо своје индивидуалности. Међутим, ко може проценити до које границе треба ићи у индивидуалну независност? ...УКЛ 228.3
Петар саветује своју браћу: »Тако ви млади слушајте старјешине; а сви се слушајте међу собом, и стеците понизност; јер се Бог поноситима супроти, а пониженима даје благодат.« (1. Петрова 5,5) И апостол Павле позива своју браћу у Филиби на јединство и понизност: »Ако има, дакле, које поучење у Христу, или ако има која утјеха љубави, ако има која заједница Духа, ако има које срце жалостиво и милост, испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени: ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другога већег од себе.« (Филибљанима 2,13; 3Т 360, 1875)УКЛ 229.1
Божја сила је наш ослонац. — Браћо, преклињем вас гледајте једино славу Божју. Нека Његова сила буде ваш ослонац, Његова милост ваша снага. Проучавањем Писма и у озбиљној молитви настојте да стекнете јасну слику о својој дужности, а онда је верно извршавајте. Од битне је важности да покажете верност у малим стварима па ћете, чинећи тако, стећи поштење за веће одговорности. Мали догађаји из свакидашњег живота често пролазе непримећени, а управо такве појаве обликују карактер. Сваки догађај у животу велики је било за добро или за зло. Ум треба да буде извежбан свакидашњом провером да би стекао снагу да се одржи у свим тешким околностима. У данима невоља и опасности мораће бити утврђени у ономе што је добро, независно од сваког супротстављеног утицаја. (4Т 561; 1881)УКЛ 229.2