46 - МЕЂУЉУДСКИ ОДНОСИ
Закон узајамне зависности. — Сви смо заједнички уткани у велико ткање човечанства и све што чинимо да унапредимо и уздигнемо друге, враћа нам се као благослов. Закон међузависности односи се на све друштвене слојеве. (Стварање, патријарси и пророци, 534.535; 1890)УКЛ 365.1
Људска бића створена да зависе једни од других. — По Господњем плану људска бића створена су да зависе једни од других. Када би сви чинили најбоље што могу да помогну онима којима је потребна њихова помоћ, њихово несебично разумевање и љубав, били би благословени! Бог је свакоме од нас поверио таленте које треба да употребимо помажући једни другима у ходању уском стазом. У овом послу свако је упућен на другога; сви су сједињени у Христу. Своје таленте унапређујемо и умножавамо управо несебичном службом. (Lt 115, 1903; HC 182)УКЛ 365.2
Помажући другима, помажемо себи. — Многи се налазе у тами; јер су изгубили правац. Не знају куда да крену. Такви треба да потраже друге људе који су у сличним приликама, којима би упутили речи наде и охрабрења. Када почну да раде тај посао, небеско светло откриће им стазу којом треба да иду. Речима утехе невољнима, утешени ће бити и они сами. Помажући другима, они ће сами добити помоћ да изиђу из властитих тешкоћа. На место туге и суморности долази радост. Срце испуњено Божјим Духом зрачи топлином према сваком другом људском бићу. Такво људско биће више није у тами, јер је његова »тама« сада »као подне«. (MS 116, 1902; 4BC 1151)УКЛ 365.3
Наш стални утицај. — Ми негујемо изузетно свечан однос једни према другима. Наш утицај је увек или за или против спасења душа. Ми или сакупљамо с Христом или расипамо. Треба да живимо понизно, »поравнамо стазе« да други не би залутали с правог пута.УКЛ 366.1
Морамо очувати најстрожу чистоту мисли, речи и владања. Имајмо на уму да наше тајне грехе Бог ставља на светло свог лица. Постоје мисли и осећања које сотона дошаптава и подстиче, мисли и осећања који ће разгневити и најбоље међу људима. Ако такве мисли не негујемо, одбацићемо их као мрске нашем бићу; душа неће бити загађена кривицом и нико други неће бити опогањен њиховим утицајем. О, кад би свако од нас могао постати мирис животни на живот онима који нас окружују! (RH, 27. март 1888)УКЛ 366.2
Далекосежне последице личног утицаја. — До времена самог Суда нећемо сазнати какав је био утицај нашег љубазног, обзирног владања према недоследнима, неразумнима и недостојнима. Ако се после налета хушкања и неправде с њихове стране, поставиш према њима онако како би се поставио према некој невиној особи, па се чак потрудиш и покажеш им посебне знакове пажње, ти си учинио нешто што доличи хришћанину; такви људи су изненађени и посрамљени и у таквим околностима много јасније уочавају своје понашање и дрскост, него кад би им јасно приказао њихове ружне и неприхватљиве поступке с намером да их укориш. (Lt 20, 1892; ММ 209.210)УКЛ 366.3
Нељубазност и њен утицај. — Врлине многих, пожељне особине које поседују, скривене су, па уместо да душе привуку Христу, они их одбијају. Када би такве особе могле видети како њихово неучтиво понашање и нељубазни изрази утичу на невернике и како је такво понашање гнусно у Божјим очима, они би променили своје навике, јер је ускраћивање учтивости један од највећих каменова спотицања за грешнике. Себични, мрзовољни хришћани, који се стално на нешто жале, стоје као препрека на путу па грешници немају прилику да приступе Христу. (RH, 1. септембар 1885; HC 229)УКЛ 366.4
Будите људи који се могу волети. — Учините да Христос буде видљив у свему што радите. Нека вас сви виде као живе посланице Исуса Христа. ... Будите људи који се могу вољети. Нека ваш живот задобија срца свих оних који с вама долазе у додир. У ово време чини се мало да се истина учини привлачном другима. (MS 6, 1889)УКЛ 366.5
Сваки поступак је утицај. — Свака реч коју изговарате, свако дело које учините има утицај на добро или на зло на оне с којима се дружите. Колико је онда потребно да Христос вером живи у вашим срцима да би ваше речи постале речи живота, а ваша дела — дела љубави. (RH, 12. јун 1888)УКЛ 367.1
Одговорни за свој утицај. — Бог сваког човека сматра одговорним за утицај који окружује његову душу, на њега самог и на друге. Он позива младиће и девојке да буду строго умерени и савесни у коришћењу способности свог ума и тела. Они своје способности могу изградити једино када их марљиво користе и мудро примењују на славу Богу и на добро својим ближњима. (Lt 145, 1897)УКЛ 367.2
Окружени атмосфером вере. — Када своју душу окружимо атмосфером вере то има велико значај. Ми свакодневно одлучујемо о својој вечној судбини у складу с атмосфером која окружује душу. Појединачно смо одговорни за утицај који ширимо, а резултати, последице које не видимо, проистећи ће из наших речи и поступака.УКЛ 367.3
Да је Бог ради десет праведника поштедио Содом, какав је могао бити утицај на добро који би вероватно настао као резултат верности Божјег народа у којој је свако ко је исповедао Христово име уједно био обучен у Његову праведност!УКЛ 367.4
Ако је Бог могао да наведе место пребивања и звање Симона кожара и да прецизно упути римског стотника како да нађе човека који живи »крај мора«, Он сигурно и нас познаје по имену, зна чиме се бавимо, где живимо и каква су наша искуства. Он зна да ли крчимо пут небеском Цару од сваког смећа и препрека, омогућавајући Му да нас позива увек напред и навише, или пунимо стазу смећем и крчимо је; бацамо ли камење за спотицање на стазу грешницима ометајући и спречавајући на тај начин спасавање драгоцених душа за које је Христос умро. (Und MS 23)УКЛ 367.5
Опхођење према људима. — Господ од нас жели да будемо посвећени. Ми ћемо морати да се боримо са различитим људима и зато треба да знамо како да се опходимо с људима. Морамо се молити Христу да нам да речи које ћемо говорити и које ће служити на благослов. Трудећи се да помогнемо другима, и сами ћемо постати примаоци благослова. (MS 41, 1908)УКЛ 367.6
Најважнији посао. — Ово је најлепши, али и најтежи посао, икада поверен људским бићима. Он захтева најнежнију тактичност, најтананију осетљивост, познавање људске природе, небеску веру и стрпљење, спремност за рад, на будност и чекање. Према томе, нема ниједног посла важнијег од овога. (Васпитање, 292; 1903)УКЛ 368.1
Бављење умом сложен је посао. — Бављење људским умом врло је сложен посао. Ако се поставите круто, никада, никада нећете омекшати њихова срца; али ако се напаћеној души приближите и ако је срца пуног љубави одведете са непријатељског бојишта, нећете је отерати од себе нити је оставити изложену сотониним кушњама. (Lt 102, 1897)УКЛ 368.2
Свако има посебне невоље. — Ми не можемо допустити да будемо другима препрека у било коме смислу. Сваки човек има своја посебна искушења и невоље, а ми треба да будемо спремни да помогнемо кушанима и ојачамо их. Ми треба да охрабримо и, ако је могуће, подигнемо оне који су слаби у вери. Говорећи о Божјим обећањима, понекад можемо уклонити осећања из срца и мисли оних који су под теретом невоља и тешкоћа. (MS 41, 1908)УКЛ 368.3
Савет једној супрузи. — Упућена сам од Господа да ти кажем: »Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи.« (Лука 13,24) Господ те позива да се чврсто држиш Њега. Говори као што би Он говорио и поступај онако како би Он поступао. Не допусти да ико у твом срцу створи предрасуде наводећи те да непромишљено говориш. Труди се да твоја душа остане чиста и неокаљана, а твоје мисли узвишене и посвећене. Не хвали и не осуђуј људе на њихову штету нити буди брза да осудиш оне за које мислиш да не поступају мудро. Нека сви виде да волиш Исуса и да се ослањаш на Њега. Покажи свом супругу и својим верним и неверним пријатељима да желиш да упознају лепоту истине. Међутим, нипошто не показуј тај неугодни, забринути немир, који често квари добро дело. (Lt 145, 1900)УКЛ 368.4
Хришћанско разумевање. — Они који потпуно користе своје предности и указане прилике биће, у библијском смислу, даровити и образовани људи; не само школски образовани, већ и образовани у уму, владању и понашању. Такви људи биће учтиви, благи, сажаљиви и осећајни. Управо је то, како ми је Господ показао, оно што Он очекује од свог народа. Бог нам је дао способности да их користимо, развијамо и јачамо у процесу образовања и одгајања. Ми морамо размишљати, доносити своје закључке и уочавати везу између узрока и последице. Када то постане пракса, многи ће се према властитим речима и поступцима односити знатно промишљеније и одговорније, желећи да у целости одговоре намери коју је Бог имао кад их је створио. (MS 59, 1897)УКЛ 368.5
Отвореност подстиче поверење (савет једном лекару.) — Када би било више искрености, а мање тајанствености и прикривања; када би се подстицало братско поверење и било мање свога »ја«, а више Христовог духа и када би имао живу Божју веру — тада би био уклоњен облак којим сотона сада заклања атмосферу ума. (Lt 97, 1898)УКЛ 369.1
Реформатори, а не фанатици. — Свакако треба да имаш на уму да си реформатор, а не верски фанатик. У свом опхођењу с неверницима не показуј презриви менталитет ситничарења, јер ако застајеш и ценкаш се око неке мале своте, на крају ће изгубљена свота бити знатно већа. Ти људи ће рећи: »Овај човек је варалица; он би вам на превару одузео ваша права само кад би могао и зато будите опрезни ако имате било каквог посла с њим.«УКЛ 369.2
Међутим, ако се у неком послу одрекнеш неке занемарљиве своте у корист друге стране, она ће ти се придружити у великодушности. Ситничарење рађа ситничарење, себичност рађа себичност. Они који овако раде и чији је то начин живота, не виде како је то презриво у туђим очима, особито у очима оних који нису с нама у вери. На тај начин драгоцено дело истине добија жиг овог недостатка. (Lt 14, 1887; Еvангелизам 90.91)УКЛ 369.3
Будите отворени. — У свим својим пословима, где год се налазили, треба да будемо отворени. Ми не можемо допустити да иједну Божју заповест погазимо ради световног добитка. Ко смо ми? Христос је рекао својим ученицима: »Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.« (Матеј 5,13; MS 50, 1904)УКЛ 369.4
Поштење је врло важно. — Ми морамо очувати најстрожа начела поштења у свим животним детаљима. То нису начела која владају светом, јер је његов господар сотона - варалица, лажљивац и тлачитељ - кога његови поданици следе и извршавају његове намере. Али хришћани служе другом Господару; оно што раде мора бити од Бога, без обзира на сваки себични добитак.УКЛ 369.5
Одступање од савршеног поштења у пословном животу можда ће се некима чинити као неважно, али наш Спаситељ то није тако гледао. Његове речи на ту тему јасне су и одређене: »Који је вјеран у малом и у многом је вјеран.« (Лука 16,10) Човек који ће преварити свог ближњег у нечему што је мало, превариће га и у великом, ако се нађе у таквој прилици. Лажни приказ у нечем што је мало у истој је мери непоштење у Божјим очима као лаж у великом.УКЛ 370.1
Превара се у данашњем хришћанском свету достиже застрашујуће размере. Божји народ који поштује Његове заповести треба да стоји изнад тога. Онај ко тврди да верује у истину за данашње време, никада не треба да се бави непоштеним радњама које кваре односе човека с његовим ближњима. Божји народ наноси истини велику штету, чак и најмањим одступањем од поштења.УКЛ 370.2
Неко се можда не може похвалити привлачном спољашњоњћу; можда ће у много чему имати недостатке, али ако је познат по свом непоколебљивом поштењу, он ће бити поштован. Строго поштење покрива многе неповољне црте карактера. Човек који се постојано држи истине задобиће поверење свих људи. Не само што ће поверење у њега имати његова браћа по вери, него ће и неверници бити принуђени да га признају као часног човека. (Lt 3, 1878)УКЛ 370.3
Непоколебљиво поштење као чисто злато. — Божје слуге принуђене су да у већој или мањој мери одржавају пословне односе с људима из света, али када купују или продају, то треба да чине свесни да је на њима Господње око. Они не смеју да користе никакве лажне ваге или лажне тегове јер је то гад пред Господом. Хришћанин ће у сваком пословном подухвату бити дословно онакав како жели да његова браћа мисле о њему. Његовим понашањем управљају темељна начела. Он не сплеткари па зато и нема шта крије нити улепшава.УКЛ 370.4
Можда ће га неко и критиковати или проверавати, али његово непоколебљиво поштење блистаће као чисто злато. Он је благослов за све с којима долази у додир, јер је његова реч поуздана. Он је човек који неће искористити свог ближњег. Он је свима пријатељ и добротвор; у његове речи уздају се његови ближњи, људи који га окружују. Да ли такав човек запошљава раднике да сакупи своју жетву? Њихов тешко зарађени новац он преваром не задржава. Да ли има новца за који нема непосредну или недоличнну намену? Он тада умирује потребе своје сиромашније браће. Он се не бори да увећа свој посед нити да напуни своје џепове искоришћавајући тешке прилике у којима се налази његов ближњи. Његов је циљ да помогне свом ближњем и да му буде на благослов.УКЛ 370.5
Истински поштен човек никада неће искористити нечију слабост или незнање да би напунио свој новчаник. Он прихвата поштену цену за оно што продаје. Ако у ономе што продаје има недостатака, он то отворено каже свом брату или ближњем, иако на тај начин можда ради и против својих материјалних добитака. (Lt 3, 1878)УКЛ 371.1
Разумети људску природу. — Онај који настоји да преобрази човечанство, мора да га разуме. Људи се могу придобити и уздићи само саосећањем, поверењем и љубављу. Овде нам се Христос открио као велики Учитељ; од свих који су икада живели на Земљи, само је Он потпуно разумео људску душу. (Васпитање, 78; 1903)УКЛ 371.2
Велика је вештина опхођење с онима који су посебно слаби. Ако желимо да учимо друге, претходно сами морамо научити од Христа. Потребни су нам широки видици, ако желимо да обављамо право здравствено-мисионарско дело и ако желимо да покажемо мудрост и умешност у опхођењу с људским душама.УКЛ 371.3
Вероватно ће највећи део наше пажње привући они којима објективно треба најмање помоћи. Међутим, у опхођењу с онима који нам се чине безобзирним и немарним, треба да покажемо посебну мудрост. Неки људи не схватају светост Божјег дела. Они који располажу најмањим способностима, немарни, па чак и они који су лењи, посебно захтевају наш обзир и много молитве. У опхођењу с онима који нам се чине неупућени и изван нормалних токова, морамо показати мудрост и умешност. Истрајно радећи за њихово добро, морамо им помоћи да постану корисни сарадници у Господњем делу. Они ће се врло радо и позитивно односити према нашем стрпљивом и благом заузимању за њих у љубави.УКЛ 371.4
Ми треба да сарађујемо с Господом Исусом у послу у коме ћемо бескорисне и заблуделе враћати знању, разуму и чистоти. Ово дело по важности изједначава се са делом службе Јеванђеља. Бог нас позива да покажемо неуморно, стрпљиво занимање за спасење оних којима је потребна она последње раздобље у божанском васпитању. (Lt 20, 1892; ММ 209)УКЛ 371.5
Не расправљајте о туђим бригама. — »Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати.« (Матеј 5,9) Ко их овако назива? Сва небеска узвишена бића. Према томе, немој покретати ниједну искушану душу да ти прича о ономе на што се жали њен брат или пријатељ. Реци јој да не желиш да слушаш осуде или оговарање зато што ти је твој Саветник у својој Речи рекао да ће ти бити благо ако престанеш да изазиваш свађу и почнеш да градиш мир. Реци јој да чезнеш управо за таквим благословом.УКЛ 372.1
Христа ради, не говори и не мисли о злу. Нека нам Господ помогне не само да читамо Библију, него и да примењујемо њену науку. Човек као оруђе у Божјој руци, који верно обавља свој посао, који удружује благост са снагом, честитост са љубављу, постаје узрок радости међу небеским бићима и прославља Бога. Улажимо озбиљне напоре да будемо добри и чинимо добро, а тада ћемо примити венац живота који неће увенути. (MS 116, 1898)УКЛ 372.2
Рад са другима и за друге. — Када у души засија светлост, неки за које је изгледало да су се највише одали греху, постаће успешни радници баш за оне грешнике као што су и сами некада били. Вером у Христа неки ће доспети на висока места у служби и повериће им се одговорност у раду за спасавање душа. Они увиђају где се налази њихова сопствена слабост, они схватају порочност своје природе. Они познају снагу греха и силу рђаве навике. Они схватају своју неспособност да победе без Христове помоћи и њихова стална вика гласи: »Своју беспомоћну душу изливам пред Тобом.« (У потрази за бољим животом, 179; 1905)УКЛ 372.3
Поступај благо. — Немојмо настојати да радимо сами нити очекујмо то од других, већ се потпуно ослонимо на Светога Духа. Поступај благо с људима. Срца испуњеног духовном благошћу и нежношћу, отвори себи пут у осведочена срца. Нека твоје речи буду натопљене небеским уљем из двеју маслинових грана. Златно уље треба да се слива у припремљене судедове и преносити даље онима који траже истину. Имај увек на уму: »Не силом ни крјепошћу, него Духом мојим, вели Господ.« (Lt 200, 1899; Захарија 4,6))УКЛ 372.4