66 - ЕМОЦИОНАЛНЕ ПОТРЕБЕ
Разлог постојања. — Божји закон је закон љубави. Он нас је окружио лепотом да би нас поучио да нисмо дошли на Земљу да само истражујемо за себе, да копамо и градимо, да напорно радимо и предемо, већ да Христовом љубављу учинимо живот ведрим, радосним и лепим - да, слично цвећу, улепшамо живот других службом љубави. (Мисли с горе благослова, 97; 1896)УКЛ 512.1
Љубав задовољава унутрашње потребе. — Љубав мора да постане начело деловања. Љубав је темељно начело Божје владавине на Небу и на Земљи и зато мора да постане темељ хришћанског карактера. Једино га она може учинити и одржати непоколебљивим. Једино га она може оспособити да се одупре невољама и искушењима. (Поуке великог учитеља, 49; 1900)УКЛ 512.2
Негујте љубав. — Негујмо љубав према Богу и једни према другима јер је она драгоцена као злато. Наша је потреба данас да на најбољи могући начин представимо људима природу чисте и неокаљане вере која је по својој природи и захтевима супротност себичности. Љубав какву је примером показао Христос не може се успоређивати, јер је по својој вредности изнад злата, сребра или драгог камења. Ми треба да се молимо и тежимо љубави каква је била у Христовом срцу. Хришћанин који је поседује, има карактер који је изнад свих људских слабости.(Lt335,1905)УКЛ 512.3
Љубав је потребна свима. — Разлог што је толико мушкараца и жена у свету тврдог срца огледа се у томе што се истинска љубав сматра слабошћу, што је неки потискују и од ње одвраћају друге. Бољи део природе таквих људи изопачен је и закржљао још у детињству. Њихова срећа биће заувек закопана, ако не допусте зрацима божанског светла да отопе њихову хладноћу и себичност њиховог отврдлог срца. Ако желимо да нам срца буду нежна као што је било Исусово срце, док је боравио на Земљи, или ако желимо да поседујемо посвећено саосећање какво имају анђели према грешним смртним људима, морамо неговати наклоност и саосећање какво смо имали у детињству, које је синоним једноставности. (3Т 539, 1875)УКЛ 512.4
Срце као извор љубави. — И брат и сестра К. неискусни су у жртвовању за истину, у богатства у добрим делима и сабирању блага на Небу. Они нису били у прилици да своје саосећање, бригу и стрпљење примене на децу коју би волели и која би од њих зависила. Они су за савет питали само своју себичну удобност. Њихова срца нису била извор из кога би кључали живи потоци нежности и топлих осећања. Када би својим љубазним речима и делима милосрђа и доброчинства били узрок благослова другима, они би и сами примили благослове. Делокруг њихове употребљивости био је преузан. (2Т 649.650, 1871)УКЛ 513.1
Самољубље уништава мир. — Самољубље уништава наш мир. Док наша себична природа живи у нама, ми смо стално спремни да је бранимо од понижења и увреда; али када смо постали мртви за то, и када је наш живот сакривен с Христом у Богу, тада нећемо примати к срцу занемаривање и потцењивање. Бићемо глуви за оговарање и слепи за поругу и увреду. »Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не 608 завиди; љубав се не велича, не надима се, не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје.« (1. Коринћанима 13,4-8; Мисли с горе благослова, 16; 1896)УКЛ 513.2
Сигурност утемељена на правилном размишљању.— Оплемењујућа сила чистих мисли непрекидно нам је потребна. Правилно мишљење једина је безбедност за сваку душу. Како човек »мисли у свом срцу, такав је«. (Приче 23,7) Снага самоуздржавања јача вежбањем. Оно што у почетку изгледа тешко, сталним понављањем лако напредује, све док праве мисли и дела не постану навика. Ако желимо, можемо да напустимо све што је рђаво и ниско и достигнемо високо мерило; нас могу поштовати људи, а може нас љубити и Бог. (У потрази за бољим животом, 491; 1905)УКЛ 513.3
Недостатак љубави изопачава.— Господ је последице повезивања са злим духовима приказао Израиљу преко безакоња која су чинили Хананеји: њима су природна осећања била страна, били су идолопоклоници, прељубници, убице, безакоњем је била прожета свака њихова помисао и сваки њихов одвратни обичај. (Стварање, патријарси и пророци, 688; 1890)УКЛ 514.1
Плод злобе је смрт. — Дух мржње и освете потекао је од сотоне и навео га да убије Божјег Сина. Ко год гаји злобу или нељубазност, гаји исти дух, чији је плод смрт. У осветољубивој помисли скрива се зло дело, као што се у семену скрива биљка. »Сваки који мрзи на брата својега крвник је људски; и знате да ниједан крвник људски нема у себи вјечнога живота.« (1. Јованова 3,15; Мисли с горе благослова, 56; 1896)УКЛ 514.2
Потреба за дружењем. — Многи би се могли сачувати од грешних утицаја кад би били окружени добрим пријатељима који би им упућивали благе речи љубави. (4Т 364, 1879)УКЛ 514.3
Природно је тежити за друштвом. — Природно је тежити за друштвом. Свако тражи пријатеље или ће их себи начинити. Сразмерна са снагом пријатељства биће и мера утицаја који ће пријатељи вршити једни на друге, на добро или на зло. Свако има пријатеље на које утиче и који утичу на њега.УКЛ 514.4
Спона је тајанствен појам; она људска срца повезује у једно, чиме се тесно спајају осећања, укуси и начела две посебне личности. Један прихвата дух оног другог и пресликава елементе његовог понашања и поступања. Као што восак задржава облике с печата, тако и ум задржава утисак који настаје разговором и дружењем. Утицај може бити ненамеран, а ипак није мање снажан. (4Т 587, 1881)УКЛ 514.5
Човек створен за дружење. — Господ је човека створио за дружење и Његова је намера да будемо прожети Христовом благом природом, пуном љубави, а да дружењем будемо међусобно повезани блиским односом као Божја деца, радећи посао за време и вечност. (Lt 26а, 1889; ММ 48.49)УКЛ 514.6
Понос разара заједништво. — Увидели су [Христови непријатељи] да величанственост, неокаљаност и лепота истине, својим дубоким и нежним утицајем, све више осваја многа срца...УКЛ 515.1
... Он је рушио зид раздвајања који је толико ласкао њиховом поносу и искључивости; плашили су се да ће Он, ако Му се то дозволи, потпуно одвојити народ од њих. Следили су Га зато, испуњени одлучним непријатељством, надајући се да ће им се пружити нека прилика да Га омрзну мноштву и тако омогуће Синедриону да постигне Његову осуду и смрт. (Мисли с горе благослова, 47; 1896)УКЛ 515.2
Друштво и карактер. — Истина је оно што се говори: »Покажи ми своје друштво, а ја ћу ти показати твој карактер.« Млади нису свесни осетљивости питања о утицају који њихов избор пријатеља има на њихов карактер и на њихов углед. Свако ће тражити друштво оних чији су укуси, навике и обичаји сродни његовим.УКЛ 515.3
Онај коме је друштво неуких и искварених милије од друштва мудрих и добрих, показује да је и његов карактер није добар. Његови укуси и навике могу се у почетку потпуно разликовати од укуса и навика оних чијем друштву тежи, али кад се помеша с таквим слојем, мењају се његове мисли и осећања; он жртвује исправна начела и неосетно, а ипак неизбежно, спушта се до висине својих другова. Као што поток увек преузима својства земљишта кроз које протиче, начела и навике младих неизбежно бивају обележени карактером друштва у коме се крећу. (CT 221, 1913)УКЛ 515.4
Однос који свако треба да негује. — Бог нас је међусобно повезао као чланове једне породице и тај однос свако треба да негује. Има услуга које дугујемо другима, које не можемо занемарити, а да ипак поштујемо Божје заповести. Живети, мислити и радити само за себе значи постати бескористан као Божји слуга. Звучне титуле и велики таленти нису неопходни, ако неко жели да постане добар грађанин или узоран хришћанин. (4Т 339.340, 1879)УКЛ 515.5
Спона јединства. — Најнежнија земаљска веза је веза између мајке и детета. Дете лакше и радије прима утиске из живота и примера мајке него оца, будући да њих повезује јака и нежнија спона. Мајке имају тешку одговорност. Била бих срећна кад бих им могла утиснути свест о послу који могу обавити обликовањем ума своје деце. (2Т 536, 1870)УКЛ 515.6
Христос највећи Пријатељ. — Нашим пријатељствима приписује се велико значење. Ми можемо склопити многа добра и корисна пријатељства, али ниједно од њих није тако драгаоцено као оно које ограниченог човека повезује с неограниченим Богом. Кад смо на такав начин уједињени, у нама пребивају Христове речи. ... Резултат ће бити очишћено срце, разборит живот и карактер без мане. Међутим, слични Христу можемо постати једино ако се с Њим познајемо и дружимо, с нашим јединим безгрешним Примером. (ST, 10. септембар 1885; ML 190)УКЛ 516.1
Утеха уму и мир души. — Лекар који се покаже достојним местом главног лекара у болници обављаће величанствен посао. Међутим, верска страна његовог рада треба увек да буде таква да пацијенти препознају божански противотров, као средство за лечење грехом оптерећених душа. Сви лекари треба да схвате да такав посао морају обављати нежно и мудро. У нашим установама у које се на лечење доводе душевни болесници, утешне речи истине упућене болесницима често ће деловати као средство које умирује ум и обнавља мир у души. (Lt 20, 1902; ММ 189)УКЛ 516.2
Божји дар. — Свака добра побуда или тежња је дар од Бога; вера прима од Бога живот, који једини може да покрене прави раст и напредак. (Васпитање, 253; 1903)УКЛ 516.3
Унутрашње задовољство онога ко је у праву. — Несебичност, начело Божјег царства, начело је које сотона мрзи; он пориче и његово постојање. Од почетка велике борбе настојао је да докаже да су начела по којима Бог поступа себична, и на исти начин понаша се и према свима онима који служе Богу. Побити сотонино тврђење, то је Христово дело и дело свих оних који носе Његово име.УКЛ 516.4
Исус је дошао у лику човека да би својим животом приказао шта је несебичност. Сви који прихватају ово начело треба зато да буду Његови сарадници у остваривању несебичности у стварном животу. Изабрати добро зато што је добро; стати уз истину без обзира на страдања и жртве - »то је наследство слуга Господњих и правда њихова од Мене, вели Господ«. (Исаија 54,17; Васпитање, 154.155; 1903)УКЛ 516.5
За поверење и сарадњу свет дугује Божјем закону. — На свему што омогућава међусобно поверење и сарадњу, свет може захвалити Божјем закону који је записан у Његовој речи и који још постоји у људском срцу, уписан често нејасним и готово избрисаним словима. (Васпитање, 137; 1903)УКЛ 517.1
Успех насупрот новцу. — Када ступимо у прави однос са Богом, бићемо успешни куда год се крећемо. Ми желимо успех, а не новац — истински успех који ће нам Бог дати зато што Му је наше самоодрицање добро познато. Њему је позната свака жртва коју чинимо. Можда ћеш мислити да твоје самоодрицање ништа не мења, да треба да будеш обзирнији и тако даље. Међутим, то у Божјим очима ипак има велико значење. Стално ми је било показивано да се код људи као појединаца, када почну да траже веће плаће, догађа нешто што их удаљава од повољног положаја у којем су се дотад налазили. Али када прихвате плату која их непосредно приказује као самопожртвовне, Господ види њихово самоодрицање и дарује им успех и победу. То ми је било увек изнова приказивано. Господ који види тајно, плаћа јавно за сваку жртву коју су Његове искушане слуге драговољно принијели. (MS 12, 1913; 2SM 179,180)УКЛ 517.2
Сигурност не лежи у богатству. — Многи мисле да ће у земаљским богатствима наћи сигурност. Али Христос жели да из њиховог ока уклони трун који им мути поглед, омогућавајући им да виде већу славу и њену вечну вредност. Они мешају илузије и стварност; изгубили су из вида славу вечног света. Христос их позива да свој поглед усмере изван садашњости и да својој визији додају вечност. (Lt 264, 1903; SD 247)УКЛ 517.3
Ослањање на Бога - права сигурност. — Сотона је потпуно свестан да је и најслабија душа која настава у Христу и више него способна да се одупре силама таме, и да ће он, уколико отворено наступи, бити дочекан и одбачен. Он зато покушава да војнике крста измами из њихових снажних утврђења и да их са својим снагама сачека у заседи, спреман да уништи свакога ко се усуди да ступи на његово тло. Можемо бити сигурни једино ако се понизно ослонимо на Бога и будемо послушни свим Његовим заповестима. (Велика борба, 530; 1888)УКЛ 517.4
Бог нуди сигурност. — Бог жели да уместо земаљскога и пролазнога изаберемо небеско и вечно. Он нам пружа могућност да своје благо уложимо у Небо. Он ће подржати наше најузвишеније циљеве, осигурати наше изабрано благо. Он сам изјављује: »Учинићу да ће човјек више вриједити него злато чисто, више него злато офирско!« (Исаија 13,12) Кад нестане богатства које мољац једе и рђа квари, Христови следбеници радоваће се небеском благу, богатству које не може пропасти. (Поуке великог учитеља, 374; 1900)УКЛ 518.1
Посвећујући утицај истине. — Једина сигурност за било коју душу налази се у исправном размишљању. Ми морамо употребити свако средство које нам је на располагању да бисмо успешно владали својим мислима и неговали их. Свој ум треба да ускладимо с Његовим умом. Његова истина посветиће нас, наше тело, душу и дух па ћемо моћи да се уздигнемо изнад искушења. Речи које изговарамо биће мудре. (Lt 123, 1904)УКЛ 518.2
Примењена истина унапређује здравље. — Када се људи који су попуштали погрешним навикама и грешним обичајима, покоре сили божанске истине, примена те истине у срцу оживљава и обнавља моралне снаге које као да су биле паралисане. Прималац располаже снажнијим и јаснијим разумевањем него пре тренутка у коме је своју душу причврстио за Вечну Стену. Повећањем свести о личној сигурности у Христу, побољшава се и његово телесно здравље. Здравље и снага посебан је Божји благослов који припада примаоцу. (CTBH 13, 1890; Те108)УКЛ 518.3
Ослобађање од кривице. — Одузети је у Христу нашао исцељење и душе и тела. Њему је било потребно здравље душе да би могао да цени здравље тела. Христос је морао да да здравље уму и очисти душу од греха пре него што је могао да излечи телесну болест. Ова поука не сме се занемарити. Данас има хиљаде оних који пате од телесних болести који, као и одузети, чезну за вешћу »опроштени су ти греси«. Темељ њихових болести је терет греха са својим немиром и неудовољеним жељама. Они не могу да нађу излечење, док не дођу Исцелитељу душе. Мир који једино Он може да да, обновиће снагу ума и здравље тела. (У потрази за бољим животом, 77; 1905)УКЛ 518.4
Снага за твој дан. — Анђели који ће за вас учинити оно што ви не можете, очекују вашу сарадњу. Они чекају да одговорите Христовим позивима. Приближите се Богу и једни другима. Жељом, тихом молитвом и одупирањем сотонским силама ставите своју вољу на страну Божје воље. Ако је у вама жеља да се супротставите ђаволу и искрено се молите Богу »избави ме од искушења«, добићете снагу за свој дан.УКЛ 519.1
Посао небеских анђела је да приступе онима који су измучени, искушани и напаћени. Они раде дуго и неуморно на спасавању душа за које је Христос умро. (RH, 4. јула 1899; SD 36)УКЛ 519.2