Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Ум, Карактер И Личност

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    87 - ПСИХОЛОГИЈА И ТЕОЛОГИЈА

    Налазе се у Светоме писму. — Истинска начела психологије налазе се у Светоме писму. Човек не познаје властиту вредност. Он поступа у складу са својом необраћеном природом и карактером, јер не гледа у Исуса, Зачетника и Свршитеља своје вере. Онај ко приступа Исусу, ко верује у Њега и ко у Исусу има свој Пример, схвата значење речи: »А који Га примише даде им радост да буду синови Божији.« (Јован 1,12)УКЛ 660.1

    Међутим, када дође до Исусових ногу, он добија способност да, као у огледалу, у свом личном, грешном животу, уочи застрашујуће дубине изопачености у које може потонути необраћено људско срце. Он види обрисе чистог карактера Онога који је безгрешан, обрисе савршенства које се дарује покајаном, обраћеном грешнику. Одевен у блиставу хаљину Откупитељевог карактера, он седи заједно с Христом на Небу. (MS 121, 1902)УКЛ 660.2

    Бог познаје деловање људског ума. — Господ Бог је тачан и непогрешив у својим сазнањима. Он познаје начин деловања људског ума, активна начела људских оруђа која је створио; тачно зна како ће на њих деловати оно што изађе пред њих и на који ће се начин понашати у било коме искушењу коме их може изложити и у свим околностима у којима ће се наћи.УКЛ 660.3

    »Кад су пред очима Господу путови свачији, и мјери све стазе његове?« (Приче 5,21) »Очи су Господње на сваком мјесту гледајући зле и добре.« (Приче 15,3) »Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свијем небом.« (Јов 28,24) »Јер сва срца испитује Господ и сваку помисао зна.« (1. Дневника 28,9) Он појединачно зна све што долази у наше мисли. »Гле, као облак подиже се, и кола су му као вихор, коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! пропадосмо.« (Јеврејима 4,13; Lt 18,1895)УКЛ 660.4

    Бог познаје све процесе у људском уму. — Да ли су мушкарци и жене вољни да сазнају како се Бог односи према створењима која је начинио? Он је начинио човеков ум. У нашем уму не појављује се ниједна племенита мисао која не потиче од Њега. Он познаје све тајне процесе у људском уму, јер га је Он успоставио? Бог види да је грех понизио и покварио човека, али га ипак гледа са саосећањем и разумевањем јер види да га је сотона ставио под своју власт. (MS 56, 1899; 6BC 1105)УКЛ 661.1

    Побожност доноси мир и срећу. — Чине се покушаји да се остави утисак да побожност штети здрављу. То је заблуда и не треба је подупирати. Чиста побожност доноси мир, срећу и задовољство. Побожност је корисна за овај и за будући, вечни живот. (Lt 1б, 1873)УКЛ 661.2

    Седети поред Исусових ногу, а не ослањати се на људски разум. — Христос мора да прожме све наше мисли, наша осећања и нашу љубав. Он мора бити видљив у свим чак и најситнијим детаљима наше свакидашње службе, у послу који нам је Он поверио да га извршимо. Када, уместо да се ослањамо на људски разум или прилагођавамо водећим световним мислима, седимо поред Исусових ногу, жељно пијемо Његове речи, учимо од Њега и кажемо: »Господе, шта хоћеш да чиним«, тада наша урођена самосталност, наше самопоуздање, наша јака самовоља уступа место дечијем, покорном и поучљивом духу. Када стојимо у исправном односу према Богу, ми препознајемо и признајемо Христову власт да нас упућује и Његово право на нашу беспоговорну послушност. (Lt 186, 1902; HC 99)УКЛ 661.3

    Мешање науке о истинској побожности са науком о филозофији ума. — Он није дао никакво ново светло које би заменило Његову реч. То светло треба умове који лутају да доведе Његовој Речи која ће, кад буде примљена и усвојена, послужити души као крв живота. Тада ће се и добра дела видети као светло које светли у тами.УКЛ 661.4

    Да си, бавећи се прочавањем филозофије ума, марљиво проучавао науку о истинској побожности, твоје хришћанско искуство умногоме би се разликовало од садашњег. Зашто си се окренуо од чистих потока с Ливана да би пио из мутних равничарских вода — преварности људских измишљотина? Срцу је потребна сила која се може наћи само у Божјој речи. Та сила је хлеб живота од кога ће човек, ако га једе, вечно живети. Он неће само повремено пробати од хлеба који силази с Неба. Он треба да живи од речи које су дух и живот ономе ко их прима. Озбиљно прихватање истине, лично примање Христових речи, покреће промену карактера. (Lt 130, 1901)УКЛ 661.5

    Свети Дух испуњава очишћени ум. — Свој ум треба да непрекидно пунимо Христом и ослобађамо га од себичности и греха. ... Онако како свој ум ослобађаш од таштине и безвредних садржаја, тако ће настала празнина бити попуњавана оним што Бог жели да ти подари — Његовим Светим Духом. Тада ћеш из ризнице срца износити добре ствари, богате бисере мисли, док ће други примати те речи. ... Твоје мисли и осећања почиваће на Христу, а ти ћеш другима одражавати оно што је допрло до тебе, што долази од Сунца Правде. (RH, 15. март 1892; HC 115)УКЛ 662.1

    Начела која се односе на све околности. — Господ је проговорио у својој светој Речи. Те свете странице пуне су поука и живота, складно уједињених с истином. Оне су савршени правилник понашања. У њима су нам дата упутства и темељна начела која се односе на све животне околности, иако се можда не спомиње неки посебан случај. Неоткривено није остало ништа од онога што је битно за целокупни систем вере и прави круг практичног живота. Тамо је објашњена свака дужност коју Бог очекује од нас. Тако, ако неко изгуби вечни живот, то ће бити зато што је био самозадовољан, претерано самопоуздан, пун таште умишљености и зато што се у погледу свог спасења није искључиво ослањао на заслуге Христове крви. С праве стазе неће залутати нико ко кротко и искрено прихвати Библију за свог водича чинећи је својим извором савета и мудрости. (Lt 34, 1891)УКЛ 662.2

    Истина је активно начело. — Истина је активно, делотворно начело које обликује срце и живот тако да је све у знаку сталног напретка. ... На сваком кораку приликом пењања, воља добија нови подстицај за деловање. Морално расположење постаје све сличније Христовом уму и карактеру. Напредни хришћанин располаже врлином и љубављу, које превазилазе знање, јер божанско разумевање Христовог карактера снажно и дубоко прожима његова осећања. Само путник који напредује моћи ће да цени вредност Божје славе која се открива на врху лестава; она га привлачи све више и више, још племенитијим циљевима које му Христос открива. За то се морају упрегнути све способности ума и тела. (MS 13, 1884; HC 68)УКЛ 662.3

    Позитивни приступ. — Небо посвећује пажњу ономе ко око себе шири атмосферу мира и љубави. Такав ће примити небеску награду. Он ће стајати у велики дан Господњи. (MS 26, 1886; HC 234)УКЛ 663.1

    Мишљање и образовање неће ометати лични однос с Богом. — Иако су образовање, пракса и мишљење оних који располажу искуством веома важни, сарадници не треба да се потпуно ослањају на суд било којег човека. Сви они, као Божја слободна оруђа, треба да траже мудрост од Њега. Када се онај који учи потпуно ослони на размишљања другог човека и не одлази даље од прихватања његових идеја, он тада једино гледа кроз очи тога човека и у томе се смислу понаша само као његов одјек. Бог поступа према људима као с одговорним бићима. Он је спреман својим Духом да делује у уму који је усадио у човека и то само онда ако Му човек омогући да делује, и ако препозна Његово деловање. Његов је план да сваки човек лично користи свој ум и своју савест. Он не жели да ико постане сенка другог човека, неко ко би само изражавао мишљење другога. (5Т 724.725, 1889)УКЛ 663.2

    Бог подржава највишу културу ума. — Бог даје своју потпору највишој култури ума ако је посвећена у Божјој љубави и страху. Понизни људи које је Христос одабрао били су с Њим три године и стајали под оплемењујућим утицајем небеског Величанства. Христ је био највећи Учитељ кога је свет икада познавао. (RH, 21. јун 1887; FE 47.48)УКЛ 663.3

    Ум као извор свих поступака, добрих и лоших. — Он је за ум припремио то живо станиште; он је »тајно саздани« храм, који је сам Господ припремио да у њему пребива Његов Свети Дух. Ум држи у власти целог човека. Извор свих наших поступака, добрих или лоших, налази се у уму. Ум је тај који се клања Богу и који нас доводи у савезништво с небеским бићима. Па ипак, многи проведу и цео живот а да не сазнају за сакривено благо. (SpTEd 33, 11. мај 1896; FE 426)УКЛ 663.4

    Под управом Неба или изопачен. — Оплемењен, очишћен ум под управом Неба универзална је сила која гради Божје царство. Изопачени ум има сасвим супротни утицај: он искривљава силе које су поверене човеку ради умножавања у преданом раду за добро. Он обмањује и уништава.УКЛ 664.1

    Бог је дао довољно дарова да би човек могао бити способан и мудар за објављивање, снажно и племенито представљање дивних Господњих дела свима који Га љубе и поштују Његове заповести. Он жели да људи поштују Његове заповести јер је то на здравље и живот свим људима.УКЛ 664.2

    Поверени таленти су света одговорност. Ниједан човек не треба да чезне за талентима без озбиљне молитве за мудрост одозго која ће осигурати правилну употребу свих способности добијених од Бога и без одлуке да добијеним талентима указује част и славу Богу. Предивна је ствар примање светог светла које је Бог дао и преношење онима који се налазе у тами заблуде. Наиме, ако верни сарадник то учини на несебичан начин, с племенитом жељом да помогне и послужи на благослов душама које пропадају, пред његовим очима постају видљива небеска блага која ће га учинити богатим на Небу. Он је наследник Божји, а сунаследник Исуса Христа, »вечне и од свега претежније славе«. (MS 63, 1900)УКЛ 664.3

    Човек створен за племените циљеве. — Човека чини истинско уздизање ума, а не стварање утиска о надмоћности. Човек постаје оно што јесте ако на одговарајући начин негује умне способности. Ове оплемењујуће способности дате су му да би му послужиле у обликовању карактера за будући, бесмртни живот. Човек је створен за стање радости које је узвишеније и светије од онога што овај свет може понудити. Он је начињен по Божјем обличју за узвишене и племените циљеве, као што је помагање небеским анђелима. (4Т 438, 1880)УКЛ 664.4

    Потребна је промена мисли. — Умови многих људи спуштају се веома ниско тако да Бог не може да ради ни за њих нити с њима. Потребна је промена мисли; морају се пробудити морална чула да би разумели Божје захтеве. Збир и суштина праве побожности јесте неговати и трајно признавати — ријечима, одевањем и понашањем — свој однос са Богом. Уместо поноса треба показати понизност; уместо лакомислености умереност и уместо безбожности и немарне равнодушности предање Богу. (4Т 582, 1881)УКЛ 664.5

    Ум покреће службу. — Видела сам да је током минулог лета владао дух — приграби што је могуће више од овог света. Нису се поштоване Божје заповести. Ми Божјем закону служимо умом; међутим, умови многих служили су свету. Тако, будући да су њихов ум у целини били обузети земаљским стварима и служењем себи, они нису могли служити Божјем закону. (1Т 150, 1857)УКЛ 665.1

    Служба коју Бог прима. — Многи мисле да због мана у свом карактеру не могу задовољити мерила која је Христос поставио; међутим, таквима преостаје да се на сваком кораку покоре моћној Божјој руци. Христос не цени човека по обиму посла који обавља, него по духу у коме обавља тај посао.УКЛ 665.2

    Када види како људи подижу терете и како покушавају да их носе у понизности срца не уздајући се у себе, већ ослањајући се на Њега, Он њиховом труду додаје своје савршенство и пунину. Тада је тај труд угодан пред Оцем. Ми смо прихваћени у Љубљеноме. Мане грешника покривене су савршенством и пунином Господа, наше праведности. Оне који у искреној жељи, и скрушеним срцем улажу своје скромне напоре да достигну Божје захтеве, Отац гледа нежном љубављу и саосећањем; Он их посматра као своју послушну децу и урачунава им Христову праведност. (Lt 4, 1889)УКЛ 665.3

    Познавање Христа освежава ум. — Христос је Извор живота. Оно што је многима потребно то је да имају јасније сазнање о Њему; да стрпљиво и љубазно, али ипак озбиљно, проуче како цело биће 788 могу широм отворити исцељујућим небеским средствима. Сталан умор и незадовољство престаће када сунчева светлост Божје љубави обасја тамне одаје душе, а дивна радост да снагу уму и здравље и снагу телу. (У потрази за бољим животом, 247; 1905)УКЛ 665.4

    У Христу нема неуспеха. — Свемоћна сила Светога Духа представља одбрану сваке понизне душе. Ниједном који у кајању и вери потражи Његову заштиту, Христос неће допустити да потпадне под утицај непријатељеве силе. Спаситељ је поред оних који су у искушењу и тешкоћама. Са Њим не постоји неуспех, губитак, немогућност или пораз; ми можемо све кроз Њега који нам моћ даје. Када дођу искушења и недаће, не чекајте да савладате све тешкоће, већ гледајте на Исуса, свог Помоћника. (Чежња векова, 490; 1898)УКЛ 665.5

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents