Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Ум, Карактер И Личност

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    17 - НАСЛЕЂЕ И СРЕДИНА

    Моћ наслеђа. — Потребно је да се ставимо у положај оних који су у искушењу. Размислите о сили наслеђених склоности, о сили рђавог утицаја друштва и околине, о сили рђавих навика. Можемо ли се чудм шиосе под таквим утицајима многи понижавају? Можемо ли се чудити што споро одговарају на напоре за њихово уздизање? (У потрази за бољим животом, 168; 1905)УКЛ 124.1

    Деца често насљеђују склоности. — По правилу, деца насљеђују природу и склоности својих родитеља и поводе се за њиховим примером; на тај начин се греси родитеља преко деце преносе из нараштаја у нараштај. ...УКЛ 124.2

    С друге стране, како је богато награђено поштење које је Сим указао оцу; какви се славни и свети људи појављују у његовом потомству! (Стварање, патријарси и пророци, 118; 1890)УКЛ 124.3

    Мајке треба да познају законе наслеђа. — Да су мајке из прошлих нараштаја познавале законе свог бића и постојања, схватиле би да ће се чврстина њихове конституције, снага њихових моралних назора и умних способности у великој мери показати на њиховом потомству. Право је зло ако не познају тај предмет којим је много обухваћено. (HL, део 2, 37, 1865; 2SM 431)УКЛ 124.4

    Болест се преноси с родитеља на децу. — Кроз читав низ генерација, од пада у грех па наовамо, та склоност имала је сталан силазни смер. Болест се преносила с родитеља на децу, из нараштаја у нараштај. Чак и новорођенчад у колевци пати од тегоба и болести покренутих гресима њихових родитеља.УКЛ 124.5

    Мојсије, први историчар, даје нам врло јасан извештај о животу друштва и појединаца у раним данима историје света, али у њему не налазимо ниједан податак да је неко новорођенче рођено слепо, глуво, парализовано или слабоумно. Не наводи се чак ни један једини податак о природној смрти у раном или касном детињству или младићком добу. ... Толико је било ретко да син умре пре оца да је такав догађај сматран толико вредним да би морао бити записан: »И умрије Аран пре Таре оца својега.« (1. Мојсијева 11,28) Патријарси од Адама до Ноја, осим уз неке изнимне случајеве, живели су по готово хиљаду година. Отада се смањивао просечан човеков животни век.УКЛ 125.1

    У време Христовог првог доласка човечанство је било већ толико ослабљено да Спаситељу из свих градова ради лечења болести нису доносили само старце, него и средовечне и младе људе. (CTBH 7,8, 1890; CD 117,118)УКЛ 125.2

    Деца треба да избегавају рђаве навике својих родитеља. — Болест никада не дође без узрока. Непоштовањем закона здравља пут је припремљен, а болест позвана. Многи пате сносећи последице прекршаја које су начинили њихови родитељи. Иако нису одговорни за оно што су њихови родитељи учинили, ипак је њихова дужност да утврде шта је, а шта није прекршај закона здравља. Они треба да избегну рђаве навике својих родитеља и исправним животом остваре боље животне прилике. (У потрази за бољим животом, 234; 1905)УКЛ 125.3

    Греси предака пуне свет болестима. — Наши преци оставили су нам у наслеђе своје обичаје и захтеве, који овај свет пуне болестима. Греси родитеља преко изопаченог апетита застрашујућом силом преносе се на децу до трећег и четвртог нараштаја. Неправилан начин исхране многих нараштаја, навике облапорности и непримереног удовољавања захтевима у јелу пуне наша прихватилишта за бескућнике, наше затворе и душевне болнице. Неумереност изражена у трошењу руског чаја, црне каве, вина, пива, рума и коњака, употреба дувана и разних наркотичних средстава, изазива велико умно и телесно слабљење које се непрекидно увећава. (RH, 29. јул 1884; CH 49)УКЛ 125.4

    Наслеђене склоности за опојним средствима. — За неке људе није сигурно ако у кући држе вино или јабуковачу. Они су наследили жељу за опојним средствима и сотона их непрекидно приволева да их узимају. Када једном попусте пред његовом кушањем, они се не заустављају, јер жеља тражи задовољење и то их води пропасти. Мозак је отупљен и замагљен; разум више не држи узде; они стају на стазу порока. (5Т 356,357, 1885)УКЛ 125.5

    Последице употребе дувана преносе се на децу. — Међу децом и омладином употреба дувана наноси огромну штету. Нездраве навике прошлих нараштаја штете данашњој деци и омладини. Умна неспособност, телесна немоћ, поремећени живци и неприродне жеље предају се као родитељско завештање деци. Исте навике које настављају деца, повећавају и продужују рђаве резултате. Овоме у великој мери треба приписати телесну, умну и моралну изопаченост која је постала разлог за узбуну. (У потрази за бољим животом, 328.329; 1905)УКЛ 126.1

    Деца наслеђују склоности. — Деца наслеђују склоности ка злу, али располажу и многим дивним карактерним цртама. Ове црте треба јачати и развијати, док склоности ка злу треба опрезно сузбијати и уклањати. Деци никада не треба ласкати, јер је ласкање отров. Родитељи према њима треба да покажу посвећену, нежну бригу задобијајући на тај начин њихово поверење и љубав. (RH, 24. јануар 1907)УКЛ 126.2

    Праве речи похвале. — Мајка би, када год за то има повода и прилике, требало да упућује речи похвале за добро понашање своје деце. Она треба да их подстиче речима одобравања и погледима који значе љубав. То ће бити као сунчево светло дечијем срцу и водиће у изграђивање самопоштовања и узвишеног карактера. (3Т 532, 1889)УКЛ 126.3

    Нагла природа понекад је наслеђена. — Неки су наследили наглу нарав, а одгојем у детињству нису се научили самоконтроли. Врло често, успоредо с том ватреном нарави, иду завист и љубомора. (2Т 74, 1868)УКЛ 126.4

    Сотона злоупотребљава наслеђене слабости. — Нама је немогуће да се сопственом снагом одупремо бучном негодовању наше пале природе. Сотона ће овим каналом доводити искушење на нас. Христос је знао да ће непријатељ доћи сваком људском бићу да искористи наслеђене слабости и својим лажним наговештајима ухвати у замку све оне чиј е поверење не лежи у Богу. Тиме што је прошао земљом којом мора човек да иде, наш Господ нам је припремио пут да победимо. Његова воља није да се нађемо у неповољном положају у сукобу са сотоном. ... »Не бојте се«, говори Он, »јер Ја надвладах свет.« (Јован 16,33) (Чежња векова, 122.123; 1893)УКЛ 126.5

    Обраћење мења наслеђене склоности. — Стварно обраћење мења наслеђене и стечене склоности према злу. Божја вера је чврста тканина, начињена од безбројних нити и саткана мудро и вешто. Једино мудрост која потиче од Бога може учинити да та тканина буде и потпуна. Велика је разноликост међу тканинама које на први поглед изгледају лепо, али не могу поднети испит каквоће. Пропадају у прању. Боје им нису постојане. У условима летње жеге бледе и губе се. Такве тканине не подносе грубо руковање. (Lt 105, 1893; 6BC 1101)УКЛ 127.1

    Не будите робови наслеђа. — Питање које нам се поставља за размишљање гласи: Имамо ли Христове особине? Изговори су без вредности. Све околности, сви захтеви и жеље треба да служе човеку који се боји Бога, а не њиме да владају. Хришћанин не сме да буде роб било каквих наслеђених или стечених навика или склоности. (SpT Series A, бр. 9, стр. 56, 1897.; ТМ 421)УКЛ 127.2

    Анђели помажу у борби против склоности. — Анђели су увек тамо где су најпотребнији. Они су с онима који треба да воде најтеже битке, с онима који морају ратовати против захтева и наслеђених склоности и чије је породично окружење веома неповољно. (RH, 16. април 1895; ML 303)УКЛ 127.3

    Вера чисти наслеђене недостатке. — Они који уз правилно схватање Писма на прави начин гледају крст, који истински верују у Исуса, имају сигуран темељ за своју веру. Они имају веру која кроз љубав ради и чисти душу од свих наслеђених и стечених недостатака. (6Т 238,1900)УКЛ 127.4

    Далекосежни утицај средине. — Ми живимо у окружењу притиснутом сотонским деловањем. Непријатељ ће мрежу неморала исплести око сваке душе, која није заштићена оградом Христове милости. Кушање ће доћи, али ако смо будни и мотримо на непријатеља одржавајући равнотежу самосвладавања и чистоте, заводнички духови неће на нас имати никакав утицај. Они који искушењу не дају никакав повод, имаће снаге да му се одупру када дође. Међутим, они који се задржавају под утицајем зла, за пораз и пад, губитак своје постојаности, неће моћи да окриве никога другог до себе самог. У будућности ће се показати добри разлози за ове опомене против преварних духова. Тада ће постати очигледна снага Христових речи: »Будите ви, дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески!« (Матеј 5,48; CT 257, 1913)УКЛ 127.5

    Лотове кћери у злом окружењу. — Лот Лот је кратко време провео у Сигору. Овде је, као и у Содому, владало безакоње, па се бојао да остане, сматрајући да ће и тај град бити уништен. И заиста, убрзо је и Сигор доживео судбину градова у равници, као што је Бог од почетка намеравао. Лот се преселио у планине и живео ie у пећини, лишен света због чега се усудио да своју породицу изложи утицају поквареног града. Али, содомско проклетство пратило га је и овде. Грешно понашање његових кћери мора се приписати утицају поквареног друштва у том безбожном граду. Његова морална поквареност толико се уткала у њихов карактер да више нису биле у стању да разликују добро од зла. Лотово једино потомство, Моавци и Амонци, били су искварена, идолопоклоничка племена, бунтовници против Бога и огорчени непријатељи Његовог народа. (Стварање, патријарси и пророци, 167.168)УКЛ 128.1

    Клони се злог друштва. — Мало је оних који су свесни колико је важно да се што више уклањамо од сваког друштва које је непријатељски расположено према верском животу. Бирајући средину у којој ће се кретати, они на прво место стављају своје духовно напредовање.УКЛ 128.2

    Родитељи воде своју децу у градове јер мисле како је тамо лакше зарађивати за живот него на селу. Немајући шта да раде када нису у школи, деца добијају улично васпитање. Она од својих безбожних другова стичу зле и разуздане навике. Родитељи све то виде, али знају да је за исправљање грешке потребно поднети жртву па тако остају тамо где јесу, све док сотона не стекне потпуну власт над њиховом децом. Боље је жртвовати сваки световни обзир него довести у опасност драгоцене душе које су вам поверене. (5Т 232, 1882)УКЛ 128.3

    Боравите у небеском окружењу. — Ми морамо бити вођени истинском теологијом и здравим разумом. Наша душа треба да буде окружена небеским приликама. Људи треба да пазе и буду стално на стражи не допуштајући ниједну реч или дело због којих би се о њиховом добру говорило као о злу. Онај ко се представља као Христов следбеник, треба да се чува да остане чист и неокаљаних мисли, речи и поступака. Његов утицај на друге треба да уздиже, а његов живот ода одражава сјајне зраке Сунца Правде. (CT 257,258, 1913)УКЛ 128.4

    Склоности из детињства обликују судбину. — Још у раном добу деца постају осетљива према негативним утицајима, док родитељи, који говоре да су хришћани, као да не увиђају злу природу свог поступања. О, кад би само схватили да су склоности које су усадили детету у његовом најранијем добу, могући чинилац изградње његовог карактера и да оне обликују његово усмерење за вечни живот или вечну смрт! Деца лако примају моралне и духовне дојмове и зато ће она која су мудро васпитавана у детињству понекад можда и погрешити, али неће далеко отићи у нежељеном смеру. (ST, 16. април 1896; CG 198)УКЛ 129.1

    Родитељи у великој мери одговорни. — Родитељи су у великој мери одговорни за обликовање карактера своје деце. Они треба да теже уравнотежености и складности карактера. Мали је број најбоље уравнотежених умова зато што родитељи озбиљно занемарују своју дужност да подстичу и хране слабе, а сузбијају рђаве црте карактера. Заборављају на своју изузетно свечану обвезу да прате склоности сваког детета, на своју дужност да у њиховом животу изграђују праве навике и исправан начин размишљања. (5Т 319, 1885)УКЛ 129.2

    Почети у раном детињству. — Активност родитеља мора почети 149 у раном детињству њихове деце да би стекла прави печат карактера, пре него што на њихов ум и срце свет стави свој печат. (RH, 30. август 1881; CG 193)УКЛ 129.3

    Важност прве три године живота. — Мајке, не пропустите на прави начин одгајате своју децу у прве три године њиховог живота. Не допустите им да сама обликују своје жеље и захтеве. Мајка мора бити ум за своју децу. Прве три године представљају раздобље у ком се савија танка грана. Мајке морају схватити важност овог раздобља. То је време у ком се полаже темељ. (MS 64, 1899; CG 194)УКЛ 129.4

    Првих седам година имају велику улогу у обликовању карактера. — Важност раног васпитања деце не можемо довољно нагласити. Поуке које дете учи током првих седам година живота више утичу на обликовање његовог карактера, него све оно што ће научити у годинама после тога. (MS 2, 1903; CG 193)УКЛ 129.5

    Прве поуке ретко се заборављају. — Ни најмања, ни она већа деца, ни млади не треба да чују ниједну нестрпљиву реч из уста оца, мајке или било којег члана породице, јер они своја сазнања стичу врло рано у животу. Оно што родитељи од њих начине данас, они ће то бити сутра, прекосутра и дан после тога. Прве поуке које су утиснуте детету ретко се заборављају.УКЛ 130.1

    Утисци који доспевају у срце у раном животном раздобљу могу се запазити у каснијим годинама. Они могу бити затрпани и покривени, али ретко кад избрисани. (MS 57, 1897; CG 193,194)УКЛ 130.2

    Рани телесни развој. — Током првих шест или седам година у животу детета посебну пажњу треба посветити његовом телесном развоју уместо интелектуалном. После тог раздобља, ако је телесна конституција добра, посветимо се изграђивању и једног и другог. Рано детињство траје до шесте или седме године. Дотада децу треба оставити да буду као мали јагањци, да трчкарају око куће и по дворишту у пуној ведрини дечје природе, да се играју и скачу, слободна од свих брига и невоља.УКЛ 130.3

    Родитељи, а посебно мајке, треба да буду једини учитељи тих малених умова. Њихово васпитање не треба да буде везано за књиге. Деца ће знатижељно пратити збивања у природи. Она ће постављати питања о ономе што виде и чују, док родитељи треба да искористе прилику да их поуче и стрпљиво одговоре на њихова једноставна питања. Они на тај начин могу стећи предност над непријатељем и учврстити ум своје деце сејањем доброг семена у њихова срца не остављајући простора ни могућности да зло семе ухвати корен. Деци су у најосетљивијем добу за обликовање њиховог карактера, потребна нежна упутства и савети мајке. (HL, део 2 44; 2SM 437)УКЛ 130.4

    Посебна брига за прво дете. — Прво дете треба врло пажљиво васпитавати јер ће оно одгајати осталу децу. Деца расту у складу с утицајем оних којима су окружена. Ако се о њима брину бучне особе и она ће постати бучна, готово неподношљива. (MS 64, 1899; CG 27)УКЛ 130.5

    Различите животне прилике за различиту децу. — Некој деци потребно је васпитање с више стрпљења и благости него другој. Она су у наслеђе примила неке непожељне црте карактера и зато им је потребно више разумевања и љубави. Самовољна и понекадУКЛ 130.6

    тврдоглава деца могу се истрајним, упорним радом припремити за место у Господњем делу. Можда ће она располагати неизграђеним способностима које ће их, када дођу до изражаја, оспособити да заузму места далеко испред оних од којих се више очекивало. (CT 115,116, 1913)УКЛ 131.1

    Навике се тешко мењају у каснијем животу. — Оно што дете види и чује, урезује дубоке црте у његов нежан ум, које никакве околности из каснијег живота не могу потпуно избрисати. Ум се сада обликује, а опредељења добијају смер и снагу. Поновљени поступци у одређеном смеру постају навике. Оне се могу исправити упорним вежбањем у каснијем животном добу, али ретко се мењају. (GH, I/1880; CG 199.200)УКЛ 131.2

    Благотворни утицај доброте. — Под утицајем кротости, доброте и благости ствара се окружење које лечи, а не уништава. (Lt 320, 1906; ML 152)УКЛ 131.3

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents