18 - СИГУРНОСТ У ДОМУ
Људска љубав треба да се храни божанском. — Поуздана брачна веза може да настане само у Христу. Људска љубав треба да потекне из најуже везе са божанском љубављу. Једино тамо где влада Христос може да постоји дубока, истинска, несебична љубав. (У потрази за бољим животом, 358; 1905)УКЛ 132.1
Достизање Божјег идеала. — Људи и жене могу да достигну Божји идеал који им је дат, ако Христа узму за свог Помагача. Оно што људска мудрост не може да учини, Његова благодат извршиће уместо оних који су Му се предали у поверењу пуном љубави. Његово провидење може да седини срца везама небеског порекла. Љубав тада неће бити само размена нежних и ласкавих речи. Небески разбој тка тањом основом и потком, али јачом, од оних које ткају земаљски разбоји! Резултат није фина тканина, него тканина која ће издржати трошење, испит и кушање. Срце ће бити повезано са срцем постојаним златним везама љубави. (У потрази за бољим животом, 362; 1905)УКЛ 132.2
Одмерити свако осећање и црту карактера. — Нека они који размишљају о браку одмере свако осећање и запазе сваку црту карактера онога са којим мисле да седине своју животну судбину. Нека сваки корак према брачној вези буде обележен чедношћу, једноставношћу, искреношћу и озбиљном намером да се прослави и удовољи Богу. Брак утиче на живот како на овом тако и у будућем свету. Искрени хришћанин неће правити планове које Бог не може да одобри.. (У потрази за бољим животом, 359; 1905)УКЛ 132.3
Стварно јединство је плод вишегодишњег труда. — Иако су врло пажљиво и мудро ушли у брак, мало је брачних парова који су потпу но седињени онда, када је свадбени обред завршен. Право јединство два брачна друга је дело каснијих година. (У потрази за бољим животом, 359.360; 1905)УКЛ 132.4
Романтична маштања нестају. — Када живот са својим теретом и невољама пресретне нови брачни пар, маштовита романса, којом је тако често окружен брак, нестаје. Супруг и супруга тада почињу да упознају карактер један другога, пошто је то било немогуће у њиховом ранијем дружењу. То је најкритичније временско раздобље у њиховом искуству. Срећа и корисност њиховог будућег живота зависи од њиховог одређивања доброг правца у том тренутку. Они често откривају неслућене слабости и мане један код другога, али срца седињена љубављу откриће изванредне особине које су до тада такође биле непознате. Нека сви теже да открију добре особине пре него мане. Често је наш став, средина која нас окружује оно што одређује шта ће нам бити откривено о другоме.УКЛ 133.1
Има много оних који израз љубави сматрају слабошћу и задржавају неку уздржљивост која одбија друге. Овај дух спречава тежњу за усаглашавањем осећања. Пошто су друштвене и племените побуде потиснуте, оне слабе, а срце постаје суморно и хладно. Ми треба да се чувамо ове грешке. Љубав не може дуго да опстане неиспољена. Нека срце особе која је повезана са тобом не умре због недостатка љубазности и саосећања. (У потрази за бољим животом, 360; 1905)УКЛ 133.2
Љубав уздиже племените циљеве. — Нека свако пружа љубав уместо да је захтева. Гајите оно што је најплеменитије у вама и будите брзи да један у другоме препознате добре особине. Свесност да си веома поштован је снажан подстрек и задовољство. Наклоност и поштовање подстиче тежњу ка савршенству, а љубав се повећава уколико подстиче племените циљеве. (У потрази за бољим животом, 361; 1905)УКЛ 133.3
Личност не треба да се изгуби. — Ни супруг ни супруга не треба да утопи своју личност у личности другога. Свако је лично повезан са Богом. Свако од њих Њему треба да постави питање: »Ста је право?« »Ста је погрешно?« »Како најбоље могу да испуним животни циљ?« Нека обиље ваше љубави потекне к Њему који је дао свој живот за вас. Учините Христа првим и последњим и најбољим у свему. Уколико ваша љубав према Њему постане дубља и јача, и ваша љубав један према другоме очистиће се и ојачати. (У потрази за бољим животом, 361; 1905)УКЛ 133.4
Свако од нас има своју засебност, а женину засебност не треба утапати у мужевљеву. Бог је наш Створитељ; ми смо Његови по праву стварања и по праву откупљења. Ми морамо узвратити Богу, јер нам Он даје моралну снагу, успех и интелект. Он жели да те драгоцене дарове употребимо на најбољи могући начин, на славу Његовом имену. (MS 12, 1895.)УКЛ 134.1
Потпуно покоравање само Исусу. — Бог очекује да жена пред собом стално има страх Божји и Његову славу. Потпуна покорност припада само Господу Исусу Христу, који ју је откупио бескрајном ценом свога живота да буде Његово дете. ... Њена личност не сме да нестане у личности њенога супруга, јер је њу Христос откупио. (Lt 18, 1891.; Темељи срећнога дома, 116)УКЛ 134.2
Јединство није промашај. — Иако могу да искрсну тешкоће, невоље и обесхрабрења, нека ни супруг ни супруга не гаје мисао да је њихова веза погрешна и пуна разочарења. Одлучите да будете један другоме све што можете бити. Наставите са ранијим пажњама. На сваки начин охрабрите један другога у вођењу животних борби. Проучавајте како да унапредите срећу један другоме. Развијајте обострану љубав, обострану трпељивост. Тада ће брак уместо да буде крај љубави, постати оно што треба да буде, почетак љубави. Топлина правог пријатељства, љубав која повезује срце са срцем, право је мало доживљавање небеске радости. (У потрази за бољим животом, 360; 1905)УКЛ 134.3
Однос вођен разумом. — Они који на брак гледају као на једну од Божјих светих установа које стоје под заштитом Његових светих уредаба, налазиће се под влашћу разума. Они ће пажљиво размотрити сваку предност коју нуди брачна веза. Такви ће знати да су њихова деца драгоцени бисери које им је Бог поверио на чување са задатком да из њиховог карактера васпитањем уклоне грубе површине и тако постигну њихов прави сјај. Они ће осећати најсвечанију дужност да карактер своје деце обликују тако да она чине добро у животу, да својим светлом буду на благослов другима; да свет буде бољи зато што она живе у њему. На тај начин биће оспособљена за онај узвишенији живот, за бољи свет, да вечно светле у присутности Бога и Јањета. (HL, део 2, 48, 1865)УКЛ 134.4
Добро организована породица. — Породична заједница треба да буде добро организована. Отац и мајка требају заједно да разматрају своје одговорности. Они треба заједнички да раде за најузвишеније добро своје деце. Међу њима не сме бити неслагања. Никада у присутности своје деце не смеју да критикују планове нити оспоравају мишљење другога. Жена, ако није искусна, треба да установи где својим послом отежава свом мужу напоре на спасењу деце. Муж, са своје стране, треба да подупире руке својој жени дајући јој мудре савете и указујући јој љубав. (RH, 8. јул 1902)УКЛ 135.1
Родитељи морају владати собом. — Родитељи који успешно управљају својом породицом, морају најпре владати собом. Ако у својој породици желе да чују само љубазне речи, они морају пред својом децом изговарати само љубазне речи. Жетва ће у својој природи одговарати семену које је посејано. Пред родитељима стоји свечан, свет посао одгајања деце уредбом и примером. Они су дужни да Богу доведу своју децу која ће већ у раном раздобљу бити способна да свесно примају сазнања о томе шта значи бити следбеник Исуса Христа. Ако они који се представљају као библијски хришћани имају децу која се не боје Бога и не воле Га, онда је то зато што родитељи нису дали добар пример. Они су сејали рђаво семе које је и донело жетву трња и корова. (MS 59, 1900)УКЛ 135.2
Њежне речи и осмеси за породицу. — Није само наша предност, већ и дужност да будемо нежни, да негујемо Христов мир у срцу и као миротворци и Христови следбеници сејемо драгоцено семе које ће донети жетву на вечни живот. Они који се представљају као Христови следбеници могу имати много добрих и корисних талената, али њихов карактер је у великој мери упрљан природом која се огледа у нељубазности, раздражљивости, налажењу туђих погрешака и пропуста и пренагљеном суду. Муж или жена који у срцу негују сумњичавост и неповерење, стварају раздор и свађу у дому. Ниједно од њих не треба своје нежне и љубазне речи и осмехе чувати само за странце, док ће у кући показивати раздражљивост изгонећи на тај начин мир и задовољство. (Lt 34, 1894; HC 179)УКЛ 135.3
Клоните се простачког речника. — Очеви и мајке, мужеви и жене, преклињем вас да не попуштате ниским мислима и простачком изражавању. Простачки изрази, непристојне шале и одсутност учтивости у породичном животу оставиће траг на вама, а ако то често понављате, постаће ваша друга природа. Дом је изузетно свето место да бисте га загађивали простачким изразима, неморалношћу и узајамним оптужбама. Постоји Сведок који каже: »Знам твоја дела.« Нека љубав, истина, доброта и стрпљење буду биљке које ћете неговати у врту срца. (Lt 18б, 1891)УКЛ 135.4
Одстрани грубост или нељубазност. — Да ли показујеш грубост, нељубазност и неучтивост у породичном кругу? Ако показујеш нељубазност у свом дому, колико год било велико оно што исповедаш, ти кршиш Божје заповести. (RH, 29. марта 1892)УКЛ 136.1
Пријатељи не треба да се мешају у породични живот (савет једном младићу). — Породични круг је свето место, симбол Неба, огледало у ком се огледамо. Ми можемо имати пријатеље и познанике, али они се не смеју мешати у наш породични живот. Морате имати снажан доживљај власништва над домом, који ће вам пружити опуштеност, одмор и поверење.УКЛ 136.2
Међутим, твоје дружење с другим женама и девојкама за њих је било искушење које их је наводило да себи дају неке слободе и прекорачују ограничења која брачни однос поставља сваком мушкарцу и жени. Ти то ниси схватио, али зато твоје одушевљавање задовољствима и дух који си подстицао у другима нису приказали слику светости брачне везе.УКЛ 136.3
Практични породични живот представља велику проверу карактера. Својом нежном обзирношћу у дому и стрпљењем испуњеном благошћу и љубављу, човек одлучује о томе какав ће бити његов карактер. (Lt 17, 1895)УКЛ 136.4
Жене очекују речи љубави. — Многе жене свим срцем очекују речи љубави и пажње, мале пажње и учтивост коју им дугују њихови мужеви који су их изабрали за сапутнице. Колико би неприлика и каква би бујица бола и несреће била заустављена када би мушкарци, као и жене, наставили да негују обзирност, пажњу, љубазне речи и мале знаке учтивости који љубав одржавају у животу и које су сматрали неопходним у задобијању особе свог избора за брачног друга.УКЛ 136.5
Када би муж и жена наставили да негују ове знаке пажње који су храна за љубав, били би срећни у друштву свог партнера и вршили би посвећујући утицај у својој породици. Они би у себи имали свој мали свет испуњен срећом и не би желели да изађу из њега у потрази за новим привлачностима и новим особама којима би изражавали своју љубав. Многе жене су се разболеле и прерано умрле зато што су изостајали изрази охрабрења, саосећања и љубави исказаних љубазним речима и знацима пажње. (Lt 27, 1872)УКЛ 136.6
Муж може да затвори врата болести. — Муж треба да покаже велику бригу за своју породицу. Посебно треба да буде пажљив према осећањима жене која је слабог здравља. Он може да затвори врата многим болестима. Љубазне, ведре и охрабрујуће речи показаће се делотворнијим од већине лекова и лековитих средстава. То ће донети храброст срцу клонуле и обесхрабрене жене, док ће му срећа и радост сунца, које љубазна дела и речи охрабрења доносе у породични круг, многоструко вратити за уложени труд.УКЛ 137.1
Муж треба да има на уму да велики део терета васпитања деце почива на мајци, да она има много посла у обликовању њиховог ума. То треба да покрене његова најнежнија осећања да пажљиво олакшава њене терете. Он треба да је покрене да се ослони на његову љубав; да усмери њене мисли према Небу, јер се тамо налази снага, мир и коначни одмор за уморне.УКЛ 137.2
Он у свој дом не сме улазити смркнута чела, већ својом присутношћу треба да одржава светло сунца у породичном кругу охрабрујући своју супругу да гледа горе и верује у Бога. Заједничким снагама они могу затражити испуњење Божјих обећања и Он ће донети свој богати благослов у дом. Нељубазност, јадање и љутња искључују Исуса из њиховог дома. Видела сам како Божји анђели удаљавају из куће у којој се чују ружне, раздражљиве речи и свађа. (1Т 306,307, 1862)УКЛ 137.3
Муж је глава дома. — Супруг и отац је глава домаћинства. Супруга очекује од њега љубав, саосећање и помоћ у васпитавању деце и то је право. Деца су његова колико и њена и он мора да буде подједнако заинтересован за њихово добро. Деца очекују од свога оца потпору и вођство и зато је потребно да он има правилно схватање о животу, о утицајима и друштву које окружава његову породицу. Међутим, изнад свега њега треба да надгледа Божја љубав, страх и учење Његове речи, да би могао да ноге своје деце управи на прави пут. (У потрази за бољим животом, 390; 1905)УКЛ 137.4
Жена је мужу »друг према њему«. — Бог је Адаму дао друга. Он се постарао за »друга према њему« - помоћника који ће му одговарати - некога ко ће бити оспособљен да му буде пратилац и који ће моћи да буде једно с њим у љубави и саосећању. Ева је била створена од Адамовог ребра, што је симболички указивало на то да она не треба да влада њиме као глава, нити да буде под његовим ногама као мање вредна, већ да стоји уз њега као једнака њему, да ужива његову љубав и заштиту. Као део човека, кост од његове кости, месо од његовог меса, она је била његово друго ја, што показује какво уско заједништво и осећајна повезаност треба да влада у том односу. (Стварање, патријарси и пророци, 46; 1890)УКЛ 137.5
Како створити мир у породичном кругу. — Када супруг има племенит карактер, чисто срце, узвишен ум, што мора да буде одлика сваког хришћанина, то ће се видети и у брачном животу. ... Он ће се трудити да му супруга буде здрава и храбра. Настојаће да упути речи утехе и створи атмосферу мира у дому. (MS 17, 1891; Темељи срећнога дома, 228)УКЛ 138.1
Мужеви треба да проучавају споменути узор и настоје да схвате симбол који је изнет у Ефесцима посланици, однос Христа према Цркви. Муж у својој породици треба да буде сличан Спаситељу. Да ли ће он увек чувати своју племениту од Бога дату мужевност, тежећи да уздигне своју супругу и децу? Хоће ли око себе стварати чисту и угодну атмосферу? Неће ли истрајно гајити Исусову љубав, која за њега мора да буде стално начело у дому, ако захтева да се његов ауторитет поштује? (MS 17, 1891; Темељи срећнога дома, 117)УКЛ 138.2
Муж не треба да наглашава свој положај. — Супруг не доказује своју мужевност ако непрекидно наглашава свој положај као глава у породици. Он неће повећати поштовање укућана, ако наводима из Светог писма истиче свој ауторитет. Он неће бити ништа мужевнији ако од супруге, мајке своје деце, захтева да извршава његове планове као да су непогрешиви. Господ је одредио супруга да буде глава жени - њен заштитник; он је веза међу члановима породице, као што је Христос глава Цркви и Спаситељ њеног тела. Нека сваки супруг који тврди да воли Бога пажљиво проучи Божје захтеве у односу на свој положај. Христос је примењивао свој ауторитет мудро, љубазно и благо. Нека супруг тако чини и буде сличан великом Поглавару Цркве. (Lt 18б, 1891; Темељи срећнога дома, 215)УКЛ 138.3
Жена треба радосно да помаже мужу да очува достојанство. — Показано ми је такође да жена често чини велику грешку. Она се много не труди да обузда властиту природу и свој дом учини срећним. Често је раздражљива и непотребно јадикује. Муж долази кући с посла, уморан и узнемирен, да би га дочекало њено набрано чело уместо ведрих, охрабрујућих речи. Он је само човек па то његова осећања одбија од његове жене, губи љубав према свом дому; његов пут постаје мрачан, храброст уништена. Он губи самопоштовање и достојанство које Бог тражи од њега.УКЛ 138.4
Муж је глава породици као што је Христос глава Цркве. Свако понашање жене којим она умањује његов утицај и руши достојанство његовог одговорног положаја, мрско је Богу. Дужност је жене да своје жеље и вољу покори своме мужу. Обоје треба да попуштају, али Божја реч даје предност мужевљевом суду. Женино достојанство неће се умањити ако се покори ономе кога је изабрала за свог саветника и заштитника. Свој положај у породици муж треба да одржава сваком кротошћу, али и одлучно. (1Т 307.308; 1862)УКЛ 139.1
Човек је друштвено биће. — Међу њима »не нађе се Адаму друг према њему«. Међу свим створењима која је Бог начинио на Земљи, ниједно није било равно човеку. Зато је Бог рекао: »Није добро да је човек сам, да му начиним друга према њему!« Човек није створен да живи у самоћи; требало је да буде друштвено биће. Без друштва му прекрасни призори и пријатна занимања у Едему не би могли пружити савршену срећу. Чак ни заједништво с анђелима не би могло задовољити његову жељу за саосећањем и дружењем. Није било ниједног припадника било које врсте кога би могао да воли и ужива у његовој љубави.. (Стварање, патријарси и пророци, 46; 1890)УКЛ 139.2
Склад у дому могућ је само деловањем Божјег Духа. — Морамо имати Божјег Духа, иначе никада нећемо складно живети у дому. Ако има Христовог духа, супруга ће пазити на своје речи; она ће управљати својим духом, биће покорна, а ипак неће сматрати да је робиња већ друг своме супругу. Ако је супруг Божји слуга, он неће господарити над својом женом; неће бити самовољан и строг. Ако смо притиснути бригама, не можемо гајити дух породичне љубави, јер је дом, ако Господњи Дух пребива у њему предслика Неба... Ако један погреши, други ће показати стрпљење слично Христовом и неће се отуђити. (Lt 18, 1891; Темељи срећнога дома, 118)УКЛ 139.3
Најважнији круг. — За Христа морамо употребити све своје снаге. То је дуг који сви ми дугујемо Богу. Изграђујући свој однос с Христом, обновљени човек само се враћа свом већ успостављеном односу са Богом. Он је Христов представник и увек се мора молити и бдети у молитви. Свуда око њега су његове дужности, близу и далеко. Његова прва, најважнија дужност управљена је његовој деци и најближим рођацима. Ништа га не може оправдати ако занемари тај унутрашњи круг у корист већег круга који је вани.УКЛ 139.4
У дан последњег обрачуна од очева и мајки биће потражен одговор о њиховој деци. Родитељима ће бити постављено питање о томе шта су учинили да осигурају спасење душа за чије су доношење на свет преузели одговорност. Да ли су занемарили своје јагањце препуштајући их бризи страних људи? Очеви и мајке, допуштате ли да ваша деца одрастају у нечистоти и греху? Ниједно велико добро које сте учинили за друге неће укинути оно што дугујете Богу — да се бринете за своју децу. Духовна добробит ваше породице заузима прво место. Поведите их са собом под голготски крст и радите за њих као они који ће морати дати одговор пред Богом. (MS 56, 1899)УКЛ 140.1