Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Велика Борба Између Христа И Сотоне

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Поглавље XXI - Трећа Вест Одбачена

    Када су они који су први прихватили вест Трећег анђела видели лепоту и складну повезаност истина које су се откриле њиховом разуму, пожелели су да светлост која им је изгледала тако драгоцена буде пренесена свим хришћанима и веровали су да ће je они радо примити. Али, истине које би их довеле у сукоб са светом нису биле добродошле многима који су тврдили да су Христови следбеници. Послушност четвртој заповести захтевала је жртву од које се већина, чак и Адвентиста, повлачила.ВБИХС 295.1

    Када су изнети захтеви о суботи, многи који су претрпели понижење и прогонство због адвентне вере, почели су да расуђују на светован начин. Рекли су: „Ми смо увек држали недељу, наши очеви су је држали и многи добри и побожни људи су умрли блаженом смрћу светкујући недељу. Ако су они били у праву, онда смо и ми. Држање те нове суботе довело би нас у сукоб са светом и онда не бисмо имали никакав утицај на њега. Шта може да учини мала група оних који држе седми дан, насупрот целом свету који држи недељу?” Сличним аргументима покушавали су и Јевреји да оправдају своје одбацивање Христа. Бог је примио њихове очеве који су приносили жртве, па зашто не би и деца нашла спасење настављајући истим смером? Такође и у Лутерово доба паписти су тврдили да су прави хришћани умирали у католичкој вери и да је због тога та религија довољна за спасење. Овакво резоновање створило би делотворну препреку сваком напретку у религиозној вери или пракси.ВБИХС 295.2

    Многи су тврдили да је светковање недеље утемељено учење и широко распрострањен обичај цркве већ много векова. Међутим, показало се да је субота и њено светковање много старије и распрострањеније. Она је светкована од постања света и потврђена је Богом и анђелима. Када су положени темељи Земље и када су певале заједно све звезде јутарње и сви синови Божји клицали од радости, онда су положени темељи суботе. Јов 38, 6. 7; 1; Мојсијева 2, 1 - 3. Зато ова установа има свако право да захтева наше поштовање, јер није успостављена људским ауторитетима и не ослања се на људска предања. Она је успостављена од искона и заповеђена вечном Божјом речју.ВБИХС 296.1

    Када је пажња људи била скренута на суботну реформу, популарни проповедници су извртали Божју реч и тумачили је на такав начин како би умирили оне који је истражују. Они који нису за себе истраживали Свето писмо, били су задовољни прихватањем закључака проповедника. Противници су покушавали да сруше истину расправљањем, извртањем чињеница, предањима отаца и ауторитетом цркве. Бранитељи истине су се вратили својим Библијама да одбране непобитност четврте заповести. Понизни људи, наоружани само Речју истине, наишли су и одолели нападима учених људи. Са запрепашћењем и гневом популарни проповедници су увидели да је њихово речито мудровање немоћно против једноставног и јасног расуђивања људи који су имали врло мало школског образовања.ВБИХС 296.2

    У недостатку доказа из Светог писма који би сведочили у њихову корист, многи су са неуморном истрајношћу постављали питање — — заборављајући да је исто резоновање употребљено и против Христа и његових апостола — „Зашто наши веома угледни људи не разумеју ово питање о суботи? Само неколицина верује као ви, и то су необразовани људи. Не може бити да сте ви у праву, а сви учени људи света греше”.ВБИХС 297.1

    Да би се оповргли такви докази, било је потребно само навести учења Светог писма и историју Господњег поступања према свом народу у свим временима. Бог ради кроз оне који слушају Његов глас, кроз оне који ће, ако треба, говорити непријатне истине, кроз оне који се не боје да укоравају популарне грехе. Разлог зашто Он чешће не изабира образоване и угледне људе је тај што они верују својим догмама, теоријама и теолошком систему, па не осећају потребу да их Бог поучава. Само они који имају личну везу са Извором мудрости могу да разумеју, или објасне Свето писмо. Људи који имају мало школског образовања су позвани да објаве истину, не зато што су необразовани, већ зато што нису толико задовољни собом да не дозволе да их Бог поучава. Они уче у Христовој школи и њихова понизност и послушност чине их великима. Поверавајући им познање своје истине, Бог им указује част према којој су земаљске части и људска величина потпуно безначајни.ВБИХС 297.2

    Док је већина Адвентиста одбацила истине о Светињи и Божјем закону, многи су такође изгубили поверење у Адвентни покрет и прихватили погрешна и противречна мишљења о пророчанствима која се односе на ово дело. Неки су пали у заблуду да поново одређују време. Светлост Треће вести могла је да им покаже да ниједан пророчки период не досеже до Христовог доласка и да тачно време Његовог доласка није проречено. Али, одвративши се од светлости, наставили су и даље да одређују време Господњег доласка, и тако често су били разочарани.ВБИХС 298.1

    Када је црква у Солуну прихватила погрешне ставове о Христовом доласку, апостол Павле им је саветовао да пажљиво испитају своје наде и очекивања Речју Божјом. Навео им је пророчанства која откривају догађаје који ће се збити пре него што Христос дође, и показао им да немају основе да Га очекују у својим данима. „Нека вас ни један човек не превари никаквим начином”, су његове речи упозорења. Да су наставили да се заносе очекивањима која Свето писмо не одобрава, били би наведени да делују у погрешном смеру. Разочарење би их изложило ругању неверних, били би у опасности да се обесхрабре и падну у искушење да посумњају у основне истине које се односе на њихово спасење. Апостолова опомена Солуњанима садржи важну поуку за оне који живе у последњим данима. Многи Адвентисти су сматрали да не могу бити марљиви и ревни у делу припреме ако своју веру не управе на одређено време Господњег доласка. Али како су се њихове наде увек изнова узбуђивале, а затим бивале уништене, њихова вера је тиме била толико потрешена, да је постало скоро немогуће да велике истине пророчанства оставе дубок утисак на њих. Што се чешће одређује време за Други долазак и што се то опширније објављује, то боље одговара Сотониним циљевима. Јер кад одређено време прође, Сотона покреће своје заступнике на исмејавање и презир и тако наноси срамоту на прави временски покрет из 1843. и 1844. године. Они који истрају у овој заблуди, на крају ће одредити датум Христовог доласка исувише далеко у будућности. На тај начин ће бити наведени да се ослоне на лажну сигурност и многима ће се отворити очи кад буде исувише касно.ВБИХС 298.2

    Историја старог Израиља је упадљива илустрација прошлог искуства Адвентиста. Бог је водио свој народ у Адвентном покрету исто као што је децу Израиљеву извео из Египта. У великом разочарењу њихова вера била је испитана попут Јевреја на Црвеном мору. Да су се и даље поверили Руци која их је водила у њиховом прошлом искуству, видели би спасење Божје. Да су сви који су заједнички радили у делу 1844, прихватили Трећу анђеоску вест и објавили је силом Светог Духа, Господ би моћно деловао преко њих и талас светлости поплавио би свет. Годинама раније, становници Земље били би опоменути, последње дело би било довршено и Христос би дошао да избави свој народ.ВБИХС 299.1

    Није била Божја воља да Израиљ лута четрдесет година по пустињи; Он је желео да их одведе право у Хананску земљу, да тамо буду настањени као свет и срећан народ. Али „не могоше ући за неверство” Јеврејима 3, 19. Због свог неверства и отпадништва изгинули су у пустињи, а други су били подигнути да уђу у обећану земљу. Исто тако, није била Божја воља да се Христов долазак толико одуговлачи и Његов народ толико много година остане на овом свету греха и жалости. Али, неверство их је одвојило од Бога. Пошто су одбили да изврше дело које им је Он одредио, подигао је друге да објаве вест. Из милосрђа према свету Исус одлаже свој долазак да би грешници имали прилику да чују опомену и да у Њему нађу уточиште пре него што се буде излио Божји гнев.ВБИХС 300.1

    Сада, као и некада, објављивање истине која укорава заблуде и грехе свога времена, изазваће олују противљења. „Јер сваки који чини зло, мрзи на светлост и не иде к светлости да се не открију његова дела.” Јован 3, 20. Они који не могу подупрети свој став Светим писмом, одлучују да га по сваку цену бране и злобно нападају карактер и побуде оних који устају у одбрану непопуларне истине. Иако веома неверни у погледу сигурне Речи пророчанства, они показују крајњу лаковерност у прихватању оптужби против оних који се усуђују да укоре модерне грехе. Овај дух ће се све више повећавати како се приближавамо завршетку времена.ВБИХС 300.2

    Шта је онда наша дужност у погледу овога? Хоћемо ли закључити да истину не треба објавити само зато што тако често подстиче људе да се одупру, или избегавају њене захтеве? Не, ми немамо ништа више разлога да задржавамо сведочанство Божје речи зато што она изазива противљење, него што је имао Мартин Лутер. Сам Лутер је изјавио да је био теран, гоњен Божјим Духом да се бори против зла свог времена. На исти начин морају радити они који настављају дело реформе. Божјим слугама овог времена упућена је заповест: „Подигни глас свој као труба и објави народу мојему безакоња његова и дому Јаковљеву грехе њихове”.ВБИХС 301.1

    Прави Христови следбеници не чекају да истина постане популарна. Осведочени у своју дужност они добровољно прихватају крст и тако уклањају највећу препреку за примање истине - једини аргумент који људи никада не могу побити. Слабе, неспособне слуге света мисле да је похвално не имати никаква начела у религиозним питањима. Ми треба да бирамо оно што је право, зато што је право, а последице препустимо Богу. Људи начела, вере и храбрости задужили су свет великим реформама. Такви људи морају носити дело реформе за ово време.ВБИХС 301.2

    Овако говори Господ: „Послушајте ме који знате правду, народе, којему је у срцу закон мој. Не бојте се ружења људскога и од хуљења њихова не плашите се. Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв, а правда моја остаје довека и спасење моје од колена на колено.” Исаија 51, 7. 8.ВБИХС 301.3

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents