Поглавље XXIII - Истражни Суд

„Гледах”, каже пророк Данило „докле се поставише престоли и Старац седе, на ком беше одело бело као снег, и коса на глави као чиста вуна, престо му беше као пламен огњени, точкови му као огањ разгорео. Река огњена излажаше и тецијаше испред њега, хиљаде хиљада служаху му, и десет хиљада по десет хиљада стајаху пред њим; суд седе, и књиге се отворише...И гле, као Син човечји иђаше с облацима небеским, и дође до старца и стаде пред њим, и даде му се власт и слава и царство да му служе сви народи и племена и језици; власт је његова власт вечна која неће проћи, и царство се његово неће расути.” Данило 7, 9. 10. 13. 14.ВБИХС 315.1

Тако је у пророчкој визији приказано отварање истражног суда. Овде описани Христов долазак није Његов Други долазак на Земљу. Он долази пред Старца на Небу да прими власт, славу и царство које ће му бити дато на крају његовог посредничког дела. Овај долазак, а не Његов други долазак на Земљу, проречен је у пророчанству да ће се догодити на крају 2300 дана, то јест 1844. године. Праћен облаком небеских анђела, наш Поглавар свештенички улази у Светињу над светињама и појављује се тамо у присутности Бога да изврши последњи део своје службе у корист човека — да обави дело истражног суда и изврши помирење за све оне који су достојни Његове милости.ВБИХС 315.2

„И суд примише мртви”, каже Јован, „према ономе што је написано у књигама, по делима својим.” Откривење 20, 12. Божји анђели су верно записали живот свих и биће им суђено према њиховим делима. У погледу овог суда, Петар је опомињао људе Израиља: „Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од греха својих, да дођу времена одмарања од лица Господњега, и да пошаље напред нареченога вам Христа Исуса, којега ваља дакле небо да прими до онога времена кад се све поправи, што Бог говори устима свих светих пророка својих од постања света.” Дела 3, 19 - 21.ВБИХС 316.1

Сам Христос објављује: „Који победи он ће се обући у хаљине беле и нећу избрисати имена његова из књиге живота, и признаћу име његово пред Оцем својим и пред анђелима његовим.” Откривење 3, 5. Поново каже својим ученицима: „А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. А ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.” Матеј 10, 32. 33.ВБИХС 316.2

Пред Богом се свечано испитују животи свих који су веровали у Исуса. Почевши са онима који су први живели на Земљи, наш Заступник затим испитује случајеве сваке следеће генерације и завршава са живима. Свако име се спомиње, сваки случај пажљиво истражује. Нека имена су примљена, а нека одбачена. Од колена до колена, сви они који су се искрено покајали за своје грехе и који су вером признали Исусову крв као своју жртву помирења, имају написано у небеским књигама поред својих имена опроштај, и у последњем делу суда њихови греси ће бити избрисани, а они сами проглашени достојнима вечног живота.ВБИХС 316.3

Најдубље интересовање које људи показују при доношењу одлука у земаљским судовима, представља само бледу слику оног интересовања које се показује на небеском суду, кад се имена уписана у књизи живота износе на испитивање пред Судијом целе Земље. Божански Заступник се залаже да свима, између палих синова људских, који су победили вером у Његову крв буде опроштено, да буду опет враћени у Едем и да као сунаследници „прве власти” Михеј 4, 8, буду крунисани са Њиме. Својим настојањима да људе искуша и превари, Сотона је намеравао да осујети Божански план при стварању човека, али сада се Христос моли да овај план буде остварен као да човек није никада пао. Он за свој народ не тражи само потпуно опроштење и оправдање, него и учешће у својој слави и место на своме престолу.ВБИХС 317.1

Док Исус заступа поданике своје милости, Сотона их пред Богом оптужује као преступнике. Велики варалица настоји да их наведе на сумњу, да их подстрекне да изгубе поверење у Бога, да се одвоје од Његове љубави и да прекрше Његов закон. Он сада показује на несавршеност њиховог карактера, на њихову несличност са Христом која је осрамотила њиховог Откупитеља, и на све грехе на које их је навео да их учине и због тога он тврди да полаже право на њих као на своје поданике.ВБИХС 317.2

Исус не оправдава њихове грехе, али показује на њихово покајање и веру, и тражи опроштење за њих, подижући своје рањене руке пред Оцем и пред светим анђелима говорећи: „Познајем их по имену. Урезао сам их на длановима својих руку”. „Жртва је Богу дух скрушен, срца скрушена и сломљена не одбацујеш, Боже.” Псалам 51, 17. А опадачу свога народа одговара: „Господ да те укори, који изабра Јерусалим. Није ли он главња истргнута из огња?” Захарија 3, 2. Христос ће ставити свој печат на своје верне да би их могао представити своме Оцу као: „славну цркву, без мане или мрштине или такога чега”. Њихова имена стоје уписана у књизи живота и о њима је написано: „Ходиће са мном у белим хаљинама јер су достојни”.ВБИХС 318.1

Оне које је Бог присвојио и признао, свет не признаје и не поштује. Управо та имена која Исусове усне наводе као она која припадају Његовим синовима и кћерима, сунаследницима са Царем славе, поштована међу небеским анђелима, су често изговорена од безбожника са презиром и ругањем. Непоколебљиве душе које Исус поштује су ради Њега клеветане, затваране, нападане, прогоњене и убијане. Божји народ мора живети од вере. Они морају гледати на вечност и изабрати божанску славу и награду изнад сваког земаљског добитка или предности. Док се испитивање наставља, они морају очекивати да их свет неће познати „јер њега не познаше”.ВБИХС 318.2

Великима и малима, високима и нискима, богатима и сиромашнима биће суђено „према ономе што је записано у књигама, према њиховим делима”. Дан за даном, уноси се тешко бреме записа у небеске књиге. Једном изговорене речи, једном учињена дела не можемо више никада повратити. Анђели Божји записали су и добро и зло. Најмоћнији освајач на Земљи не може поништити извештај ни од једног дана. Наша дела, наше речи, чак и наше најскривеније побуде — све то утиче на доношење одлуке о нашој судбини, за добро или зло. Иако смо их ми можда заборавили, оне ће изнети своје сведочанство за оправдање или осуду. Она иду пред нас на суд.ВБИХС 319.1

Употреба сваког талента пажљиво ће се испитати. Јесмо ли повећали главницу коју нам је Бог поверио? Хоће ли Господ приликом свог доласка примити своје с каматама? Тврдити да верујемо у Христа нема никакву вредност; ништа се не сматра истинитим, осим љубави која се показује кроз дела.ВБИХС 319.2

Као што фотографија тачно репродукује црте лица са чудноватом прецизношћу, тако је и карактер верно оцртан у књигама горе. Да су хришћани толико брижни да буду без мане у небеским књигама, као што су брижни да буду без мане на слици, колико би друкчија била њихова животна историја.ВБИХС 319.3

Кад би се могао отклонити вео који одваја видљиви свет од невидљивога, и када би људи могли да виде анђеле који бележе сваку реч и свако дело са којима ће се морати сусрести на суду, колике речи које сваки дан изговарамо не бисмо изговорили и колика дела не бисмо учинили. Када се све појединости живота нађу у књигама које никада не садрже лажни запис, многи ће прекасно открити да запис сведочи против њих. Тамо њихова скривена себичност стоји разоткривена. Тамо се налази извештај о неиспуњеним дужностима према нашим ближњима и заборављању Спаситељевих захтева. Ту ће се видети колико често су давали Сотони своје време, мисли и снагу које припадају Христу. Жалостан је извештај који анђели носе на Небо. Разумна створења, тобожњи Христови следбеници, потпуно су обузети стицањем богатства или уживањем земаљских задовољстава. Новац, време и снага, жртвовани су за украшавање и уживање; а само неколико тренутака посвећено је молитви, истраживању Светог писма, понизности душе и признавању греха.ВБИХС 319.4

Сотона измишља безброј планова да тако заокупи наше мисли да се не бисмо бавили оним што би требало најбоље да познајемо. Стари варалица мрзи велике истине које нам указују на Жртву помирења и Свемоћног посредника. Он зна да је његов успех у томе да одврати мисли од Исуса и Његове истине.ВБИХС 320.1

Они који желе да буду учесници у благодати Спаситељевог посредовања, не смеју да дозволе да их било шта одврати од њихове дужности да усавршавају светост у страху Божјем. Они часови који су раније проведени у уживањима, украшавању или на стицање добитка, сада треба да се посвете озбиљном и ревном проучавању Речи истине. Предмет Светиње и истражног суда Божји народ треба јасније да разуме. Свако за себе треба да стекне лично познање о положају и делу нашег великог Поглавара свештеничког, иначе ће им бити немогуће да у овом времену имају праву веру, или да заузму положај који им је Бог наменио.ВБИХС 320.2

Ми треба да сведочимо о великим истинама које нам је Бог поверио. Небеска светиња је само средиште Христовог рада у корист човека и односи се на сваку душу која живи на овој земљи. Она нам отвара поглед на план спасења, доводећи нас до самог завршетка времена и открива нам тријумфалан свршетак борбе између правде и греха. Од највеће је важности да сви који су примили светлост, и стари и млади, темељито проуче ове предмете и буду спремни да дају одговор свакоме ко их пита за разлог њихове вере.ВБИХС 321.1

Христово посредовање за човека у небеској светињи исто је тако важно у плану спасења као и Његова смрт на крсту. Својом смрћу Он је започео дело које је после свог васкрсења отишао да доврши на Небу. Ми морамо вером ући иза завесе где „Исус уђе за нас”. Тамо одсјајује светлост са крста Голготе. Тамо можемо добити јасније разумевање о тајнама откупљења. Спасење човека је извршено безграничном ценом Неба; принесена жртва задовољава све захтеве Божјег прекршеног закона. Исус је отворио пут ка престолу свога Оца и кроз Његово посредовање, искрене жеље свих који дођу Њему у вери, могу бити изнете пред Бога.ВБИХС 321.2

„Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.” Приче 28, 13. Када би они који крију и оправдавају своје погрешке могли да виде како се Сотона радује над њима, како се руга Христу и светим анђелима наводећи њихове поступке, пожурили би да признају своје грехе и да их одбаце. Сотона непрестано настоји да заведе Христове следбенике са погубним мудровањем да је немогуће победити мане свог карактера. Али, Исус показује у њихову корист своје рањене руке и модро тело и каже свакоме који хоће да га следи: „Доста ти је моја благодат”. „Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу и наћи ћете покој душама својим. Јер је јарам мој благ и бреме је моје лако.” Матеј 11, 29. 30. Нека нико не мисли да су његове мане неизлечиве. Бог ће нам дати веру и милост да их надвладамо.ВБИХС 321.3

Сви који желе да њихова имена остану записана у књизи живота, морали би сада, у ових неколико преосталих дана њиховог испитивања, понизити своје душе пред Богом жалећи због греха са искреним покајањем. Мора се дубоко и верно истраживати срце. Мора се одстранити тај лакомислени и ташти дух, коме су се многи који тврде да су хришћани предали. Свима који желе да победе зле склоности које настоје да завладају њима, предстоји тешка борба.ВБИХС 322.1

Свечани призори су повезани са завршним делом помирења. Од пресудног значаја су интереси који су ту обухваћени. Сада заседа Суд горе у Светињи. Четрдесет година одвија се ово дело. Ускоро — нико не зна колико брзо — — прећи ће се на случајеве живих. Наши животи ће се испитати у страшној Божјој присутности. У ово време више него у сва друга, потребно је да свака душа прихвати Спаситељеву опомену: „Пазите, стражите и молите се Богу, јер не знате кад ће време настати”. „Стражите дакле...да не дође изненада и да вас не нађе, а ви спавате.” Марко 13, 33. 35. 36.ВБИХС 322.2

„Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и нећеш чути у који ћу час доћи на тебе.” Откривење 3, 3. Како је опасно стање оних који, уморни од своје страже, се окрену привлачностима овог света. Док је послован човек заокупљен стицањем добитка, док онај који воли задовољства тражи уживања, док ћерка моде ставља на себе свој накит — може бити да ће баш у том часу Судија целе Земље изговорити пресуду: „Измерен си на мерила, и нашао си се лак”.ВБИХС 323.1

Свака душа која је призвала Христово име има парницу која је у току на небеском Суду. Сада је седмица суђења и одлука изречена над сваким случајем биће коначна.ВБИХС 323.2