Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Велика Борба Између Христа И Сотоне

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Поглавље XXIV - Порекло Зла

    Многима је порекло греха и узрок његовог постојања разлог велике збуњености. Занимајући се за ова питања они занемарују истине које су јасно откривене у Божјој речи и које су неопходне за спасење, а чињеница да Свето писмо не даје објашњење се узима као изговор за одбацивање Светог писма.ВБИХС 324.1

    Немогуће је објаснити порекло греха, или дати разлог за његово постојање. Грех је уљез за чије се постојање не може навести разлог. Он је тајанствен, необјашњив; оправдати га значило би, бранити га. Када би се за њега могло наћи оправдање или разлог његовог постојања, онда би он престао бити грех. Наша једина дефиниција греха је она која је дата у Божјој речи; а то је „преступ закона”.ВБИХС 324.2

    Грех се појавио у ономе који је први до Христа, стајао у највишој Божјој наклоности, и који је међу небеским становницима био највиши по моћи и слави. Пре свог пада, Луцифер је био херувим заклањач, свет и неокаљан. Пророк Божји каже: „Савршен беше на путевима својим од дана кад се роди докле се не нађе безакоње на теби.” Језекиљ 28, 15. Мир и радост у савршеној послушности вољи Неба, постојао је у целој анђеоској војсци. Љубав према Богу била је највећа, љубав једног према другоме, непристрасна. Такво стање је постојало вековима пре уласка греха.ВБИХС 324.3

    Али, дошла је промена над овим радосним стањем. Пророк каже: „Срце се твоје понесе лепотом твојом, ти поквари мудрост своју светлошћу својом.” Језекиљ 28, 17. Иако је Бог створио Луцифера узвишеним и лепим и уздигао га на висок положај међу анђеоском војском, ипак му је оставио могућност да може изабрати зло. У Сотониној власти је било да ли ће изабрати да злоупотреби дароване способности. Он је могао да сачува Божју наклоност, могао је да буде вољен и поштован од свих анђела, а све своје племените способности могао је да употреби на благослов других и на прослављење свог Творца. Али, мало по мало, он је почео да тражи славу за себе и да користи све своје снаге да привуче пажњу на себе и стекне углед. Такође је постепено наводио анђеле којима је управљао, да служе њему, уместо да све своје снаге посвете служби свом Створитељу. Оваквим поступањем изопачио је своју машту као и оне који су се безусловно предали његовом ауторитету.ВБИХС 325.1

    Небески савет је опомињао Луцифера да промени своје поступке. Божји Син га је упозорио и молио да не дозволи себи да тако осрамоти свог Створитеља и проузрокује своју пропаст. Али, уместо да се покори, Сотона је приказао онима који су га волели да је неправедно осуђен, да се његов положај не цени и да је његова слобода ограничена.ВБИХС 325.2

    То што је Христ сматрао да треба да се поправи и што се усудио да заузме надређен положај, изазвало је у њему дух противљења и он је оптужио Божјег Сина да хоће да га понизи пред анђелима. Погрешним приказивањем Христових речи, извртањем истине и отвореним лажима, Сотона је задобио симпатије анђела и они су се ујединили са њим у побуни против небеског ауторитета.ВБИХС 325.3

    Он је до краја одбијао да призна да његов пут заслужује осуду. Када је његово незадовољство постало очигледно и када је било изјављено да заједно са својим присталицама мора да буде заувек изгнан из станова блаженства, велики варалица је за све то оптужио Христа. Сотона и његове присталице су једногласно свалиле сву одговорност за своју побуну на Христа, тврдећи да се никад не би побунили да нису били укорени. Пошто су упорно и пркосно у свом неверству узалудно покушавали да оборе Божју владавину, богохулно тврдећи да су невине жртве насилничке власти, велики бунтовник и све његове присталице били су најзад прогнани са Неба.ВБИХС 326.1

    Исти дух који је подстакао побуну на Небу, надахнуо је и побуну на Земљи. Сотона је наставио да се служи истим средствима код људи, као и код анђела. Његов дух сада управља децом непокорности. Укоравање греха још увек изазива дух мржње и побуне. Када Бог шаље грешницима поруку упозорења или укора, Сотона их наводи да се правдају и да траже саосећање других. Уместо да своје грешке исправе, они показују огорченост према ономе који их укорава, као да је он једини узрок њихових потешкоћа. Од дана праведног Авеља, па све до нашег времена, овакав дух се показује према онима који се усуђују да укоре грех.ВБИХС 326.2

    Сотона је побудио симпатије према себи,приказујући да је Бог неправедно поступио према њему предајући Христу највишу част. Пре него што је био осуђен на изгнанство са Неба, јасно му је показано да је његов пут погрешан и дата му је прилика да призна свој грех и да се покори праведној Божјој владавини. Али, он је изабрао да по сваку цену шири своју побуну. Да би подупро своје оптужбе да је Бог неправедан према њему, лажно је представљао Створитељеве речи и дела.ВБИХС 327.1

    Сотона је неко време ликовао над небеским анђелима, па и над самим Богом због предности у једном погледу: док Сотона може користити превару и лукавство за остварење својих циљева, Бог не може лагати. Док Луцифер може као змија да бира кривудави пут, да се савија, врти и шуња да би се прикрио; Бог се креће само отвореном и директном путањом. Сотона се замаскирао плаштем лажи и за једно време било је немогуће скинути му маску да би се открила ужасна наказност његовог карактера. Сотони се морало дати време да се потпуно открије кроз своја окрутна, подмукла и зла дела.ВБИХС 327.2

    Он није био скинут са положаја одмах чим се усудио да се преда духу незадовољства и непокорности, па, чак, ни кад је почео да износи пред верне анђеле своје лажне тврдње. Било му је дозвољено да дуго остане на Небу. Често му је нуђено опроштење под условом да се покаје и покори. Учињени су такви напори какве само Бог може да учини да би га осведочио у заблуду и вратио на прави пут. Да је Луцифер хтео да се врати својој оданости, понизности и послушности, он би поново био постављен као херувим заклањач и Бог би очувао ред на небесима. Али, пошто је тврдоглаво бранио своје поступке и тврдио да му покајање није потребно, постало је неопходно да Господар Неба одбрани праведност и част свог престола; па су Сотона и његове присталице били истерани.ВБИХС 327.3

    Као што се Сотона на небу служио лажним представљањем Божјег карактера приказујући Бога строгим и насилним, тако је и на Земљи завео људе на грех. А када је у томе успео, тврдио је да су Божја неправедна ограничења довела до човековог пада, као што су била разлог и његовој побуни.ВБИХС 328.1

    Али, Вечни је сам објавио свој карактер: „Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином. Који чува милост хиљадама; прашта безакоња и неправде и грехе, који не правда кривога.” 2 Мојсијева 34, 6. 7.ВБИХС 328.2

    Изагнавши Сотону са неба, Бог је показао своју правду и потврдио част свога престола. Али, када је човек сагрешио предавши се преварама овог одметничког духа, Бог је своју љубав показао тиме што је дао свог јединороднога Сина да умре за пали људски род. У помирењу се открио Божји карактер. Крст је моћан доказ целом свемиру да за кобан пут греха који је Луцифер изабрао, Бог није био ни на који начин одговоран, да није постојало никакво самовољно повлачење Божје милости, нити недостатак у Његовој владавини који би покренули у Луциферу дух побуне.ВБИХС 328.3

    У борби између Христа и Сотоне откривен је за време Спаситељевог рада на Земљи, карактер великог варалице. Ништа није могло тако потпуно да избрише Сотону из умова и срца небеских анђела и целог верног свемира као његова окрутна борба против Откупитеља света. Дрско хуљење којим се Сотона усудио да захтева да му се Христос поклони; његова дрска смелост којом га је одвео на високу гору и на врх храма; подмукла намера која се видела у подстицању Христа да скочи са огромне висине; његова неуморна злоба којом Га је прогонио од места до места и подстрекивала срца народа и свештеника да одбаце Његову љубав и на крају вичу: „Распни га! Распни!” — — све је то изазвало чуђење и гнушање свемира.ВБИХС 329.1

    Сотона је нагнао свет да одбаци Христа. Кнез зла је употребио сву своју моћ и лукавство да уништи Исуса, јер је видео да Спаситељева љубав и милосрђе, Његово сажаљење и нежност откривају свету Божји карактер. Сотона је оспоравао све што је Божји Син тврдио и за своја оруђа употребио је људе да би Спаситељев живот испунио невољама и тугом. Лукавство и лажи којима је покушао да спречи Исусово дело; мржња исказана кроз децу непослушности; његове страшне оптужбе против Онога чији је живот био испуњен неупоредивом добротом — све је то потицало из дубоке жеље за осветом. Притајена ватра зависти и злобе, мржње и освете, букнула је на Голготи против Божјег Сина док је цело Небо у немом ужасу посматрало овај призор.ВБИХС 329.2

    Пошто је принео велику жртву, Христос се вазнео на Небо, али није хтео да прими обожавање анђела док није изнео свој захтев пред Оца: „Оче! хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја.” Јован 17, 24. Тада је са Очевог престола дошао одговор са неизмерном љубављу и силом: „Нека му се поклоне сви анђели Божји.” Јеврејима 1, 6. Никаква мрља није била на Исусу. Пошто је Његово понижење завршено и Његова жртва потпуна, дато Му је име које је изнад сваког имена.ВБИХС 330.1

    Сада је Сотонина кривица била без оправдања. Његова лажна оптуживања против божанског карактера и Његове владавине, појавиле су се у својој правој светлости. Оптуживао је Бога да тражењем покорности и послушности од својих створења хоће да се узвиси, и изјавио да, Створитељ приморавајући све друге на самоодрицање, не показује сам самоодрицање, нити приноси икакву жртву. Сада се видело да је за спасење палог и грешног човека Владар свемира дао највећу жртву коју само Бог може да учини. Такође се видело да је Луцифер тежећи за чашћу и превлашћу, отворио врата греху, а Христос се, да би уништио грех, понизио и био послушан до саме смрти.ВБИХС 330.2

    Бог је показао гнушање према начелима побуне. Цело Небо је видело Његову правду која се открила и у осуди Сотоне и у откупљењу човека. Луцифер је тврдио: ако је Божји закон непроменљив и његова казна неизбежна, онда сваки преступник мора заувек да изгуби Божју наклоност. Тврдио је да грешно човечанство не може бити откупљено и да је оно зато његов законити плен. Али, Христова смрт је необорив доказ у прилог човека. Он је поднео казну закона. Бог је био праведан кад је допустио да Његов гнев падне на Онога који је једнак Њему, а човек је могао да прихвати Христову правду и да покајањем и понизним животом победи Сотону, као што је и Син Божји победио Сотонину силу.ВБИХС 330.3

    Божји закон стоји потпуно оправдан. Он је праведан и оправдава све оне који верују у Исуса. Ништа мање није могло уверити читав свемир да је Бог праведан, осим овог плана помирења.ВБИХС 331.1

    У коначном извршењу пресуде видеће се да за грех није постојао разлог. Када Судија целе Земље буде упитао Сотону: „Зашто си се побунио против мене и отимао поданике мога царства?” Зачетник зла неће моћи да дâ ни један изговор. Сва ће уста бити затворена и сва побуњена војска ће бити нема пред великим Судом.ВБИХС 331.2

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents