Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Велика Борба Између Христа И Сотоне

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Поглавље XXVI - Деловање Злих Духова

    Постојање Сотоне и деловање злих духова су чињенице које су потпуно утврђене и у Старом и у Новом завету. Од Адамових дана до Мојсија и кроз све наредне векове до Јована, последњег писца јеванђеља, Сотона се препознаје као активан, лични заступник и зачетник зла, непријатељ Бога и човека. Истина је да су машта и празноверје тим чињеницама додале и свој призвук и повезали их са легендама и традицијама незнабожачких, јеврејских, па чак и хришћанских народа. Али, онакве какве су откривене у Божјој речи оне имају најсвечанију и највећу важност. Веза видљивог света са невидљивим, служба Божјих анђела и деловање злих анђела су нераздвојиво испреплетани са људском историјом. Свето писмо нам говори о паду анђела од своје чистоте, о Луциферу, њиховом вођи - узрочнику побуне, о њиховом савезу власти и разним редовима, о њиховој великој интелигенцији, о њиховој подмуклости као и о њиховој завери против мира и среће људи. Али, Свето писмо нас обавештава и о Једном моћнијем од палог непријатеља, о Једном чији ауторитет ограничава и обуздава Сотонину силу, као и о казни припремљеној за зачетника зла.ВБИХС 339.1

    Док је Христос био на Земљи, зли духови су показивали своју моћ на најупадљивији начин. Зашто је то било тако? — Христос је дошао да изврши план намењен за откупљење човека, ради тога Сотона је одлучио да докаже своје право да влада светом. Он је успео да уведе идолопоклонство у све крајеве земље, осим у Палестину. Исус је дошао у ову земљу која се једина није сасвим предала Сотониној власти да излије на народ светлост са Неба. Овде су две супарничке силе тврдиле да имају врховну власт. Исус је ширио своје руке и са љубављу позивао све који су хтели да у Њему нађу опроштење и мир. Чете таме су схватиле да ће њихова власт ускоро престати ако Христова мисија успе. Сотона је беснео као везани лав и пркосно показивао своју моћ над телима и душама људи.ВБИХС 339.2

    Чињеница да су људи били опседнути демонима јасно је приказана у Новом завету. Људи мучени на овај начин нису патили само од болести које долазе због природних узрока. Христос је савршено разумео са ким има посла. Препознао је непосредно присуство и дејство злих духова.ВБИХС 340.1

    Библијски извештај о исцељењу опседнутих у земљи Гадаринској, упадљив је пример њихове бројности, моћи и злобе као и о Христовој сили и милости. Ови бедни занесењаци које ништа није обуздавало, превијали су се од болова, бацали пену на уста, беснели и испуњавали ваздух својом виком, вршили су насиље над самим собом и представљали опасност за оне који су хтели да им се приближе. Њихова унакажена тела и избезумљени умови пружали су кнезу таме угодан призор. Један од демона који је владао над овим паћеницима рекао је: „Легион ми је име; јер нас је много.” Марко 5, 9. У римској војсци легија се састојала од три до пет хиљада људи. Сотонина војска, је такође, постројена у чете, и једна чета којој су припадали ови демони није бројала мање од једне легије.ВБИХС 340.2

    На Исусову заповест зли духови су напустили своје жртве оставивши их да мирно седе крај Спаситељевих ногу, обуздани, разумни и благи. Демонима је било допуштено да стрмоглаве крдо свиња у море; за становнике оне околине био је ово већи губитак од благослова који им је донео Исус, и они су замолили божанског Лекара да оде оданде. То је управо био успех који је Сотона желео да постигне. Бацивши кривицу због њиховог губитка на Исуса, пробудио је код људи себичан страх и спречио их да слушају Спаситељеве речи. Сотона непрестано оптужује хришћане да су узрок губитака, несреће и патње, уместо да допусти да прекор падне тамо где припада: на њега самога и његова оруђа.ВБИХС 341.1

    Али, Христове намере нису биле осујећене. Он је допустио злим духовима да униште крдо свиња као укор оним Јеврејима који су ове нечисте животиње гајили ради добитка. Да Христос није задржао демоне, они би бацили у море, не само свиње, него и њихове чуваре и господаре. То што су остали сачувани и чувари и власници било је само због Исусовог милостивог посредовања за њихово ослобођење. Осим тога допуштено је да се овај призор догоди да би ученици били сведоци свирепе Сотонине силе и над људима и над животињама. Спаситељ је желео да Његови следбеници имају знање о непријатељу с којим ће се сусрести, да не би били заведени и надвладани неговим лукавством. Такође је Његова воља била да народ онога краја увиди Његову моћ која може сломити Сотонине окове и ослободити његове заробљенике. Иако је Исус отишао, људи који су тако чудесно били ослобођени, остали су да објаве милост свога Добротвора.ВБИХС 341.2

    И други слични случајеви су записани у Светом писму. Ћерку једне Сирофеничанке тешко је мучио ђаво, кога је Исус истерао својом речју. Марко 7, 26 - 30. Један „бесни који је био нем и слеп.” Матеј 12, 22; младић кога је мучио неми дух, који га је „много пута бацао и у ватру и у воду да га погуби.” Марко 9,17 - 27; лудак кога је мучио „нечисти дух ђаволски”, тако да је реметио суботњи мир у синагоги у Капернауму — све њих је излечио милостиви Спаситељ. Скоро у сваком случају Христос је ословљавао злог духа као интелигентно биће, заповедајући му да изађе из своје жртве и да је више не мучи. Када су верници у Капернауму видели Његову силну моћ, „у све уђе страх, и говораху један другоме говорећи: каква је то реч да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?”ВБИХС 342.1

    Они који су опседнути од ђавола, обично су приказани у стању великих патњи, али има и изузетака од тог правила. Да би постигли натприродну моћ, неки су се драговољно предали Сотонином утицају. Они, наравно, нису имали сукоб са демонима. У ову класу су спадали они који су поседовали врачарски дух — Симон врачар, Елима врачар и девојка која је у Филиби ишла за Павлом и Силом.ВБИХС 342.2

    Нико није у већој опасности од утицаја злих духова, него они који и поред јасних и многобројних сведочанстава Светог писма поричу постојање и деловање ђавола и његових анђела. Докле год смо у незнању у погледу њиховог лукавства, они имају готово незамисливу предност. Многи обраћају пажњу на њихове сугестије мислећи да следе налоге своје сопствене мудрости. То је разлог зашто, док се приближавамо крају времена, када ће Сотона радити са највећом силом да превари и уништи, он свуда шири веровање да не постоји. Његова је намера да прикрије себе и начин свога рада.ВБИХС 343.1

    Велики варалица ничега се толико не боји, колико тога да ми упознамо његове планове. Да би боље сакрио свој прави карактер и намере, учинио је да буде представљен тако да не изазива неко узбуђење, него само смех и презир. Веома је задовољан када себе види насликаног као смешно или одвратно биће, унакаженог — пола животиња, а пола човек. Задовољан је када чује да његово име спомињу у шали и подругивању, они који себе сматрају паметним и добро упућеним.ВБИХС 343.2

    Пошто се он беспрекорно замаскирао често се поставља питање: „Да ли такво биће заиста постоји?” Доказ његовог успеха је то што су теорије које износе лаж о најјаснијим сведочанствима Светога писма тако свеопште прихваћене у религиозном свету. И баш зато што Сотона може најлакше да влада умовима оних који нису свесни његовог утицаја, Божја реч нам даје тако много примера његовог злог рада, откривајући нам његове тајне силе, да би смо се чували његових напада.ВБИХС 343.3

    Сила и злоба Сотоне и његове војске, могла би нас с правом узнемиравати кад не бисмо налазили заштиту и избављење у надмоћној сили нашег Откупитеља. Ми пажљиво осигуравамо своје куће резама и бравама да бисмо сачували своје власништво и свој живот од злих људи, али ретко мислимо на зле анђеле који непрестано покушавају да нам се приближе, а против чијих напада смо немоћни да се бранимо својом снагом. Ако им се допусти, они могу да поремете наше мисли, наруше наше здравље, униште нашу имовину и наш живот. Они се једино радују невољи и уништењу. Страшно је стање оних који одбацују божанске захтеве и попуштају Сотониним искушењима све док их Бог не препусти контроли злих духова. Али, они који следе Христа увек су сигурни под Његовом заштитом. Анђели који се истичу снагом послати су са Неба да их штите. Сотона не може да пробије стражу коју је Бог поставио око свог народа.ВБИХС 344.1

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents