Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Велика Борба Између Христа И Сотоне

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Поглавље XXXIV - Време Невоље

    „А у то ће време устати Михајло, велики кнез, који брани твој народ; и биће жалосно време какво није никада било од како је народа, па све до тог времена; и у то ће се време избавити твој народ, сваки који се нађе записан у књизи.” Данило 12, 1.ВБИХС 443.1

    Када се објављивање Треће вести заврши, милост више не заступа грешне становнике Земље. Божји народ је завршио своје дело; он је примио позни дажд, или освежење од Господње присутности, и спреман је за час искушења који је пред њим. Анђели журе амо тамо на Небу. Један анђео вративши се са Земље, објављује да је његово дело извршено, да је „печат Божји” 11Види додатак, белешка 9 стављен на Његов народ. Тада Исус престаје са својим посредовањем у горњој светињи. Он подиже своје руке и гласно изговара: „Сврши се!”, а све анђеоске чете скидају своје круне док Он свечано објављује: „Ко чини неправду, нека чини још неправду, и ко је поган, нека се још погани и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет, нека се још свети. ” Откривење 22, 11. Сваки случај је одлучен било за живот или смрт. Христос је извршио помирење за свој народ и избрисао његове грехе. Број Његових поданика је прикупљен; „царство и власт и величанство царства под читавим небом ” ускоро ће бити дато наследницима спасења и Исус ће владати као Цар над царевима и Господар над господарима.ВБИХС 443.2

    Када Он напусти светињу, тама покрива становнике Земље. У то страшно време праведници морају живети пред светим Богом без посредника. Обуздавање које је било над злима је повучено и Сотона има потпуну власт над коначно непокајанима. Сила која прати последњу опомену разгневила их је и њихов бес се распаљује против свих који су примили вест. Божји народ је тада запао у оне призоре жалости и тескобе које је пророк описао као време Јаковљеве невоље:-ВБИХС 444.1

    „Јер овако вели Господ, чули смо глас дрхтања, страха не мира...сва лица су побледела. Јаох! јер тај дан је велик, такав да ни један није као тај, то је баш време Јаковљеве невоље; али он ће бити избављен од ње.” Јеремија 30, 5 - 7.ВБИХС 444.2

    Јаковљева ноћ тескобе када се у молитви хрвао за избављење од Исавове руке, представља искуство Божјег народа у време невоље. 1 Мојсијева 32, 24 - 30. Због преваре коју је извршио да осигура очев благослов намењен Исаву, Јаков уплашен смртним претњама свог брата, побегао је да би сачувао свој живот. После многих година проведених у изгнанству, кренуо је по Божјој заповести на пут да би се са својим женама, децом и стадима вратио у свој родни крај. Приближавајући се граници земље био је испуњен страхом због вести о приближавању Исава на челу чете ратника, без сумње, у намери да му се освети. Изгледало је да ће Јаковљева ненаоружана и незаштићена пратња пасти као беспомоћна жртва насиља и покоља. Овом терету бриге и страха додато је тешко бреме самопрекора, јер је његов лични грех навукао ову опасност. Његова једина нада била је у Божјој милости; његова једина одбрана мора бити молитва. Ипак, он са своје стране није пропустио ништа да исправи неправду учињену своме брату и да спречи опасност која му је претила. Тако треба и Христови следбеници, док се приближавају времену невоље, све да учине да се пред људима покажу у правој светлости, да разоружају предрасуде и да одврате опасност која прети слободи савести.ВБИХС 444.3

    Пошто је послао своју породицу на другу страну, да не би били сведоци његове муке, Јаков је остао сам да се моли Богу. Он признаје свој грех и са захвалношћу признаје милост Божју према њему, док се са дубоком понизношћу позива на завет учињен са његовим очевима и на обећање које му је дато у ноћној визији у Ветиљу и у земљи његовог изгнанства. Криза у његовом животу је дошла; све је стајало на коцки. У мраку и самоћи он наставља да се моли и да се понизује пред Богом. Изненада рука се спустила на његово раме. Он помисли да непријатељ хоће да му одузме живот и свом очајничком снагом поче да се хрва са нападачем. Како је дан почео да свиће, странац је употребио своју натчовечанску снагу; на његов додир снажан човек изгледао је као парализован и плачући као немоћни молилац пао је око врата свом тајанственом противнику. Јаков је сада сазнао да је онај са киме се борио Анђео завета. Иако је био неспособан за борбу и трпео јаке болове, он није напуштао своју намеру. Дуго је подносио немир, грижу савести и невољу због свог греха; сада мора да добије уверење да му је опроштено. Изгледало ја као да божански посетилац хоће да оде, али Јаков га је чврсто држао молећи га за благослов. Анђео га је пожуривао: „Пусти ме да идем, јер дан свиће”. Али, патријарх је узвикнуо: „Нећу те пустити док ме не благословиш!” Какво поуздање, каква одлучност и истрајност је овде показана! Да је то био хвалисави и дрски захтев, Јаков би одмах био уништен, али било је то уверење онога који је признао своју слабост и недостојност, а ипак, имао поверење у милост Бога који држи свој завет.ВБИХС 445.1

    „Борио се са анђелом и надјача.” Осија 12, 5. Понизношћу, покајањем и предањем самога себе, овај грешни, заблудели смртник победио је Величанство неба. Он се дршћући, грчевито ухватио за Божја обећања, а срце неизмерне љубави није се могло окренути од грешникове молбе. Као доказ његове победе и за охрабрење других да се угледају на његов пример, његово име које је подсећало на грех, промењено је у друго које подсећа на његову победу. А чињеница да је Јаков победио Бога била је гаранција да ће победити и људе. Он се више није бојао гнева свога брата, јер је Господ био његова заштита.ВБИХС 446.1

    Сотона је оптужио Јакова пред Божјим анђелима, захтевајући право да га уништи због његовог греха. Он је покренуо Исава да пође на њега; и за време патријарховог дугог ноћног рвања, Сотона је настојао да му наметне осећај кривице да би га обесхрабрио и сломио његово поуздање у Бога. Јаков је доведен скоро до очајања, али је знао да без помоћи с неба мора да погине. Искрено се покајао због свог великог греха и позвао се на милост Божју. Није допустио да буде одвраћен од свог циља, већ је чврсто држао Анђела и износио своју молбу озбиљно са болним вапајем, док није победио. Небески весници били су послани да делују на Исавово срце и његова одлука мржње и освете промењена је у братску наклоност.ВБИХС 446.2

    Као што је Сотона утицао на Исава да пође против Јакова, тако ће он у време невоље подстакнути зле да униште Божји народ. И као што је оптужио Јакова, тако ће оптуживати и Божји народ. Он убраја свет међу своје поданике, али мала група која држи Божје заповести противи се његовој превласти. Када би је могао збрисати са земље, његова би победа била потпуна. Он види да их свети анђели чувају и на основу тога закључује да су им греси опроштени, али не зна да су њихови случајеви одлучени у небеској светињи. Он тачно познаје грехе на које их је навео и то износи пред Бога у преувеличаној светлости, тврдећи да ти људи заслужују да буду лишени Божје наклоности као и он сам. Он изјављује да Господ не може по правди да опрости њихове грехе, а њега и његове анђеле да уништи. Он полаже право на њих као на свој плен и захтева да буду предани у његове руке да их уништи.ВБИХС 447.1

    Док Сотона оптужује Божји народ због његових греха, Господ му допушта да их куша до крајњих граница. Њихово поверење у Бога, њихова вера и постојаност биће жестоко окушани. Када гледају у прошлост, њихова нада клоне, јер у целом свом животу могу видети мало добра. Потпуно су свесни своје слабости и недостојности. Сотона се труди да их престраши мишљу да су њихови случајеви безнадежни, и да се мрља њихове нечистоте не може никада опрати. Он се нада да ће толико уништити њихову веру да ће они попустити његовим искушењима и окренути се од своје оданости Богу.ВБИХС 448.1

    Иако ће Божји народ бити окружен непријатељима који су склони да га униште, ипак, муку коју они подносе није страх од прогонства због истине; они се боје да сваки грех још није окајан и да ће због неке грешке у њима самима пропустити испуњење Спаситељевог обећања: „Ја ћу те сачувати од часа искушења који ће доћи на сав васиони свет”. Када би поуздано знали да су им греси опроштени, не би се устручавали од мучења и смрти, али ако би се показали недостојнима и изгубе своје животе због сопствених карактерних мана, тада би Божје свето име било осрамоћено.ВБИХС 448.2

    Са свих страна они чују ковање завере и виде активно деловање побуне; и у њима се буди јака жеља, искрена тежња душе да то велико отпадништво буде уништено и да поквареност злих дође крају. Али, док се моле Богу да заустави дело побуне, они сами себи пребацују што немају више снаге да се успротиве моћној плими зла и да је зауставе. Они осећају: да су све своје способности употребили у Христовој служби и да су напредовали из силе у силу, Сотонине силе би имале мању снагу да утичу на њих.ВБИХС 448.3

    Они муче своје душе пред Богом указујући на раније покајање за многе своје грехе и позивају се на Спаситељево обећање: „Нека се ухвати за снагу моју да учини мир са мном; учиниће мир са мном.” Исаија 27, 5. Њихова вера не попушта због тога што им на молитве није одмах одговорено. Иако подносе највеће бриге, страх и опасности, они не престају да се моле. Они се хватају за Божју снагу као што се Јаков чврсто држао Анђела, а речи њихове душе су: „Нећу те пустити док ме не благословиш”.ВБИХС 449.1

    Да се Јаков није претходно покајао што је право прворођеног стекао на превару, Бог не би услишио његову молитву и милостиво сачувао његов живот. Тако у време невоље, ако би Божји народ имао непризнатих грехова који би излазили пред њих док се муче у страху и тескоби, били би надвладани. Очајање би пресекло њихову веру и они не би имали поуздања да се са Господом боре за избављење. Али, док имају дубок осећај своје недостојности, они немају да открију ни један скривени грех. Њихови греси су на време изнети пред суд и избрисани, и они их не могу дозвати у сећање.ВБИХС 449.2

    Сотона наводи многе да верују да ће Бог превидети њихово неверство у мањим животним стварима; али Господ показује у своме поступању са Јаковом да Он неће ни у једном случају одобрити, или трпети зло. Сви који се труде да своје грехе оправдају, или прикрију, и допуштају да стоје и даље у небеским књигама непризнати и неопроштени биће надвладани од Сотоне. Уколико је виши и истакнутији положај који заузимају, утолико је тежи њихов случај у Божјим очима и сигурнија победа њиховог великог противника. Они који одлажу своју припрему за дан Божји, неће моћи да је постигну у време невоље, или у неко касније време. Случајеви свих таквих су безнадежни. Ови такозвани хришћани који у овај страшни последњи сукоб уђу неспремни, признаће у свом очајању своје грехе речима жестоког бола, док ће зли ликовати над њиховом невољом.ВБИХС 450.1

    Ипак, Јаковљева историја је доказ да Бог неће одбацити оне који су били преварени, искушани и наведени на грех, али који су се поново вратили Њему са истинским покајањем. Док Сотона покушава да уништи ову групу, Бог ће послати своје анђеле да их утеше и заштите у време опасности. Сотонини напади су свирепи и одлучни, његове обмане су страшне, али око Господње је на Његовом народу, и Његово ухо слуша њихову вику. Њихова невоља је велика, чини се као да ће их пламен огњене пећи прогутати; али Онај који чисти извешће их као злато у ватри прочишћено. Божја љубав према Његовој деци за време периода њиховог најтежег кушања је исто тако снажна и нежна као и у данима њиховог највећег благостања, али је њих ради потребно да буду стављени у огњену пећ; све што је земаљско у њима мора бити уклоњено да би могли савршено одсјајивати Христов лик.ВБИХС 450.2

    Доба невоље и тескобе које је пред нама захтеваће веру која може поднети умор, одлагање и глад — веру која неће клонути, иако је тешко искушана. Период пробе дарован је свима да би се припремили за то време. Јаков је победио јер је био истрајан и одлучан. Његова победа је доказ силе истрајне молитве. Сви који ће се ослонити на Божја обећања као што се он ослањао, и буду озбиљни и истрајни као што је он био, успеће као што је и он успео. Они који нису вољни да се одрекну сами себе, да се очајнички боре пред Богом и да се дуго и озбиљно моле за Његов благослов неће га добити. Хрвати се са Богом — како мало њих знају шта је то! Како је мало оних који су своју душу изливали пред Богом са тако жарком чежњом, напрежући све снаге. Када се валови очајања које ни један језик не може да опише, сруче на оног који се моли, како се мало њих са непоколебљивом вером држе чврсто Божјих обећања.ВБИХС 451.1

    Они који се сада тако мало вежбају у вери, у највећој су опасности да подлегну сили Сотонских обмана и декрету да присили савест. Па, чак, и ако издрже пробу, они ће бити строваљени у дубоку жалост и муку у време невоље, јер нису навикли да се поуздају у Бога. Лекције вере које су занемарили биће приморани да уче под страшним притиском обесхрабрења.ВБИХС 451.2

    Сада треба да се упознамо са Богом и да окушамо Његова обећања. Анђели записују сваку озбиљну и искрену молитву. Радије треба да се одрекнемо себичних задовољстава, него да занемаримо заједницу са Богом. Највеће сиромаштво и самоодрицање са Његовим одобрењем, боље је од богатства, части, удобности и пријатељства без Њега. Морамо издвојити време за молитву. Ако допустимо да светски интереси заокупе наш ум, Бог ће нам можда дати времена тиме што ће нам одузети наше идоле који се састоје од злата, кућа и плодне земље.ВБИХС 452.1

    Омладина не би била заведена на грех ако би одбила да пође било којим путем, осим оног на коме може да тражи Божји благослов. Када би весници који свету носе последњу свечану опомену, молили за Божји благослов-не хладно, равнодушно и немарно, него срдачно и са вером као Јаков, онда би нашли многа места где би могли рећи: „Бога видех лицем к лицу, и душа се моја избави”. Небо би их сматрало кнезовима, јер би имали снаге да победе у борби са Богом и људима.ВБИХС 452.2

    Време невоље, какво никада није било, убрзо ће се надвити над нама и биће нам потребно искуство које сада немамо и за које су многи исувише немарни да би га стекли. Чест је случај да очекивану невољу сматрамо већом него што је у ствари, али то није случај са кризом која је пред нама. Ни најживље описивање не може да представи величину тог тешког искушења. И сада, док наш драги Спаситељ врши помирење за нас, ми треба да настојимо да будемо савршени у Христу. Божје провиђење је школа у којој се ми учимо Исусовој кротости и понизности. Господ увек ставља пред нас прави животни циљ, а не пут који бисмо ми хтели да изаберемо, који нам изгледа лакши и угоднији. Нико не може ово дело занемарити, или одгађати, осим по цену најстрашније опасности за своју душу.ВБИХС 452.3

    Апостол Јован је у визији чуо снажан глас с Неба који узвикује: „Јао становницима земље и мора! јер је ђаво сишао к вама с великим гневом, и врло се расрдио знајући да времена мало има.” Откривење 12, 12. Страшни су призори који изазивају овај узвик од небеског гласа. Сотонин гнев расте како се његово време скраћује, и његово дело преваре и уништења достиже свој врхунац у време невоље. Божје велико стрпљење је престало. Свет је одбацио Његову милост, презрео Његову љубав и погазио Његов закон. Зли су прешли границу свог испитивања и Господ повлачи своју заштиту, остављајући их на милост вођи којег су изабрали. Сотона ће имати власт над онима који су се предали његовој контроли и он ће суновратити становнике Земље у једну велику, коначну невољу. Када Божји анђели престану да задржавају немилосрдне ветрове људских страсти, сви елементи сукоба биће пуштени. Читав свет ће бити увучен у пропаст много страшнију, него што је она која је дошла на стари Јерусалим.ВБИХС 453.1

    Један једини анђео уништио је све првенце Египћана и испунио земљу јауком. Када је Давид згрешио Богу пребројавши народ, један анђео је проузроковао оно страшно уништење којим је кажњен његов грех. Исту разорну моћ коју су показали свети анђели када је Бог то заповедио, показаће и зли анђели када Он то допусти. Постоје силе, спремне већ сада, које само чекају на Божје допуштење, па да опустошење прошире свуда.ВБИХС 453.2

    Застрашујући призори натприродног карактера ускоро ће се открити у небесима, као знак моћи демона који чине чуда. Духови ђаволски отићи ће царевима земаљским и читавом свету. Владари и поданици ће подједнако бити преварени. Устаће особе које ће се претварати да су Христос и захтевати титулу и обожавање које припада Откупитељу света. Они ће извести чудотворна излечења и проповедаће да су са Неба добили откривења која противурече сведочанствима Светога писма.ВБИХС 454.1

    Као завршни чин у великој драми преваре, сам Сотона ће покушати да глуми Христа. Црква је дуго тврдила да на Спаситељев долазак гледа као на испуњење својих нада. Сада ће велики варалица приказати да је Христос дошао. У различитим деловима земље, Сотона ће се показати међу људима као величанствено биће заслепљујућег сјаја, слично опису Божјег Сина, које је дао Јован у Откривењу. (Отк. 1, 13 - 15) Слава која га окружује надмашује све што су икада смртне очи виделе. Тријумфални поклич се пролама ваздухом: „Христос је дошао!” „Христос је дошао!” Задивљени људи падају ничице пред њим, док он подиже своје руке и изговара благослов над њима, као што је Христос благосиљао своје ученике када је лично био на Земљи. Његов глас је благ и пригушен, али мелодичан. Благим, саосећајним тоном он износи неке од оних истих милостивих, небеских истина које је сам Спаситељ изговорио. Он лечи болести народа и тада, представљајући се у карактеру Христа, он тврди да је суботу променио у недељу, и заповеда свима да светкују дан који је он благословио. Изјављује да они који упорно држе светим седми дан, хуле на његово име одбијајући да слушају његове анђеле које им је послао са светлошћу и истином. Ово је силна, скоро неодољива обмана. Као Самарићани које је преварио Симон врачар, мноштво ће, од најмањег до највећег, обратити пажњу на ове враџбине и говорити: „Ово је велика сила Божја”.ВБИХС 454.2

    Али Божји народ неће бити заведен. Учења овог лажног Христа нису у сагласности са Светим писмом. Његов благослов је изречен над поштоваоцима звери и њене иконе — управо над оном групом за коју Библија каже да ће на њих бити изливен непомешани гнев Божји. Међутим, Сотони није допуштено да имитира начин Христовог доласка. Свето писмо учи да „као што муња излази од истока и показује се до запада, такав ће бити долазак сина човечјега.” Матеј 24, 27; да Он „долази с облацима и угледаће га свако око.” Откр. 1, 7; да ће Он „сићи с неба са повиком, с гласом арханђела и с трубом Божјом.” 1 Солуњанима 4, 16; да ће Он „доћи у својој слави и сви свети анђели с њим.” Матеј 25, 31, и да ће „послати анђеле своје с великим гласом трубним, и сабраће изабране Његове.” Матеј 24, 31. Они који имају љубав према истини биће заштићени од моћне преваре која ће заробити свет. Помоћу сведочанства Светога писма, откриће они прерушеног варалицу.ВБИХС 455.1

    Време пробе доћи ће на све. Кроз решетање кушањем, откриће се прави хришћани. Да ли је Божји народ сада тако чврсто утемељен на Његовој речи да се неће предати сведочанству својих чула? Да ли би они у таквој кризи прионули Библији и само Библији? Сотона ће, ако је могуће, покушати да их спречи да се припреме да би се могли одржати у онај дан. Он ће тако подесити околности да им затвори пут, везујући их за земаљско благо и оптерећујући их мучним и тешким бременом, тако да њихова срца отежају бригама овога света и да их дан искушења затекне као лупеж.ВБИХС 456.1

    Сотона ће наставити да игра двоструку улогу. Појављујући се као делитељ великих благослова и божанских истина, он ће својим лажним чудима држати свет под својом контролом; а у исто време он ће давати маха својој пакости узрокујући невољу и уништење, и оптужиће Божји народ као узрочника страшних поремећаја природе, сукоба и крвопролића међу људима који пустоше земљу. Тако ће он још јаче побудити дух мржње и прогонства против њих. Бог никада не присиљава вољу или савест, али Сотона ће употребити најокрутније мере да завлада савешћу људи и осигура поштовање за себе. И ово дело принуде је увек у корист људских веровања и закона, и пркоси Божјем светом закону.ВБИХС 456.2

    У последњем сукобу, субота ће бити нарочито спорна тачка у целокупном хришћанском свету. Световни владари и верске вође ујединиће се да наметну светковање недеље; и када благе мере доживе неуспех, биће прописани најокрутнији закони. Заузимаће се за то, да неколицину оних који стоје насупрот институцији цркве и закона земље, не треба трпети. И на крају биће издат декрет којим ће их оптужити као оне који заслужују најоштрију казну, а после одређеног времена даће људима слободу да их побију. Римокатолицизам у старом свету и отпали протестантизам у новом, тежиће истом циљу у вези оних који поштују божанске прописе.ВБИХС 457.1

    Тада ће Божји народ побећи из градова и села, и скупљајући се по групама становаће у пустим и усамљеним местима. Многи ће наћи склониште у планинским утврђењима. Као хришћани пијемонтских долина, учиниће узвишена места земље својим светињама и захваљиваће Богу за уточишта „на стенама”. Али, многи из свих народа и свих сталежа, велики и мали, богати и сиромашни, црни и бели биће бачени у најнеправедније и најсуровије ропство. Божји миљеници проводе тешке дане, везани у ланце, затворени иза затворских решетака, осуђени на смрт; а неки, по свему судећи, остављени да умру од глади у мрачним и одвратним тамницама. Ниједно људско ухо није отворено да чује њихове вапаје, ниједна људска рука није спремна да им помогне.ВБИХС 457.2

    Хоће ли Бог заборавити свој народ у овом часу искушења? Да ли је Он заборавио верног Ноја када је претпотопни свет похођен казнама. Да ли је Он заборавио Лота када је огањ пао са Неба да прогута градове у равници? Да ли је Он заборавио Јосифа окруженог идолопоклоницима у Египту? Да ли је Он заборавио Илију када му је Језавеља запретила судбином Валових пророка? Да ли је Он заборавио Јеремију у мрачној и суморној јами? Да ли је Он заборавио три храбра младића у огњеној пећи? Или на Данила у лавовској јами? Христос не може заборавити оне који су зеница Његовог ока, откупљени Његовом драгоценом крвљу.ВБИХС 458.1

    Иако Божји народ трпи оскудицу и, чак, пати у потреби за храном, они нису остављени да погину. Док Божји судови походе земљу и зли умиру од глади и жеђи, анђели снабдевају праведне храном и водом. Исус је својим ученицима изговорио поуку вере: „Погледајте гавране како не сију ни жању, који немају подрума ни житнице и Бог их храни. А колико сте ви претежнији од птица?” Лука 12, 24. „Не продају ли се два врапца за један динар? па ни један не може пасти на земљу без Оца вашега; а вама је и коса на глави сва избројана. Не бојте се дакле: ви сте бољи од много врабаца.” Матеј 10, 29 - 31.ВБИХС 458.2

    Ипак ће по људском схватању изгледати да Божји народ мора ускоро запечатити своје сведочанство крвљу, као што су учинили и мученици пре њих. Они сами почињу да страхују да их је Бог оставио да падну у руке својих непријатеља. То је време ужасне агоније. Дан и ноћ они вапе Богу за избављење. Зли ликују и презриво довикују: „Где је сада ваша вера? Зашто вас Бог не избави из наших руку ако сте заиста његов народ?” Али, они који чекају сећају се како су поглавари свештенички и законици подругљиво довикивали Исусу који је умирао на голготском крсту: „Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.” Матеј 27, 42. Као Јаков, сви се хрвају са Богом. Њихова лица изражавају њихову унутрашњу борбу. Бледило је на сваком лицу. Ипак, они не престају са својим озбиљним, искреним молитвама.ВБИХС 458.3

    Кад би људи могли гледати небеским погледом, видели би чете анђела који се истичу снагом како окружују оне који су одржали реч Христовог трпљења. Са нежношћу пуном саосећања, анђели су сведоци њихових невоља и слушају њихове молитве. Они чекају на реч свога Заповедника да их истргну из опасности. Али, они морају да чекају, ипак, мало дуже. Божји народ мора пити од те чаше и бити крштен тим крштењем. Управо ово мучно одуговлачење је најбољи одговор на њихове молбе. Док се труде да са поуздањем чекају Господа да делује, они су наведени да искажу веру, наду и стрпљење који су тако мало увежбавани у току њиховог религиозног искуства. Ипак, изабраних ради време невоље ће бити скраћено. Крај ће доћи много брже, него што људи очекују. Пшеница ће бити прикупљена и везана у снопове за Божју житницу; кукољ ће бити, такође, везан у свежњеве за ватру уништења.ВБИХС 459.1

    Верни својој дужности, небески стражари и даље страже. У неким случајевима, пре времена назначеног у декрету, непријатељи ће навалити на оне који чекају, да им одузму живот. Али, нико не може проћи поред моћних стражара постављених око сваке верне душе. Неки су нападнути у бежању из градова и села; али, мачеви који су се подигли против њих, ломе се и падају као сламке. Други су одбрањени од стране анђела у облику ратника.ВБИХС 460.1

    Бог је у сва времена помагао своме народу и ослобађао га преко својих светих анђела. Небеска бића су увек имала активно учешће у животу и раду људи. Појављивали су се у оделима која су блистала као муња, или су долазили обучени као путници. Анђели су се јављали у људском облику Божјим људима. У подне су се одмарали под храстом као да су уморни. Прихватали су гостољубивост људских домова. Ноћу су као водичи служили задоцнелим путницима. Својим рукама су палили ватру на олтару. Отварали тамничка врата и изводили на слободу Божје слуге. Наоружани свим оружјем Неба дошли су да одмакну камен са Спаситељевог гроба.ВБИХС 460.2

    Анђели су често у људском облику присутни на скуповима праведника, а посећују и скупове злих, као што су отишли у Содом да би начинили извештај о њиховим делима и утврдили да ли су прешли границу Божјег стрпљења. Господу је мила милост, и ради неколицине њих који му заиста служе, Он задржава несреће и продужава мир мноштву. Колико мало оних који греше против Бога, знају да за свој живот имају да захвале неколицини верних које они уживају да исмејавају и угњетавају.ВБИХС 460.3

    Мада владари овога света то не знају, ипак, на њиховим саветовањима анђели су често били говорници. Људске су их очи гледале, људске уши слушале њихове молбе; људске су се усне противиле њиховим предлозима и исмејавале њихове савете; људске су их руке вређале и злостављале. У већницама и судницама ови небески весници показивали су тачно познавање људске историје; они су боље заступали потлачене неголи њихови најспособнији и најречитији заступници. Они су осујетили намере и задржали зла која би веома успорила Божје дело и проузроковала велике патње Његовом народу. У часу опасности и невоље нека се никада не заборави да: „анђели Господњи станују око оних који се њега боје и избављају их.” Псалам 34, 7.ВБИХС 461.1

    Са искреном чежњом Божји народ очекује знаке њиховог Цара који долази. Када су стражари упитани: „Које је време ноћи?” Дат је одлучан одговор: „Долази јутро, али и ноћ”. На облацима, изнад планинских врхова назире се светлост. Ускоро ће бити откривена Његова слава. Сунце правде ускоро ће синути. Јутро и ноћ долазе руку под руку — почетак бескрајног дана за праведне и спуштање ноћи за зле.ВБИХС 461.2

    Док они који се боре, шаљу Богу своје молбе, завеса која их дели од невидљивог света изгледа да је скоро уклоњена. Небеса пламте са свитањем вечног дана, и слично мелодији анђеоских песама до ушију допиру речи: „Стојте чврсто у својој верности! Помоћ долази!” Христос свемоћни победник, пружа својимВБИХС 461.3

    уморним војницима круну бесмртне славе, Његов глас долази од полуотворених врата: „Гле, ја сам с вама! Не бојте се! Ја сам упознат са свим вашим жалостима; носио сам ваше бриге. Ви се не борите против непобедивих непријатеља. Ја сам извојевао битку у вашу корист, и у моје име ви сте више него победници!”ВБИХС 462.1

    Драгоцени Спаситељ ће нам послати помоћ управо онда када нам буде потребна. Пут у Небо посвећен је Његовим стопама. Сваки трн који рањава нашу ногу, ранио је Његову. Сваки крст који смо позвани да носимо, носио је Он пре нас. Господ допушта сукобе да би душу припремио за мир. Ако не би имали олује, ни облак таме, не бисмо могли да ценимо сунчеву светлост. Време невоље је страшно искушење за Божји народ; али то је време за сваког правог верника да подигне поглед и вером он може видети дугу обећања како га окружује.ВБИХС 462.2

    „Тако они које искупи Господ нека се врате и дођу у Сион певајући, и весеље вечно нека буде над главом њиховом; радост и весеље нека задобију, а жалост и уздисање нека бежи. Ја, ја сам утешитељ ваш, ко си ти да се бојиш човека смртнога и сина човечјега који је као трава? И заборавио си Бога, Творца својега... И заборавио си дан гнева онога који те притешњује кад се спрема да затире? А где је гнев онога који притешњује. Брзо ће се опростити сужањ, неће умрети у јами, нити ће бити без хлеба. Јер сам ја Господ Бог твој, који раскидам море, да валови његови буче; Господ над војскама име ми је. Ја ти метнух у уста речи своје и сеном руке своје заклоних те... Зато чуј ово, невољни и пијани, не од вина. Овако вели Господ твој, Господ и Бог твој, који брани свој народ: ево узимам из твоје руке чашу страшну, талог у чаши гнева својега; нећеш више пити. Него ћу је дати у руке онима који те муче, који говорише души твојој: сагни се да пређемо, и ти си им подметао леђа своја, да буду као земља и као улица онима који прелазе.” Исаија 51, 11 - 16. 21. - 23.ВБИХС 462.3

    Божје око гледајући кроз векове, било је управљено на кризе које Његов народ мора сусрести, када ће земаљске силе бити сврстане против њих. Слично прогнаним заробљеницима, они ће се бојати смрти од глади или насиља. Али, Једини Свети који је пред Израиљем раставио Црвено море, показаће своју моћну силу и вратити их из заробљеништва. „Ти ће ми бити благо, вели Господ над војскама, у онај дан кад ја учиним, и бићу им милостив као што је отац милостив своме сину који му служи.” Малахија 3, 17. Када би крв Христових верних сведока била проливена у оно време, она не би могла, као крв мученика некада, да буде семе које је посејано да донесе род за Божју жетву. Њихова верност не би била сведочанство које би друге уверило у истину, јер су се валови милости одбили од окорелих срца да се више никад не поврате. Кад би сада било допуштено да праведни падну као жртве њихових непријатеља, то би значило победу за кнеза таме. Али, Христос је рекао: „Хајде народе мој, уђи у клети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се за час, докле прође гнев. Јер, гле, Господ излази из места својега да походи становнике земаљске за безакоње њихово.” Исаија 26, 20. 21. Славно ће бити избављење оних који су стрпљиво чекали на Њега и чија су имена записана у књизи живота! ВБИХС 463.1

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents