2. Поглавље—Непријатељство Измећу Човека И Сотоне

»Ијош мећем непријатељство између тебе и жене, и између семена твојега и семена њезина, оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати.« (1. Мојсијева 3,15) Божанска пресуда изречена над Сотоном после човековог пада представљала је и пророчанство, које је обухватило све векове све до краја времена и указало на велики сукоб у коме ће учествовати сви људски нараштаји који ће живети на Земљи.SrPGC 27.1

Бог је изјавио: »Још мећем непријатељство!” Ово непријатељство није настало на природан начин. Када је човек прекршио Божји закон, његова природа је постала зла, и он је успоставио склад, а не непријатељство са Сотоном. Између грешног човека и зачетника греха не постоји природно непријатељство. И један и друти својим отпадом постали су зли. Отпадник никада нема мира, осим када добије саучешће и подршку оних које је навео да се поведу за његовим примером. Управо зато пали анђели и грешни људи уједињавају се и стварају заједницу очајника. Да се Бог није посебно умешао, Сотона и човек склопили би савез против Неба, и тако уместо да гаји непријатељство према Сотони, цела људска породица ујединила 6и се у противљењу Богу.SrPGC 27.2

Сотона је навео човека на грех, као што је анђеле навео на побуну, и на тај начин осигурао њихову подршку у рату против Неба. Између њега и палих анђела није било никакве неслоге у њиховој мржњи према Христу; иако је у свему осталоме владала неслога, били су чврсто сједињени у свом супротстављању ауторитету Владара свемира. Међутим, када је Сотона чуо изјаву да треба да постоји непријатељство између њега и жене, између његовог потомства и њеног потомства, знао је да ће његови напори да потпуно понизи људску природу бити осујећени; да ће на неки начин људи бити оспособљени да се одупру његовој моћи.SrPGC 28.1

Сотонино непријатељство према људском роду настало је због тога што су људи, Христовим посредовањем, остали предмет Божје љубави и милости. Он зато жели да осујети божански план откупљења човека, да нанесе срамоту Богу тиме што ће изобличити и искварити дело Његових руку; жели да нанесе бол Небу и да Земљу испуни жалошћу и очајањем да би после свега, укаже на све зло као на последицу Божје одлуке да створи човека.SrPGC 28.2

Управо благодат коју Христос усађује у човекову душу ствара у човеку непријатељство према Сотони. Без благодати која га препорађа и силе која га обнавља, човек би наставио да буде сотонин роб, слуга увек спреман да испуњава његове заповести. Међутим, ово ново начело у његовој души изазива сукоб тамо где је до тада владао мир. Сила коју Христос даје оспособљава човека да се одупре тиранину и узурпатору. Ко показује да презире грех уместо да га воли, ко се одупире страстима које су њиме владале и савлађује их, показује да у њему делује начело небеског порекла.SrPGC 28.3

Непријатељство које влада између Христовог Духа и сотониног духа најизразитије се исказало онда када је свет одбацио Исуса. Јевреји нису одбацили Исуса само зато што се појавио без световног богатства, раскоши и величине. Они су увидели да Он располаже силом која може више него само да надокнади недостатак тих спољних предности. Међутим, Христова непорочност и светост распалили су према Њему мржњу безбожника. Његов живот самоодрицања и безгрешне оданости Богу представљао је стални прекор овим охолим, похотљивим људима. Управо то је изазвало непријатељство према Божјем Сину. Сотона и зли анђели придружили су се злим људима. Све отпадничке силе завериле су се против Бранитеља истине.SrPGC 28.4

Против Христових следбеника људи показују исто непријатељство, које су показивали и против њиховог Учитеља. Ко препозна одвратни карактер греха, ко се снагом коју је добио с Неба одупре искушењу, сигурно ће навући на себе гнев Сотоне и његових поданика. Мржња према чистим начелима истине, понижавање и гоњење њихових заговорника, постојаће све док буде било греха и грешника. Христови следбеници и сотонине слуге не могу се усагласити. »Саблазан крста” још није престала. »А и сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу биће гоњени.” (2. Тимотију 3,12)SrPGC 29.1

Сотонини представници непрестано се труде да у складу са његовим упутствима учврсте његов ауторитет и изграде његово царство насупрот Божјој владавини. Да би то постигли, покушавају да преваре Христове следбенике и да их одврате од њихове оданости Богу. Као и њихов вођа, и они погрешно тумаче и изврћу Писма у покушају да остваре своју намеру. Као што је Сотона покушавао да кривицу пребаци на Бога, тако се и његови представници труде да озлогласе Божји народ. Исти дух који је подигао Исуса на крст нагони и безаконике да уништавају Његове следбенике. Све је то наговештено у првом пророчанству: »И још мећем непријатељство између тебе и жене, између потомства твојега и потомства њезина!” И тако ће бити све до краја времена.SrPGC 29.2

Сотона окупља све своје снаге и користи све своје силе у овом сукобу. Зашто не наилази на неки већи отпор? Зашто су Христови војници тако поспани и равнодушни? Зато што су тако недовољно, тако мало повезани са Христом, зато што имају тако мало Његовог Духа! Грех им не изгледа тако одбојан и одвратан, као што је изгледао њиховом Учитељу! Они га не дочекују, као што је Христос чинио, одлучним и јасно видљивим отпором. He схватају изузетну злокобност и поквареност греха, не препознају прави карактер и снагу кнеза таме. Показују само нејако непријатељство према Сотони и његовим делима, јер међу њима влада велико непознавање његове моћи и злобе, огромног замаха његове борбе против Христа и Његове цркве. Многи хришћани пали су као жртва ове заблуде. Они не знају да је њихов непријатељ моћни војсковођа који управља мислима злих анђела, који добро замишљеним плановима и вешто вођеним покретима ратује против Христа с циљем да онемогући спасење душа. Међу такозваним хришћанима, па чак и међу проповедницима Јеванђеља, Сотона се врло ретко спомиње, осим оних случајних изјава са проповедаонице. Они превиђају доказе о његовој непрестаној активности и успешности; занемарују многе опомене о његовој лукавости; изгледа као да занемарују и само његово постојање.SrPGC 29.3

Иако су људи несвесни његових лукавстава, овај будни непријатељ сваког тренутка прати их у стопу. Он намеће своју присутност у сваком кутку њиховог дома, на свакој улици наших градова, у црквама, на националним саветима, у судовима, збуњујући, варајући, заводећи, уништавајући на сваком кораку душе и тела људи, жена и деце, разарајући породице, сејући мржњу, супарништво, сукобе, побуне, убиства. Међутим, хришћански свет наизглед мирно прихвата сва та збивања као да их је Бог одредио и као да морају да се догађају.SrPGC 30.1

Сотона непрестано настоји да савлада припаднике Божјег народа тако што руши ограде које их одвајају од света. Стари Израиљци били су навођени на грех када су ступали у забрањене савезе са незнабошцима. Припадници савременог Израиља греше на сличан начин. »Којима бог света овога ослепи разум неверника да им не засветли видело Јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.” (2. Коринћанима 4,4) Сви који нису одлучно пошли за Христом, постају сотонине слуге! У непрепорођеном срцу влада љубав према греху и склоност да се грех гаји и оправдава. У обновљеном срцу влада мржња према греху и одлучно противљење злу. Када хришћани траже друштво безаконика и неверника сами себе излажу искушењима. Сотона се прикрива и тајно навлачи вео својих превара преко њихових очију. Они нису у стању да схвате да им такво друштво доноси штету, и тако, пошто упијају карактер, речи и дела овога света, постају све заслепљенији.SrPGC 30.2

Прилагођавање световним обичајима претвара Цркву у свет, и свет никада неће обратити Христу. Блискост са грехом неизбежно доприноси да нам он изгледа све мање одбојан. Онај који одлучи да се дружи са сотониним слутама ускоро ће престати да се плаши њиховог господара. Када извршавајући своју дужност будемо изведени пред судове, као што се Данило нашао пред царским судом, можемо бити сигурни да ће нас Бог заштитити, али ако се сами излажемо искушењу, пашћемо пре или касније.SrPGC 31.1

Кушач често најуспешније делује преко оних на које најмање сумњамо да се налазе у његовој власти. Дивимо се људима који располажу способностима и образовањем и ценимо их као да те одлике могу да надокнаде мањак страха Божјега или да човеку осигурају право на Божју наклоност. Таленти и култура, сами по себи, представљају дар од Бога, али када почну да замењују побожност, када душу, уместо да је приближавају Богу, одводе од Њега, постају проклетство и замка. Многи заступају мишљење да све што изгледа као услужност или отменост, на неки начин, мора да потиче од Христа. Међутим, никада није учињена већа грешка! Ове врлине заиста треба да красе карактер сваког хришћанина, јер могу да шире снажан утицај у прилог правој религији, али оне морају да буду посвећене Богу, јер иначе остају у служби зла. Многи људи однегованог интелекта и пријатних манира, који се никада не 6и понизили да учине нешто што 6и у јавности било оцењено као неморално дело, представљају само углађена оруђа у сотониним рукама. Подмукао, варљиви карактер њиховог утицаја и примера претварају их у много опасније непријатеље Христовог дела, него што су то људи без знања и образовања.SrPGC 31.2

Соломун је искреном молитвом и ослањањем на Бога стекао мудрост која је изазивала чуђење и дивљење света. Међутим, када се одвојио од Извора своје снаге, и када је, ослањајући се на себе, пошао даље, пао је као жртва искушења. У тим тренуцима чудесне способности дароване најмудријем од свих владара само су допринеле да постане још успешније оруђе у рукама непријатеља душа.SrPGC 31.3

Иако се Сотона непрестано труди да из њихових мисли избрише ту чињеницу, хришћани никада не смеју заборавити да њихов »рат није с крвљу и с телом, него с поглаварствима и властима и с управитељима таме овога света, с духовима пакости испод неба«. (Ефесцима 6,12) Ово надахнуто упозорење одјекује кроз векове све до нашег времена: »Будите трезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере!” (1. Петрова 5,8) »Обуците се у све оружје Божје да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога!” (Ефесцима 6,11)SrPGC 32.1

Од Адамовог времена па све до наших дана, наш велики непријатељ служио се својом снагом да тлачи и уништава. Сада спрема свој последњи поход против Цркве. Сви који желе да следе Исуса сукобиће се с тим немилосрдним противником. Уколико хришћани више следе свој божански Узор, то ће сигурније постајати циљ сотониних напада. Сви који се активно укључе у Божје дело, који се труде да разобличе преваре злога и људима објаве Христа, моћи ће да се придруже Павловом сведочењу у коме говори о служењу Господу у понизности ума својега, у многим сузама и искушењима.SrPGC 32.2

Сотона је нападао Христа својим најжешћим и најподмуклијим искушењима, али је био побеђен у сваком сукобу. Те битке вођене су за наше добро, те победе и нама омогућују да победимо. Христос ће дати снагу свакоме који је буде тражио. Сотона никога не може да победи без његовог пристанка. Кушач нема моћи да управља човековом вољом или да душу примора на грех. Он може да нас мучи, али није у стању да нас упрља. Он може да изазове дубоко очајање, али не и посрнуће у грех. Чињеница да је Христос победио треба и Његове следбенике да надахне храброшћу да се мушки боре у рату против греха и Сотоне.SrPGC 32.3