Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    9. Поглавље—Библија - Наша Заштита

    »Закон и сведочанство тражите, ако ли ко не говори тако, њему нема зоре!” (Исаија 8,20) Припадници Божјег народа упућени су на Писмо као на своју заштиту од утицаја лажних учитеља и заводљиве моћи духова таме. Сотона се служи свим средствима да спречи људе да стекну познавање Библије, јер њене јасне изјаве откривају његове преваре. Приликом сваког оживљавања Божјег дела кнез зла појачава своју делатност, а управо сада улаже последње напоре у завршној борби против Христа и Његових следбеника. Последња велика обмана ускоро ће се одиграти пред нашим очима. Антихрист треба да учини своја чудесна дела јавно, свима на видику. Фалсификат ће бити тако сличан оригиналу да нико неће бити у стању, осим уз помоћ Светога писма, да уочи разлику међу њима. Зато сваку изјаву и свако чудо треба оценити на темељу његовог сведочења.SrPGC 112.1

    Они који се буду трудили да послушају све Божје заповести, суочиће се с противљењем и исмејавањем. Моћи ће да опстану једино у Богу. Да би издржали невоље које су пред њима, морају да упознају Божју вољу онако како је откривена у Његовој речи, јер Бога могу да поштују једино када правилно схвате Његов карактер, Његову владавину, Његове намере и када се понашају у складу са тим сазнањима. Нико осим оних који су ојачали свој ум библијским истинама, неће опстати у последњем великом сукобу. Свака душа биће стављена на пробу - да ли ће више слушати Бога или људе? Одлучујући тренутак је пред вратима. Да ли су наше стопе утврђене да стени Божје непроменљиве речи? Да ли смо спремни да храбро устанемо у одбрану Божјих заповести и вере Исусове?SrPGC 112.2

    Спаситељ је пре свога распећа објаснио својим ученицима да треба да буде погубљен, али и да устане из гроба, и анђели су том приликом били присутни да Његове речи утисну у мисли и срца ученика. Међутим, они су очекивали земаљско ослобођење од римског јарма, и нису могли да поднесу мисао да ће Онај у кога су полагали све своје наде претрпети срамотну смрт. Речи које је требало да запамте, прогнали су из својих мисли, и зато када је наступило време пробе, нису били спремни. Исусова смрт потпуно је уништила њихову наду тако као да им никада није ни говорио о њој. И пред нама је будућност осветљена у пророчанствима исто тако јасно као и пред ученицима после Његових речи. Догађаји повезани с крајем времена милости и дело припреме за време невоље јасно су нам приказани. Међутим, многи људи не разумеју ове важне истине као да им никада нису ни биле откривене. Сотона се труди да им украде сваку мисао која би их могла умудрити за спасење, па ће их време невоље затећи потпуно неспремне.SrPGC 113.1

    Када шаље опомене које су толико важне да су представљене анђелима који лете посред неба, Бог од сваке разумне особе очекује да их послуша. Страшне казне изречене против оних који се клањају звери и њеној икони (Откривење 14,9-11), треба да покрену све људе да марљиво проучавају пророчанства да би пронашли шта значи жиг звери и како могу да га избегну. Међутим, мноштво људи затвара своје уши да не чује истину и окреће се нестварним причама. Апостол Павле изјављује, говорећи о последњим данима: »Јер ћe доћи време када здраве науке неће слушати, него ће по својим жељама накупити себи учитеље као што их уши сврбе.« (2. Тимотију 4,3) Такво време је наступило.SrPGC 113.2

    Многи људи не желе да чују библијску истину, због тога што се супротставља жељама њиховог грешног, световношћу заузетог срца, па им Сотона шаље преваре за којима чезну.SrPGC 114.1

    Међутим, Бог ће на Земљи ипак имати свој народ који ће уздизати Библију и само Библију као мерило сваке науке и основу свих реформи. Мишљење учених људи, научни закључци, разна вјерују или одлуке црквених сабора, исто тако многобројни и неусаглашени као и Цркве које их заступају, нити глас већине - ни једно од тога ни све заједно, не може бити доказ за или против било које тачке веровања. Пре него што прихватимо било коју науку или правило, морамо као његову потврду, захтевати оно јасно »Тако рече Господ!«SrPGC 114.2

    Сотона настоји да човекову пажњу усмери на људе уместо на Бога. Он наводи људе да гледају на бискупе, свештенике, професоре теологије као на своје вође, уместо да сами истражују Писмо и установе шта је њихова дужност. Сотона, управљајући мислима тих вођа, може да утиче на мноштво и да га усмерава према својој вољи.SrPGC 114.3

    Када је Христос дошао да изговори речи живота, народ Га је радосно слушао, и многи, чак и међу свештеницима и главарима, поверовали су у Њега. Међутим, свештеничке старешине и водећи људи у народу одлучили су да осуде и одбаце Његова учења. Иако су доживели неуспех у напорима да пронађу неку оптужбу против Њега, иако нису могли да не осете божанску силу и мудрост којима су биле праћене Његове речи, ставили су на себе оклоп својих предрасуда, и одбацили најјасније доказе Његовог месијанства, јер би у противном морали да постану Његови ученици. Ови Исусови противници били су личности које су људи из народа од својих малих ногу били научени да поштују, пред чијим ауторитетом су навикли да сагињу главу. Зато су се и питали: »Како то да наши главари и учени књижевници не верују у Исуса? Зар Га ти побожни људи не би прихватили када би заиста био Христос?« Управо је утицај оваквих учитеља навео јеврејски народ да одбаци свога Откупитеља.SrPGC 114.4

    Дух који је покретао ове свештенике и главаре и данас утиче на многе који се хвале својом побожношћу. Они одбијају да испитају библијска сведочанства која се односе на посебне истине за наше време. Указују на своју бројност, богатство и углед, и презриво гледају на представнике истине као на малобројне, сиромашне и неугледне, као на људе које њихова вера одваја од света.SrPGC 114.5

    Христос је прорекао да се незаконито присвајање власти, својствено књижевницима и фарисејима, неће изгубити после расејања Јевреја. Он је пророчки гледао на будуће дело уздизања људског ауторитета, на његов покушај да завлада људском савешћу, што се током свих времена показало као страшно проклетство за Цркву. Његова тешка осуда упућена књижевницима и фарисејима, Његова опомена народу да не следи своје слепе вође, записане су и као опомена будућим нараштајима.SrPGC 115.1

    Римска црква једино је свом свештенству признала право да тумачи Библију. Упорним тврђењем да су једино клерици оспособљени да објашњавају Божју реч, Црква је ускратила Библију обичном народу. Иако је реформација дала Библију свима, ипак је ово необично правило, које је поставио Рим, зауставило многе протестанте у разним протестантским Црквама да лично истражују Свето писмо. Од њих се очекује да библијска учења прихвате онако како ux је њихова Црква ⌧рo⌧умачила, тако да се хиљаде верника не усуђују да прихвате било шта, иако је у Библији јасно откривено, шта се супроти веровању или утврђеном учењу њихове Цркве.SrPGC 115.2

    Иако Библија у много текстова указује на лажне учитеље, многи су на овај начин спремни да свештенству повере старање о својој души. Данас има на хиљаде само по имену верника, који не могу да пронађу никакав други разлог за своје веровање осим да су их тако поучиле њихове верске старешине. Они пролазе поред Спаситељевих учења не обраћајући на њих скоро никакву пажњу, док скоро неограничено поверење поклањају речима својих свештеника. Међутим, да ли су њихови свештеници непогрешиви? Како своју душу можемо поверити њиховом вођству уколико из Божје речи нисмо сазнали да су заиста светлоноше? Недостатак моралне снаге да скрену с угажене стазе световности, наводи многе да следе учене људе, а својим оклевањем да сами започну истраживање постају безнадежно спутани ланцима заблуда. Они виде да је истина за ово време јасно објављена у Библији, осећају силу Светога Духа која прати њено објављивање, а ипак дозвољавају да их противљење свештенства одврати од видела. Иако су им и разум и савест осведочени, ове заведене душе не усуђују се да мисле другачије од свог проповедника, и тако њихово расуђивање, њихови вечни интереси, падају као жртва неверовања, охолости и предрасуда других.SrPGC 115.3

    Сотона има много начина којима се служи да уз помоћ људског утицаја зароби своје жртве. Он привлачи многе људе на своју страну везујући их свиленим нитима наклоности према онима који су непријатељи Христовог крста. Без обзира на врсту тих веза, можда родитељских, синовских, брачних или друштвених, последице су увек исте, јер се противници истине служе својом моћи да завладају савешћу, а душе које се налазе под њиховом влашћу немају довољно храбрости или самосталности да послушају своја уверења о дужности.SrPGC 116.1

    Истина и прослављање Бога нераздвојно су повезани, у складу са тим нама није могуће, ако нам је Библија надохват руке, да славимо Бога својим погрешним уверењима. Многи тврде да није важно шта ко верује, уколико живи праведним животом. Међутим, живот се обликује вером. Уколико су нам видело и истина надохват руке, а ми занемаримо да искористимо прилику да их чујемо и разумемо, онда их заиста одбацујемо; ми бирамо таму уместо видела.SrPGC 116.2

    »Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.« (Приче 16,25) Незнање није никакав изговор за заблуду или грех, када постоје све могућности за упознавање Божје воље. Замислимо да неки човек путује и стигне у место у коме се укршта неколико путева са путоказима који показују куда сваки од њих води. Уколико занемари путоказе и крене путем који се њему чини прав, ипак ће се, без обзира на своју искреност, вероватно наћи на погрешном путу.SrPGC 116.3

    Бог нам је дао своју реч да бисмо се упознали с њеним учењем и сазнали шта Он тражи од нас. Када је неки законик дошао Исусу и поставио му питање: »Шта да чиним да добијем живот вечни?« Спаситељ му је усмерио пажњу на Писмо, говорећи: »Шта је написано у закону? Како читаш?« Незнање неће оправдати ни старе ни младе, нити их ослободити казне прописане за кршење Божјег закона; јер у рукама имају веран препис тога Закона, његових начела и захтева. Није довољно имати добре намере, није довољно чинити само оно што човек сматра да је право или што му је проповедник рекао да је право. Његово спасење је под знаком питања, и зато свако мора да истражује Писмо. Без обзира колико су јака његова уверења, колико год да је уверен да његов проповедник зна шта је истина, то није темељ на коме 6и требало да зида. Он има карту на којој је означен сваки путоказ на његовом путу према Небу и зато не сме да нагађа или претпоставља.SrPGC 116.4

    Прва и највиша дужност сваког разумног створења је да из Светог писма сазна шта је истина, и да онда ходи у том виделу и охрабри и друге да пођу за његовим примером. Библију тре6а, из дана у дан, марљиво проучавати, удубљујући се у сваку мисао и упоређујући текст са текстом. Уз божанску помоћ сами треба да створимо своје мишљење, јер ћемо сами и одговарати пред Богом.SrPGC 117.1

    Истине које су најјасније откривене у Библији, учени људи заогрнули су сумњом и тамом, ови исти учени људи који, сматрајући да располажу великом мудрошћу, говоре да Библија има мистично, тајно, духовно значење које није уочљиво из употребљених речи. Ти људи су лажни учитељи. Управо таквима Исус је казао: »Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје!« (Марко 12,24) Библијски језик може бити објашњен једино у складу с његовим очигледним значењем, осим ако нису употребљени симболи или слике. Христос је обећао: »Ко хоће његову вољу творити разумеће је ли ова наука од Бога!” (Јован 7,17) Када 6и људи прихватили библијски текст онако како је написан, када не 6и било лажних учитеља да заводе и збуњују људски ум, било 6и обављено дело које 6и обрадовало анђеле и довело у Христово стадо хиљаде и хиљаде оних који сада лутају стазом заблуде.SrPGC 117.2

    Приликом проучавања Библије треба да напрегнемо све снаге свога ума, треба да упослимо свој разум да схвати дубине Божје, онолико колико је то смртном човеку могуће, али не смемо заборавити да само дечија послушност и покорност представљају дух правог ученика. Тешкоће са библијским текстом никада се не могу решавати истим методама којима се служимо приликом решавања филозофских проблема. У проучавање Библије не смемо се упуштати са истим самопоуздањем с којим улазимо у област науке, већ молитвом и ослањајући се на Бога, са искреном жељом да упознамо Његову вољу. Морамо долазити с понизним и поучљивим духом да бисмо стекли знање од великог ЈА CAM. У противном, зли анђели заслепиће наш ум и отврднути наше срце, тако да истина неће утицати на нас.SrPGC 117.3

    Многи делови Библије које су учени људи прогласили тајном или их занемарили као неважне, пуни су утехе и поуке за онога који учи у Христовој школи. Један од разлога зашто многи теолози немају јасније разумевање Божје речи крије се у њиховом затварању очију пред истинама које не желе да спроведу у живот. Разумевање библијске истине не зависи толико од снаге интелекта, који је укључен у проучавање, већ од искрености намере, од дубоке чежње за праведношћу.SrPGC 118.1

    Библију никада не треба проучавати без молитве. Само Свети Дух може нас оспособити да осетимо важност онога што се лако разуме, или нас спречити да искваримо истине које су тешке за разумевање. Служба небеских анђела огледа се у припреми нашег срца да схвати Божју реч, тако да будемо одушевљени њеном лепотом, упозорени њеним опоменама, оживљени и ојачани њеним обећањима. Молитва коју је изговорио псалмиста треба да постане и наша: »Отвори очи моје да бих видео чудеса закона твојега!« (Псалам 119,18) Искушења често изгледају несавладива зато што човек, који је занемарио молитву и проучавање Библије, не може одмах да се сети Божјих обећања и да се тако библијским оружјем одупре Сотони. Међутим, анђели се непрестано налазе око оних који су спремни да буду поучени божанским истинама, да их у време велике потребе подсете на неопходне истине. Према томе, када непријатељ навали као река, »дух ће Господњи подигнути заставу насупрот њему«. (Исаија 59, 19) SrPGC 118.2

    Исус је обећао својим ученицима: »А утешитељ, Дух Свети, којега ће отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.« (Јован 14,26) Међутим, Христова учења претходно морају да се урежу у сећање да 6и Божји Дух у време опасности могао да нас подсети на њих. Давид је рекао: »У срце своје затворио сам реч твоју да ти не грешим!” (Псалам 119, 11)SrPGC 119.1

    Сви који високо цене своје вечно добро треба да онемогуће сваки напад сумње. Нападима ће бити изложени и сами стубови истине. Скоро је немогуће остати изван домашаја ругања и лукавства, подмуклих и заразних учења савремених неверника. Сотона своја искушења прилагођава свим класама. Он необразоване напада ругањем и подсмехом, док образоване дочекује научним примедбама и филозофским схватањима, срачунатим да изазову неповерење или презир према Писму. Чак се и млади са врло оскудним искуством усуђују да изразе сумње у основна хришћанска начела. To младалачко неверство, без обзира на своју оскудност, шири свој утицај. Многи су тако били наведени да се ругају вери својих отаца и да презру Дух благодати (Јеврејима 10,29). Многи млади живот, који је обећавао да буде на част Богу и благослов свету, био је затрован дахом неверства. Сви који се поуздају у охоле одлуке људског разума, који замишљају да могу да објасне божанске тајне и допру до истине без Божје мудрости, свакако да ће се заплести у сотонине замке.SrPGC 119.2

    Живимо у најсвечанијем раздобљу историје овога света. Судбина човечанства које живи на овој Земљи ускоро ће бити одлучена. Наше будуће благостање, али и спасење других душа зависе од пута којим сада идемо. Нама је неопходно вођство Духа истине. Сваки Христов следбеник треба озбиљно да се упита: »Господе, шта желиш да чиним?« Ми се у посту и молитви морамо понизити пред Господом, дубоко размишљати о Његовој речи, а посебно о призорима суда. Сада треба да тежимо за дубоким и живим искуством у ономе што је Божје. Немамо времена за губљење. Догађаји од животне важности збивају се свуда око нас, налазимо се на сотонином зачараном тлу. Божји стражари, немојте спавати, непријатељ је близу и вреба, спреман у сваком тренутку, да уколико задремате или постанете немарни, скочи на вас и учини вас својим пленом.SrPGC 119.3

    Многи су преварени у размишљању о свом стварном положају пред Богом. Задовољни су што нису учинили зла дела, а заборављају да преброје добра и племенита дела која Бог очекује од њих, а која су занемарили да учине. Није довољно што cу постали стабла у Господњем врту. Они треба да одговоре на Његова очекивања и донесу род. Он их сматра одговорним за све што су пропустили да постигну, за сва добра дела која су могли да учине уз Његову благодат која им даје снагу. У небеским књигама записани су као стабла која сметају земљи. Али, чак ни случај ових људи није потпуно безнадежан. Љубав која дуго трпи и даље позива све оне који су презрели Његову милост и злоупотребили Његову благодат. »Зато говори: устани ти који спаваш, васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос. Гледајте, дакле, да уредно живите... пазите на време, јер су дани зли.« (Ефесцима 5,14-16)SrPGC 120.1

    Када буде стигло време пробе, показаће се ко је прихватио Божју реч као своје животно правило. У лето не постоје велике разлике између листопадног и зимзеленог дрвећа, али када дуну зимски ветрови, зимзелено дрвеће остаје непромењено, а свако друго губи лишће. Тако се и данас недоследни верник можда не може разликовати од стварног хришћанина, али ускоро настаће време када ће разлика постати видљива. Када се подигне противљење, када се лицемерна верска ревност и нетрпељивост распале, када прогонства почну да се понављају, млаки и лицемерни почеће да се колебају и одбацују своју веру, али прави хришћанин остаће чврст као стена, његова вера постаће још јача, његова нада још блиставија него у данима благостања.SrPGC 120.2

    Псалмиста каже: »Разумнији постах од свих учитеља својих, јер размишљам о твојим откривењима... од заповести твојих постадох разуман, тога ради мрзим на сваки пут лажни.« (Псалам 119,99.104)SrPGC 120.3

    »Благо човеку који нађе мудрост.« »Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осећа када дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род.« (Приче 3,13; Јеремија 17,8)SrPGC 120.4

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents