10. Поглавље—Последња Опомена

»Ипосле овога видех другога анђела где силази с неба, који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове. И повика јаким гласом, говорећи: паде, паде Вавилон велики и поста стан ђаволима и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свих птица нечистих и мрских.” »И чух глас други с неба који говори: изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њезине, и да вам не науде зла њезина.” (Откривење 18,1.2.4) Овај библијски текст унапред указује на време када ће, у складу с вешћу другог анђела (Откривење 14,8), бити поново објављен пад Вавилона, уз додатну напомену о покварености која је, после првог објављивања ове вести у лето 1844. године продрла у разне верске заједнице које сачињавају Вавилон. Овде је описано страшно стање верскога света. После сваког одбацивања истине људски дух постаје све мрачнији, његово срце све упорније, док на крају отворено приступи страни тврдокорних неверника. Пркосећи опоменама које им је Бог упутио, људи ће наставити да газе макар један пропис из Декалога, све док не почну да прогоне оне који их сматрају светима. Презирање Божје речи и Његовог народа, значи и презирање Христа. Када Цркве буду прихватиле спиритистичка учења, биће уклоњена сва ограничења постављена телесном срцу, а исповедање религије постаће само плашт којим ће бити покривено најгоре безакоње. Веровање у појављивање духова отвара врата лажним духовима и ђаволским наукама, и тако ће се утицај злих анђела осетити и у Црквама.SrPGC 121.1

О Вавилону, у време које је описано у овом пророчанству, речено је следеће: »Јер греси њезини допреше тја до неба, и Бог се опомену неправде њезине!” (Откривење 18,5) Вавилон је напунио меру своје кривице, и ускоро треба да га задеси пропаст. Међутим, Бог има свој народ у Вавилону, и пре него што га буде походио својим судовима, позваће ове верне људе да изађу из њега, да не учествују у његовим гресима и да им не »науде зла” његова. Управо зато настаје покрет, симболички представљен анђелом који силази с Неба, који обасјава Земљу својом славом и моћним гласом објављује грехе Вавилона. У вези с његовом поруком, чује се и позив: »Изађите из ње, народе мој!« Ове поруке, заједно с вешћу трећег анђела, сачињавају коначну опомену коју треба упутити становницима Земље.SrPGC 122.1

Тежак ће бити избор с којим ће свет морати да се суочи. Земаљске силе, уједињене у борби против Божјих заповести, издаће декрет да се сви »мали и велики, богати и сиромашни, слободњаци и робови« (Откривење 13,16) морају покорити обичајима Цркве и светковати лажни дан одмора. Они који буду одбили да се покоре, биће кажњени грађанским казнама, a после тога биће проглашено да заслужују и смрт. Са друге стране, Божји закон, који захтева светковање Створитељевог дана одмора, тражи послушност и прети гневом свим прекршиоцима својих прописа.SrPGC 122.2

Поред могућности избора која му је тако јасно објављена, сваки који слушајући људске прописе, погази Божји закон, добија жиг звери, односно прихвата знак верности сили коју је изабрао да послуша уместо Бога. Опомена с Неба гласи: »Ко се год поклони звери и икони њезиној и прими жиг на чело своје или на руку своју и он ће пити од вина гнева Божјега које је непомешано уточено у чашу гнева његова.” (Откривење 14,9.10)SrPGC 122.3

Међутим, нико неће морати да осети жестину Божјег гнева, све док његовом уму и његовој савести истина не буде јасно објављена и док је не буде одбацио. Има много оних који никада нису имали прилику да чују посебне истине за ово време. Обавезност четврте заповести никада им није била објављена у правој светлости. Онај који чита свако срце и познаје сваку побуду неће дозволити да ниједан од оних који тражи познање истине буде преварен у односу на питања око којих постоји сукоб. Декрет неће бити наметнут људима као слепим извршиоцима. Свако треба да добије довољно светлости да би могао разумно да одлучи.SrPGC 122.4

Питање светковања седмичног дана одмора, послужиће као велика проба верности, јер је та истина посебно нападнута. Када људи буду стављени пред ту коначну пробу, биће повучена и линија раздвајања између оних који служе Богу и оних који My не служе. Док ће светковање лажног дана одмора у складу са земаљским законима, а супpотно четвртој заповести, представљати заклетву верности сили која се противи Богу, светковање библијског дана одмора, у знак послушности Божјем закону, биће доказ верности Створитељу. Тако ће једна група, прихватајући знак покорности земаљским силама, примити жиг звери, док ће друга, бирајући знак верности божанском ауторитету, примити Божји печат.SrPGC 123.1

Они који су објављивали истине из поруке трећег анђела, све до тада били су често проглашавани изазивачима немира. Њихова предвиђања да ће верска нетрпељивост завладати у Сједињеним Државама, да ће се држава и Црква сјединити у гоњењу оних који држе Божје заповести, сматрана су неоснованим и бесмисленим тврђењима. Даване су уверљиве изјаве да ова земља никада не може постати ништа друго осим онога што је увек била - бранилац верске слободе! Међутим, када се о законској обавези светковања недеље буде врло широко расправљало, сви ће схватити да се догађаји у које су тако дуго сумњали, у чију могућност нису веровали, брзо приближавају па ће трећа анђеоска вест оставити на људе утисак какав до тада никада није остављала.SrPGC 123.2

Бог је у сваком нараштају имао своје слуге који су жигосали грех, како у свету тако и у Цркви. Међутим, људи воле да слушају миле речи, јер чисту, неулепшану истину не желе да прихвате. Многи реформатори, прихватајући се свога дела, одлучивали су да буду врло опрезни у жигосању греха у Цркви и у народу. Надали су се да ће својим примером стварног хришћанског живота покренути људе да се врате библијској науци. Међутим, Божји Дух се спустио на њих као што се некада спустио на Илију, шаљући га да жигоше грехе поквареног владара и отпалог народа, па нису могли да ћуте, нису могли да се уздрже да не проповедају јасне библијске изјаве - науку коју су првобитно оклевали да објављују. Били су одушевљени да ревно проповедају истину и да говоре о опасностима које прете души. Изговарали су речи које им је Господ давао да говоре, не плашећи се последица, и народ је морао да чује опомену.SrPGC 123.3

Тако ће бити објављена и порука трећег анђела. Када буде дошло време њеног још снажнијег објављивања, Господ ће деловати преко својих скромних оруђа, усмеравајући мисли оних који се буду посветили Његовој служби. Радници he бити оспособљени за рад захваљујући много више Светом Духу којим ће бити помазани, него припремању у образовним установама. Људи вере и молитве биће покренути да пуни свете ревности изађу и објављују речи које им је Господ дао. Греси Вавилона биће обелодањени. Страшне последице законског наметања црквених обичаја ауторитетом грађанских власти, продирање спиритизма, потајно, али убрзано јачање римске власти - све то биће разоткривено. Ове свечане опомене заиста ће покренути људе. Хиљаде и хиљаде оних који никада нису чули речи сличне овима сада ће их слушати. Зачуђено ће слушати сведочанство да је Вавилон у ствари Црква, која је пала због својих заблуда и греха, због одбацивања истине коју јој је Небо послало. И док људи буду одлазили својим дотадашњим учитељима и жељно се распитивали: »Да ли је то заиста тако”, њихови свештеници, да би утишали њихов страх и умирили њихову пробуђену савест, причаће им бајке и прорицати пријатне догађаје. Међутим, пошто ће многи одбити да се задовоље људским ауторитетима и захтевати оно јасно »Тако рече Господ«, њихови омиљени свештеници, као некада фарисеји, напуниће се гнева што неко сумња у њихов ауторитет, одбациће поруку као да је сотонска и покренути мноштво које воли грех да злоставља и прогони оне који је објављују.SrPGC 124.1

Сотона ће се покренути када сукоб буде захватио нове области и када људске мисли буду усмерене Божјем погаженом закону. Сила која буде пратила поруку разгневиће оне који су устали против ње. Свештеници ће уложити скоро надљудске напоре да спрече светлост да не обасја њихова стада. Свим расположивим средствима покушаће да спрече расправе о тим животним питањима. Црква ће се ослонити на снажну руку грађанских власти и у том послу ујединиће се протестанти и католици. Када покрет за озакоњење светковања недеље постане смелији и одлучнији, биће проглашен закон против оних који поштују Божје заповести. Биће им запрећено казнама и тамницом, а некима ће бити понуђена утицајна места и друге награде и предности, да би их приволели да одбаце своју веру. Међутим, њихов одлучни одговор гласиће: »Покажите нам из Божје речи где грешимо!« Овакву молбу упутио је и Лутер када се нашао у сличним околностима. Они који ће бити позвани пред судове снажно ће бранити истину и неки од оних који ће их слушати биће покренути да им се придруже и прихвате поштовање свих Божјих заповести. Тако ће истина бити објављена хиљадама људи који иначе не би сазнали за њу.SrPGC 125.1

Савесна послушност Божјој речи биће сматрана побуном. Заслепљени сотонском силом, родитељи ће поступати оштро и сурово према својој вољеној деци, која држе Божје заповести, господари тлачити слуге које желе да поштују Божје заповести. Осећања ће охладнети, родитељи ће своју децу лишавати наследства и изгонити из свога дома. Дословно ће се испунити Павлове речи: »И који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени.” (2. Тимотију 3,12) Када браниоци истине буду одбили да светкују недељу као дан одмора, неки од њих биће бачени у тамнице, неки послани у изгнанство, а према некима ће поступати као према робовима. Људском разуму све ово у садашњим приликама изгледа немогуће, али када се Божји Дух, који задржава људе, буде повукао из њихове средине, и када људи буду потпуно препуштени власти Сотоне, који одбацује божанске прописе, наступиће неочекивани догађаји. Људско срце може постати врло окрутно, када у њему нестане љубави и богобојазности.SrPGC 125.2

Велика група оних који су изразили веру у вест трећег анђела, али нису били посвећени послушношћу истини, када се олуја буде приближила, одбациће своју веру и придружиће се редовима противника. Сједињујући се са светом, прихватајући исти дух, почели су и збивања да посматрају у скоро истој светлости као и свет, и када буду стављени на пробу, спремно ће одабрати лакшу, популарнију страну. Даровити људи пристојног понашања, који су се некада радовали истини, послужиће се својим способностима да варају и заводе ближње. Они ће постати најогорченији непријатељи своје некадашње браће. Када светковатељи Суботе буду извођени пред судове да одговарају због своје вере, ови отпадници биће најуспешнија сотонска оруђа која ће их клеветати и оптуживати и својим лажним извештајима и сумњичењима окренути управитеље против њих.SrPGC 126.1

Вера Господњих слугу у ово време прогонства, биће стављена на пробу. Они ће верно објављивати опомену, тежећи за Богом и Његовом речју. Божји Дух, који је деловао на њихово срце, покренуо их је да говоре. Надахнути светом ревношћу, покренути божанским утицајем, обављаће своје дужности не обазирући се на последице којима ће их изложити објављивање Речи коју им је Господ дао. Они неће питати за своје земаљске интересе, нити ће покушавати да сачувају свој углед или свој живот. Међутим, када се олуја противљења и приговора буде разбеснела над њима, неки од њих, савладани запрепашћењем, биће спремни да узвикну: »Да смо могли да предвидимо последице својих речи, ми бисмо ћутали!” Биће окружени тешкоћама. Сотона ће их нападати жестоким искушењима. Чиниће им се да обављање дела, које су прихватили, надмашује све њихове способности. Биће изложени опасности да буду уништени. Одушевљење које ће их покретати тада ће нестати, али више неће моћи натраг. И онда, свесни своје потпуне беспомоћности, затражиће снагу од Свемогућега. Сетиће се да речи које су изговарали нису биле њихове, већ Онога који их послао да упуте опомену. Бог ће ставити истину у њихово срце, и они неће моћи да је не објаве.SrPGC 126.2

Исте невоље су доживеле и Божје слуге из протеклих векова. Виклиф, Хус, Лутер, Тиндал, Бакстер, Весли тражили су да се свака наука мора проверити Библијом и истицали да су спремни да одбаце све што Библија осуђује. Против ових људи прогонство је беснело суровом жестином, али они нису престали да објављују истину. Различита раздобља у историји Цркве била су обележена појавом посебних истина, прилагођених потребама Божјег народа тога времена. Свака нова истина пробијала се упркос мржњи и противљењу, тако да су они који су били благословени њеном светлошћу, пролазили кроз искушења и невоље. Господ открива посебне истине људима када се појави посебна потреба. Ко 6и се усудио да је не објави? Он заповеда својим слугама да објаве свету последњи позив милости. Они не могу остати неми, уколико не желе да угрозе спасење своје душе. Христови посланици никада не обраћају пажњу на последице. Они морају да обаве своју дужност, а последице препуштају Богу.SrPGC 126.3

Божје слуге поново ће постати збуњени, када се противљење распламса и постане жестоко, јер ће им изгледати да су сами изазвали кризу. Међутим, савест и Божја реч увериће их да је њихово понашање било правилно; па иако се невоље настављају деловање они ће бити довољно јаки да их поднесу. Битка постаје све непосреднија и оштрија, али њихова вера и њихова храброст јачају у складу са потребама. Њихово сведочанство гласи: »Ми се не смемо играти Божјом речју и делити Божји закон: означавати један његов део животно важним, а други небитним да бисмо тако задобили наклоност света. Господ коме служимо може нас избавити. Христос је победио земаљске силе и зато не треба да се плашимо већ побеђеног света.”SrPGC 127.1

Прогонство у свим његовим облицима само је практична примена једног начела које ће постојати све док Сотона буде постојао и док хришћанство буде располагало животном снагом. Нико не може да служи Богу, а да тиме не навуче на себе противљење сила таме. Зли анђели ће га нападати, уплашени да ће им својим утицајем отети плен из руку. Зли људи, укорени његовим примером, сјединиће се с демонима у покушају да га примамљивим искушењима одвоје од Бога. Када у томе не буду успели, тада ће применити силу којом ће савест изложити притиску.SrPGC 127.2

Међутим, све док Исус буде обављао службу човековог Посредника у небеском Светилишту, у понашању управитеља и народа осећаће се утицај Светога Духа који обуздава гнев. Он у извесној мери и даље утиче на земаљске законе. Да то није случај, стање у свету било би много теже него што је сада. Иако су многи управљачи у свету активне сотонске слуте, и Бог има своје слуге међу вођама народа. Непријатељ утиче на своје слуге да предлажу мере које би у великој мери ометале Божје дело; али државници који се боје Господа и налазе се под утицајем светих анђела, устају и необоривим доказима супротстављају се таквим предлозима. Тако неколико људи може да заустави снажну струју зла. Противљење непријатеља истине биће обуздано да би порука трећег анђела могла да обави своје дело. Када коначна опомена буде објављена, привући ће пажњу водећих људи преко којих Господ сада делује, а неки од њих прихватиће је и у време велике невоље бити на страни Божјег народа.SrPGC 128.1

Анђео који подржава објављивање вести трећег анђела, својом славом треба да обасја цео свет. Овде је проречено дело најширих размера и необичне силе. Покрет чекалаца Другог Христовог доласка из 1840. до 1844. године представљао је славно испољавање Божје силе; вест првог анђела била је однесена у све мисионарске станице по целом свету, па је у неким земљама наступило такво буђење верске свести, каквога није било ни у једној земљи још од времена реформације у шеснаестом столећу; али све то надмашиће моћни покрет у време објављивања последње опомене трећег анђела.SrPGC 128.2

Ово дело постаће слично ономе које се догодило на дан Педесетнице. Као што је »рани дажд« деловао приликом изливања Светога Духа у почетку проповедања Јеванђеља, и покренуо клијање драгоценог семена, тако ће у време »позноГа дажда”, који ће бити изливен на крају проповедања, наступити сазревање жетве. »Тада ћемо познати Господа и све ћемо га више познавати; јер му је излазак уређен као зора и доћи ће нам као дажд, као позни дажд који натапа земљу.« (Осија 6,3) »И ви, синови Сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу својему, јер ће вам дати дажд на време, и пустиће вам дажд рани и позни на време.« (Јоило 2,23) »И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа својега на свако тело.” »И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.” (Дела 2,17.21)SrPGC 128.3

Велико дело проповедања Јеванђеља неће се завршити мањим показивањем Божје силе од оне која је обележила његов почетак. Пророчанства која су се испунила изливањем ранога дажда у почетку проповедања Јеванђеља треба поново да се испуне приликом његовог завршетка у облику познога дажда. Тако ће настати »времена одмарања од лица Господњега« која је апостол Петар очекивао када је написао: »Покајте се, дакле, и обратите се да се очистите од греха својих да дођу времена одмарања од лица Господњега, и да пошље напред нареченога вам Исуса Христа.” (Дела 3, 19.20)SrPGC 129.1

Божје слуге, лица озарених светим посвећењем, журиће од места до места да објаве вест са Неба. Хиљаде гласова, по целој Земљи, објављиваће опомену. Догађаће се чуда, болесници ће оздрављати, а знаци и велика чуда пратиће вернике. Сотона ће, такође, деловати и чинити лажна чуда, учиниће да и огањ с неба падне на земљу пред људима (Откривење 13,13). Становници Земље на овај начин биће присиљени да се определе.SrPGC 129.2

Вест ће бити објављивана не толико снагом доказа, колико снагом дубоког осведочења Божјим Духом. Докази су већ били представљени. Семе је већ било посејано, а сада треба да проклија и донесе род. Литература коју су еванђеоски радници распространили извршила је свој утицај, али су многи, на које је истина оставила дубок утисак, били спречени да је потпуно схвате или да је послушају. Међутим, зраци светлости сада свуда продиру, и истина је откривена и постала јасна, a искрена Божја деца кидају везе које су их спутавале. Породичне везе, односи у цркви, сада ништа више није довољно снажно да их задржи. Истина им је драгоценија од свега осталог. Упркос силама које су се сврстале против истине, велико мноштво људи и жена прелази на Господњу страну.SrPGC 129.3