Izveštaj rimske straže

Kada su se čete nebeskih anđela udaljile sa groba i kada je nestalo svetlosti i slave, rimski stražari su se usudili da podignu svoje glave i da pogledaju oko sebe. Bili su puni čuđenja kada su videli da je veliki kamen otkotrljan sa ulaza u grob i da je Isusovo telo nestalo. Požurili su u grad da jave sveštenicima i glavarima ono što su videli. I dok su te ubice slušale čudesni izveštaj, bledilo je zahvatilo svako lice. Užas je zavladao na pomisao šta su učinili. Ukoliko je izveštaj tačan, oni su izgubljeni. Neko vreme su sedeli bez reči, gledajući jedni druge. Prihvatiti izveštaj značilo je osuditi same sebe. Povukli su se u posebnu usamljenu prostoriju da se posavetuju šta da čine. Zaključili su da će u slučaju da izveštaj straže bude slobodno objavljen narodu, oni koji su ubili Hrista biti pobijeni kao Njegove ubice.IO 194.1

Odlučili su da podmite vojnike da sačuvaju kao tajnu ono što se dogodilo. Sveštenici i glavari ponudili su im veliku svotu novca, govoreći: „Kažite da su učenici njegovi došli po noći i ukrali telo njegovo dok smo mi spavali!” (Matej 28,13) Kada su se stražari počeli raspitivati šta će se dogoditi s njima zato što 232 su zaspali na straži, judejske starešine su obećale da će ubediti guvernera i postarati se za njihovu sigurnost. Za ljubav novca rimski stražari su prodali svoju čast i složili se da poslušaju savet sveštenika i glavara.IO 194.2