Priprema za službu

Pavlov život je bio u opasnosti, pa je dobio naređenje od Boga da privremeno napusti Damask. Otišao je u Arabiju i tamo, u priličnoj usamljenosti, imao je dovoljno prilike da razogova ra sa Bogom i da razmišlja. Želeo je da bude sam s Bogom, da ispita svoje srce, da produbi svoje pokajanje, da se pripremi, uz molitvu i proučavanje, da započne delo koje mu je izgledalo suviše veliko i suviše važno da bi ga mogao uspešno obaviti. Bio je apostol, nisu ga izabrali ljudi, nego Bog, i bilo mu je jasno rečeno da će raditi među neznabošcima.IO 229.3

Dok je bio u Arabiji nije održavao vezu s apostolima; ozbiljno je tražio Boga svim svojim srcem, odlučan da ne sustane sve dok ne bude siguran da je njegovo pokajanje prihvaćeno i njegov veliki greh oprošten. Nije hteo da prekine borbu dok ne dobije obećanje da će Isus biti s njime u njegovoj predstojećoj službi. Uvek će morati da nosi na sebi, na svom telu, znake Hristove slave, naime, na svojim očima koje su bile oslepljene nebeskom svetlošću, pa je poželeo da uvek nosi i obećanje da će ga Hristos podržavati svojom blagodaću. Pavle je uspostavio usku vezu s Nebom; Isus je razgovarao s njime i učvršćivao ga u veri, dajući mu svoju mudrost i svoju blagodat.IO 230.1