Odluka

Jakov je objavio svoje svedočanstvo i zaključak - da je Bog odlučio da odobri neznabošcima da uživaju sve prednosti Jevreja, da je Sveti Duh našao za dobro da ne nameće ceremonijalni zakon obraćenicima iz neznaboštva; pa su apostoli i starešine, posle pažljivog razmatranja pitanja, sagledali problem u istoj svetlosti i uskladili svoje misli s mislima Svetoga Duha. Jakov je predsedavao saboru i ovako je objavio njegovu konačnu odluku: „I zato moja odluka glasi da ne mučimo one koji su se među neznabošcima obratili Bogu!”IO 257.5

Njegova je odluka glasila da se ceremonijalni zakon, a posebno obred obrezanja, ni na koji način ne nameće neznabošci ma, niti da im se preporučuje. Jakov je pokušao da svojoj braći usadi pomisao da su neznabošci, obrativši se Bogu i odbacivši idolopoklonstvo, već učinili veliku promenu u svojoj veri; i da se mora uložiti veliki trud da se njihov um ne zaokuplja pitanjima koja bi ih zbunjivala ili navodila na sumnju, tako da se obeshrabre u svom hodanju za Hrostom.IO 258.1

Neznabošci, međutim, nisu smeli da krenu putem koji bi se stvarno sukobljavao s pogledima njihove jevrejske braće ili bi mogao da u njihovim mislima stvori predrasude protiv njih. Zato su se apostoli i starešine dogovorili da jednim pismom pouče neznabošce da se uzdržavaju od mesa žrtvovanog idolima, od nemorala, od mesa udavljenih životinja, i od jedenja krvi. On njih se zahtevalo da drže zapovesti i da žive posvećenim životom. Neznabošcima je poslato uveravanje da ljudi koji su od njih zahtevali da se obrežu nisu za to dobili ovlaštenje od apostola.IO 258.2

Preporučili su im Pavla i Varnavu kao ljude koji su svoj život izložili opasnosti radeći za Gospoda. Juda i Sila su se pridružili apostolima da usmeno, rečima, objave neznabošcima odluke sabora. Ova četvorica Božjih slugu bila su poslana u Antiohiju s poslanicom i porukom, koja je učinila kraj svakom sukobu; bio je to glas najvišeg autoriteta na zemlji.IO 258.3

Sabor koji je odlučivao u ovom slučaju bio je sačinjen od osnivača hrišćanskih crkava među Jevrejima i neđu neznabošcima. Bile su prisutne starešine iz Jerusalima i delegati iz Antiohije, a bile su predstavljene i najuticajnije crkve. Sabor nije proglasio nepogrešivost svojih odluka, ali je polazio od mišljenja prosvetljenih umova i od dostojanstva Crkve uspostavljene u skladu s božanskom voljom. Shvatili su da je sam Bog rešio pitanje izlivajući na neznabošce Svetoga Duha, i da je njima jedino preostalo da slede uputstva Duha.IO 259.1

Celokupno telo hrišćanske Crkve nije bilo pozvano da glasa o ovom pitanju. Apostoli i starešine - ljudi od uticaja i zdravog razuma - oblikovali su i objavili dekret koji je posle toga bio sveopšte prihvaćen u hrišćanskim crkvama. Nisu svi bili zadovoljni ovom odlukom; bila je tu i grupa lažne braće koja je odlučila da na svoju odgovornost radi svoj posao. Oni su se upustili u gunđanje i prigovaranje, u predlaganje novih planova u nastojanju da obore delo iskusnih ljudi kojima je Bog poverio dužnost da šire Hristovu nauku. Crkva se od samog početka morala suočavati s takvim preprekama i suočavaće se s njima sve do kraja vremenaIO 259.2