Četrdeset I Treće Poglavlje—Mučeništvo Pavla Ipetra

Apostoli Pavle i Petar mnogo godina su bili daleko jedan od drugoga u svom radu, jer je Pavlov zadatak bio da nosi evanđelje neznabošcima, dok je Petar radio posebno s Jevrejima. Međutim, po Božjem proviđenju, trebalo je da obojica posvedoče za Hrista u metropoli sveta, i da obojica na njenom tlu proliju svoju krv kao seme koje će doneti bogatu žetvu svetaca i mučenika.IO 264.1

Nekako u vreme Pavlovog drugog zatvaranja i Petar je bio uhvaćen i bačen u tamnicu. Apostol je postao posebno nepodnošljiv vlastima zbog svoje revnosti i uspeha u otkrivanju prevara Simona Maga, vračara, i njegovih zavera protiv hrišćanstva. Simon je pratio Petra sve do Rima sa željom da se bori protiv dela evanđelja i da ga ometa. Neron je verovao u magiju, pa je štitio Simona. To je bio i razlog što je ustajao protiv apostola i što je izdao naredbu da se Petar zatvori.IO 264.2

Imperatorovu mržnju protiv Pavla pojačala je i činjenica da su se neki pripadnici njegovog doma, ali i druge ugledne ličnosti, obratili na hrišćanstvo u toku Pavlovog prvog boravka u tamnici. To ga je navelo da ovaj drugi boravak u tamnici učini mnogo surovijim od prvoga, tako da apostol dobije malo prilika da propoveda evanđelje; i da mu se oduzme život čim se nađe dobar izgovor za to. Neronove misli su bile pod tako snažnim uticajem apostolovih reči prilikom njegovog poslednjeg suđenja da je odlagao da donese odluku o njegovom slučaju, bilo da ga oslobodi, bilo ga da osudi. Ipak, presuda je bila samo odložena.IO 264.3

Nije dugo potrajalo i bila je objavljena odluka kojom je Pavle bio određen da završi u grobu kao mučenik. Pošto je bio rimski građanin, bio smeo da bude izložen mučenju, pa je zato osuđen da mu se odrubi glava.IO 265.1

Petar, kao Jevrejin i kao stranac, bio je osuđen da bude bičevan i raspet. Suočen sa tom strašnom smrću, apostol se setio svog velikog greha kada se odrekao svoga Gospoda u času kušanja, i njegova jedina misao je bila da nije dostojan da umre na isti način kao i njegov Učitelj. Petar se iskreno pokajao zbog svog greha i Hristos mu je oprostio, kao što se pokazalo kada je dobio uzvišeni nalog da pase ovce i jaganjce stada. Ali on nije mogao da oprosti sebi. Čak ni pomisao na agoniju onog poslednjeg strašnog prizora nije mogla da umanji gorčinu njegove žalosti i njegovog kajanja. Kao poslednju uslugu izmolio je od svojih krvnika da bude prikovan na krst sa glavom okrenutom prema zemlji. Njegova molba je bila uslišena i na taj način je umro veliki apostol Petar.IO 265.2