Drskost kažnjena

Stanovnici Bet-Šemeša su radili na poljima i kada su ugledali na kolima kovčeg Božji koja su vukle krave, veoma su se obradovali. Znali su da je to bilo Božje delo. Krave su dovukle kola sa kovčegom do jednog velikog kamenja i tu same stale. Leviti su skinuli kovčeg Gospodnji i darove Filistejaca, a onda su prineli kola i krave koje su vukle sveti kovčeg i darove Filistejaca na žrtvu paljenicu Bogu. Starešine Filistejaca su se vratile u Ekron i zla su prestala.IO 159.2

Stanovnici Bet-Šemeša su bili radoznali, hteli su da saznaju kakva se velika sila krije u kovčegu koja mu je omogućila da učini tako čudesna dela. Smatrali su da je sam kovčeg tako moćan, i nisu njegovu silu pripisivali Bogu. Niko osim ljudi koji su bili posvećeni i odabrani za tu svrhu nije smeo da razgleda kovčeg, lišen svojih pokrivača, bez opasnosti po svoj život, jer bi to značilo da gleda samoga Boga. I kada su ljudi popustili svojoj radoznalosti i otvorili kovčeg da pogledaju njegov sveti sadržaj, što se ni neznabožački idolopoklonici nisu usudili da učine, anđeli koji su pratili kovčeg pobili su više od pedeset hiljada ljudi.IO 160.1

Stanovnici Bet-Šemeša su se uplašili kovčega, pa su kazali: „Ko je u stanju da opstane pred tim svetim Gospodom Bogom? I kuda li će otići od nas? I poslaše poslanike stanovnicima Kirjat-Jearima, govoreći: vratiše Filistejci kovčeg Gospodnji, siđite k nama i uzmite ga k sebi!” Stanovnici Kirjat-Jearima doneli su kovčeg Gospodnji u kuću Aminadavovu i posvetili njegovog sina da ga čuva. Dvadeset godina su Jevreji bili pod vlašču Filistejaca, ponizili su se veoma i pokajali za svoje grehe. Samuel je posredovao pred Bogom za njih i On im je opet bio milostiv. Filistejci su zaratili s njima i Gospod je opet čudesno stao na stranu Izraela i oni su pobedili svoje neprijatelje.IO 160.2

Kovčeg je ostao u domu Aminadavovu sve dok David nije bio proglašen za vladara. On je okupio oko sebe sve izabrane ljude u Izraelu, trideset hiljada, i pošao da prenese kovčeg Božji. Stavili su kovčeg na nova kola i poneli ga iz kuće Aminadavo ve.Uza i Ahu, sinovi Aminadavovi, upravljali su kolima. David i sav dom Izraelov svirali su pred Gospodom na svim vrstama muzičkih instrumenata. „I kada dođoše do gumna Nahonova, stavi Uza ruku svoju na kovčeg Božji i prihvati ga, jer volovi potegoše ustranu. I raspali se gnev Gospodnji na Uzu, i udari ga Gospod za tu grešku, i pogibe onde kraj kovčega Božjega.” Uza se naljutio na volove, jer su posrnuli. Pokazao je i izrazito nepoverenje prema Bogu, kao da se Bog koji je doveo kovčeg iz zemlje filistejske nije mogao postarati za njega. Anđeli koji su pratili kovčeg udarili su Uzu zato što se drsko usudio da stavi svoju ruku na kovčeg Božji.IO 160.3

„I poboja se David Gospoda u taj dan, i reče: kako bi kovčeg Gospodnji mogao doći k meni? I tako ne prenese Davig kovčeg Gospodnji k sebi u grad Davidov, već ga odnese u kuću ObedEdoma, Getejca.” David je znao da je grešnik, pa se pobojao da ne bi i on, kao Uza, na neki način svojom drskošću navukao na sebe Božji gnev. „I osta kovčeg Gospodnji u domu Obed-Edomovu tri meseca: i blagoslovi Bog Obed-Edoma i sam dom njegov.”IO 161.1

Gospod je želeo da pouči svoj narod da Njegov kovčeg, koji je donosio užas i smrt onima koji su kršili Njegove zapovesti, koje su se čuvale u njemu, istovremeno donosi blagoslov i snagu onima koji slušaju Njegove zapovesti. Kada je David čuo da je dom Obed-Edomov veoma blagosloven i da napreduje u svemu što ima, zahvlaljujući kovčegu Božjemu, žarko je poželeo da ga prenese u svoj grad. Međutim, pre nego štop se usudio da pokrene sveti kovčeg, David se posvetio Bogu i naredio da se svi ljudi koji su zauzimali najviše položaje u državi uzdrže od svakog svetovnog posla i od svega što bi skrenulo njihove misli od posvečene odanosti Bogu. Na taj način su se svi posvetili zadatku da otprate sveti kovčeg do grada Davidova. „I tako David otide i uze kovčeg iz kuće Obed-Edomove i odnese ga u grad Davidov s velikim veseljem...”IO 161.2

„I uzeše kovčeg Gospodnji i postaviše ga na mesto njegovo, usred šatora koji mu David podiže: i prinese David žrtve paljenice i žrtve zahvalne pred Gospodom.”IO 161.3

Pošto je završio građenje Hrama, Salamun je sazvao izraelske starešine i najuticajnije ljude u narodu da prenesu kovčeg zaveta Gospodnjega iz grada Davidova. Oni ljudi su se posvetili Bogu i s velikom ozbiljnošću i pobožnošću išli za sveštenicima koji su nosili kovčeg. „I prenesoše kovčeg Gospodnji i šator od sastanka i sve svete sudove koji behu u šatoru, sve to prenesoše sveštenici i Leviti. I car Salamun i sav zbor Izraelov, koji se sabra k mjemu, behu s njime pred kovčegom, prinoseći ovce i volove, kiji se ne mogu ni kazati ni izbrojati od mnoštva.”IO 162.1

Solomun je sledio primer svoga oca Davida. Svakih šest koraka prinosio je žrtvu. Sa pesmama i muzikom i velikom svečanošću, „sveštenici unesoše končeg zaveta Gospodnjega na mesto njegovo, u unutrašnjost doma, u svetinju nad svetinjama, pod krila heruvimima. Jer heruvimi raširiše dva krila svoja nad mestom kovčega, i zaklanjahu heruvimi kovčeg i poluge njegove odozgo.”IO 162.2

Najsjajnije svetilište je bilo podignuto, prema planu koji je bio pokazan Mojsiju na gori i koji je kasnije Gospod pokazao Davidu. Zemaljsko svetilište je bilo načinjeno po uzoru na nebesko. Osim heruvima iznad kovčega, Solomun je načinio i druga dva mnogo veća anđela, koji su stajali sa oba kraja kovčega, predstavljajući nebeske anđele koji uvek čuvaju Božji zakon. Nije moguće opisati lepotu i sjaj ovog šatora. Ovamo, kao i u šator, sveti kovčeg je bio unesen na svečan način, uz mnogo poštovanja, i postavljen na svoje mesto ispod krila dva dostojanstvena heruvima koji su stajali na podu.IO 162.3

Sveti hor je sjedinio svoje glasove sa svim vrstama muzičkih instrumenata slaveći Boga. I dok su glasovi, u skladu s muzikom instrumenata, odjekivali hramom i prenosili se vazduhom kroz celi Jerusalim, oblak Božje slave je obuhvatio dom, kao što je nekada ispunio šator. „I dogodi se, kada sveštenici izađoše iz svetog mesta, da oblak napuni dom Gospodnji, tako da sveštenici ne mogoše stajati da služe zbog oblaka; jer slava Gospodnja ispuni dom Gospodnji.”IO 162.4

Car Salamun je stajao na bronzanom podnožju pred oltarom i blagosiljao narod. Onda je kleknuo i podigao svoje ruke, izgovarajući ozbiljnu i svečanu molitvu Bogu dok je zbog prignuo svoje lice prema zemlji. Pošto je Salamun završio svoju molitvu, čudesni oganj je pao s neba i pojeo žrtvu.IO 163.1

Nesreća koju je Bog nagovestio da će zadesiti hram zbog greha Izraela, ukoliko Njegov narod bude otišao od Njega, zaista se dogodila nekoliko stotina godina posle građenja hrama. Bog je obećao Salamunu, ukoliko ostane veran, i ukoliko njegov narod bude poštovao sve Njegove zapovesti, da će slavni hram stajati večno u svoj svojoj slavi kao dokaz napretka i uzvišenih blagoslova koji će počivati na Izraelu zbog njegove poslušnosti.IO 163.2