Девете године Седекијине владавине »дође Навуходоносор, цар вавилонски, са свом војском својом на Јерусалим« и опколи град (2. О царевима 25,1). Јуда се нашао и безизлазном положају. Сам Господ објавио је преко Језекиља: »Ево ме на тебе... и познаће свако тело да сам ја Господ извукао мач свој из корица... од којега ће се растопити свако срце и клонути све руке и свакога ће духа нестати и свако ће колено постати као вода.« »И излићу на тебе гнев свој, огњем гнева својега дунућу на тебе и предаћу те у руке жестоким људима, вештим у затирању.« (Језекиљ 21,8.10.12.36)PKSerb 306.1

Египћани су покушали да дођу у помоћ опкољеном граду; Халдејци, да би их одбацили, прекинули су за неко време опсаду јудејске престонице. Нада се пробудила у Седекијином срцу, па је послао гласника Јеремији, тражећи од њега да се моли за опстанак јеврејског народа.PKSerb 306.2

Пророков застрашујући одговор открио је да ће се Халдејци вратити и разорити град. Декрет је био објављен, непокајани народ више није могао да одложи божанску казну. Господ је опоменуо свој народ: »Не варајте се ... Халдејци ... неће отићи. И да побијете сву војску халдејску која ће се бити с вама, и да их остане неколико рањеника, и они ће устати из својих шатора и спалити тај град огњем!« (Јеремија 37,9.10) Остатак Јудин морао је да оде у ропство, да у невољама научи лекцију коју није хтео да учи у много повољнијим околностима. На овај декрет светог Стражара није било жалбе.PKSerb 306.3

Међу праведнима који су преостали у Јерусалиму и којима су биле откривене божанске намере нашло се неколико људи који су одлучили да свети ковчег с каменим плочама на којима су били забележени прописи Декалога, ставе изван домашаја сурових руку. Они су то и учинили. Тужни и жалосни, сакрили су ковчег, ставили га у пећину, у којој је требало да остане сакривен од народа Израиља и Јуде због њихових греха и да им се више не врати. Тај свети ковчег је и сада сакривен. Више никада, откако је био сакривен, није покренут са свога места.PKSerb 307.1

Много година стајао је Јеремија пред народом као верни Божји сведок; сада, када је осуђени град требало да падне у руке незнабошцима, сматрао је да је његово дело завршено. Покушао је да оде, али га је спречио син једног лажног пророка, који је известио 454 да Јеремија жели да се придружи Вавилоњанима пошто је много пута позивао Јудејце да им се покоре. Пророк је порекао лажну оптужбу, али се кнезови, ипак, »разгневише на Јеремију, и избише га, и бацише у тамницу«. (Јеремија 37,15)PKSerb 307.2

Нада која се разбуктала у срцима кнезова и народа, када су Навуходоносорове армије кренуле према југу да се сукобе с Египћанима, ускоро је угаснула. Господња порука је гласила: »Ево мене на те, Фараоне, царе Мисирски!« Моћ Египта била је »као трска сломљена«. Надахнута реч је објавила: »И сви ће становници мисирски познати да сам ја Господ, јер су штап од трске дому Израиљеву!« »Да, укрепићу мишице цару Вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ, кад дам мач свој у руку цару Вавилонском да њиме замахне на земљу Мисирску.« (Језекиљ 29,3.6; 30,25.26)PKSerb 307.3

Док су Јудини кнезови и даље узалудно упирали поглед према Египту, очекујући помоћ, цар Седекија, обузет злокобним предосећањима, сетио се Божјег пророка који је чамио у тамници. После много дана цар је послао по њега и потајно га упитао: »Има ли реч од Господа?« Јеремија је одговорио: »Има! Још рече: бићеш предан у руке цару вавилонскоме!«PKSerb 307.4

»Потом рече Јеремија цару Седекији: шта сам ти скривио или слугама твојим или томе народу те ме метнусте у тамницу? И где су ваши пророци који вам пророкују, говорећи: неће доћи цар вавилонски на вас ни на ову земљу! Сада, дакле, послушај, царе, господару мој, пусти преда се молбу моју, немој ме враћати у кућу Јонатана писара да не умрем онде!« (Јеремија 37,17-20)PKSerb 308.1

Седекија је заповедио да »затворе Јеремију у трем од тамнице и да му дају сваки дан по хлеб с улице хлебарске, докле траје хлеба у граду. Тако сеђаше Јеремија у трему од тамнице«. (Јеремија 37,21)PKSerb 308.2

Цар се није усудио да отворено укаже било какво поверење Јеремији. Иако га је страх натерао да потајно затражи од њега обавештење, био је превише слаб да се суочи с негодовањем кнезова и народа, уколико би се покорио Божјој вољи објављеној преко пророка.PKSerb 308.3

Из тамничког трема Јеремија је наставио да препоручује покоравање вавилонској управи. Показати отпор значило би призивати сигурну смрт. Овако је гласила порука коју је Господ послао Јуди: »Ко остане у том граду, погинуће од мача, од глади или од помора; а ко отиде Халдејцима остаће жив, и душа ће му његова бити уместо плена, и биће жив.« Јасно и одлучно звучале су те речи. У име Господње пророк је смело изјавио: »Доиста ће тај град бити предан у руке војсци цара вавилонскога, и узеће га!« (Јеремија 38,2.3)PKSerb 308.4

Кнезови су, огорчени поновљеним Јеремијиним позивима, који су се супротстављали њиховој утврђеној политици отпора, коначно уложили оштар протест цару, тврдећи да је пророк непријатељ народа, да његове речи ослабљују руке војницима и доносе им несрећу, и да га зато треба осудити на смрт.PKSerb 308.5

Кукавички цар је знао да су оптужбе лажне, али да би одобровољио оне који су заузимали високе и утицајне положаје у народу, претварао се да верује њиховим лажима и предао им је Јеремију у руке да с њиме чине што хоће. Пророк је био бачен »у јаму Малхије, сина Амелехова, која беше у трему тамнице, и спустише Јеремију ужима, а у јами не беше воде, него глиб, а Јеремија се ували у глиб«. (Јеремија 38,6) Међутим, Бог му је подигао пријатеље, који су посредовали код цара и постигли да поново буде враћен у тамнички трем.PKSerb 308.6

Опет је цар потајно послао по Јеремију и затражио од њега да му верно објави намере које Бог има с Јерусалимом. Одговарајући, Јеремија је упитао: »Да ти кажем, нећеш ли ме погубити, и да те саветујем, хоћеш ли ме послушати?« Цар је склопио с пророком тајни споразум. »Тако да је жив Господ, који нам је створио ову душу«, обећао је Седекија, »нећу те погубити, нити ћу те дати у руке људима који траже душу твоју!« (Јеремија 38,15.16)PKSerb 309.1

И даље је постојала могућност да цар покаже спремност да послуша Господње опомене и тако милошћу ублажи казне које су већ падале на град и народ. »Ако отидеш кнезовима цара вавилонскога, жива ће остати душа твоја, и град овај неће изгорети огњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој«, гласила је вест упућена цару, »ако ли не отидеш кнезовима цара вавилонскога, овај ће град бити предан у руке Халдејцима, који ће га спалити огњем, и ти нећеш утећи из руку њихових!«PKSerb 309.2

Цар је одговорио: »Ја се бојим Јудејаца који су пребегли Халдејцима, да ме не предају у њихове руке, те ће ми се наругати!« Међутим, пророк је одговорио: »Неће те предати!« Додао је и најусрднију молбу: »Послушај глас Господњи, који ти ја говорим, и добро ће ти бити и жива ће бити душа твоја!« (Јеремија 38,17-20)PKSerb 309.3

Бог је тако све до последњег тренутка показивао спремност да укаже милост онима који би одлучили да испуне Његове захтеве. Да је цар одлучио да послуша, били би поштеђени људски животи, а град не би био спаљен; међутим, он је сматрао да је отишао превише далеко да би могао да се врати. Бојао се Јевреја, бојао се исмејавања, бојао се смрти. Пошто је годинама устајао против Бога, Седекија је сматрао да би се сувише понизио када би рекао народу: Прихватам Господњу реч коју је изрекао преко Јеремије! Суочен са свим тим опоменама, не усуђујем се да ратујем против непријатеља!PKSerb 309.4

Са сузама у очима, Јеремија је заклињао Седекију да спасе себе и свој народ. Забринуто му је говорио да неће извући живу главу, уколико не послуша Божји савет, и да ће све његово имање пасти у руке Вавилоњанима. Међутим, цар је већ пошао погрешним путем и није хтео да се враћа. Одлучио је да послуша савете лажних пророка и људи које је у ствари презирао; људи који су га исмејавали зато што се тако спремно покоравао њиховим жељама. Жртвовао је племениту слободу своје мужевности и постао покорни слуга јавног мишљења. Без неке изразите намере да чини зло, није имао ни храбрости да стане на страну добра. Убеђен у вредност савета које је добијао од Јеремије, није имао моралне снаге да их послуша, и зато је све даље и даље одлазио погрешним путем.PKSerb 309.5

Цар је био велики слабић и није хтео да његови дворани и народ сазнају да се састајао с Јеремијом, јер је страх од људи обузео његову душу. Да је Седекија храбро устао и рекао да верује пророковим речима, које су се већ упола испуниле, сурово пустошење било би избегнуто! Требало је да каже: Послушаћу Господа, и избавићу град од потпуне пропасти! Не усуђујем се да одбацим заповести Божје због страха од људи, или да бих стекао њихову наклоност! Волим истину, мрзим грех, и зато ћу послушати савете моћнога Бога Израиљева!PKSerb 310.1

Тада би људи поштовали његов одважни дух, а они који су се колебали између вере и неверства чврсто би стали на страну добра. Неустрашивост и праведност таквог понашања управо би надахнули његове поданике дивљењем и оданошћу. Уживао би широку подршку и избегао неизрециве патње, крвопролиће, глад и ватру.PKSerb 310.2

Седекијина млакост била је грех који је кажњен страшном казном. Непријатељ је као незадржива бујица провалио и опустошио град. Јеврејске чете повукле су се у нереду. Народ је био покорен. Седекија је био заробљен, а његови синови побијени пред његовим очима. Цар је био одведен из Јерусалима у оковима, очи су му биле извађене, и бедно је завршио живот у Вавилону. Халдејци нису поштедели прекрасни Храм који је више од четири столећа украшавао врх брда Сион. »И упалише дом Божји, и развалише зид јерусалимски, и све дворове у њему попалише огњем, и искварише све драгоцене закладе његове.« (2. Дневника 36,19)PKSerb 310.3

У време када је Навуходоносор коначно заузео Јерусалим, многи који су избегли ужасе дуге опсаде, сада су настрадали од мача. Од оних који су остали, неки, међу њима старешина свештеника, службеници и кнезови, били су одведени у Вавилон и тамо 460 погубљени као издајници. Други су одведени у ропство, да служе Навуходоносору и његовим синовима »докле не наста царство Персијско, да се испуни реч Господња коју рече устима Јеремијиним«. (2. Дневника 36,19.20)PKSerb 310.4

О самом Јеремији стоји написано: »А Навуходоносор, цар вавилонски, заповеди за Јеремију Невузардану, заповеднику стражарском, говорећи: узми га и гледај га добро, и не чини му зла, него му чини што год ти каже!« (Јеремија 39,11.12)PKSerb 311.1

Када су га вавилонски званичници ослободили тамнице, пророк је одлучио да дели судбину бедног остатка, најсиромашнијих из народа, које су Халдејци оставили у земљи као виноградаре и ратаре. Над њима су Вавилонци поставили Годолију као намесника. Прошло је само неколико месеци и новопостављени намесник је издајнички убијен. Сиромахе у земљи, који су прошли кроз многе невоље, њихове старешине су коначно убедиле да потраже уточиште у египатској земљи. Јеремија је подигао свој глас протеста против те одлуке. »Не идите у Мисир да се онде станите«, молио је народ. Међутим, надахнути савет није био прихваћен, и »сав остатак Јудин... људи, жене и деца«, побегли су у Египат. »И не послушаше гласа Господњега, и дођоше до Тафнеса.« (Јеремија 43,5-7) Пророчанства о пропасти, која је Јеремија изнео онима који су се побунили против Навуходоносора и побегли у Египат била су помешана с обећањима о опроштењу онима који се покају за своје грешке и буду спремни да се врате. Иако Господ неће поштедети оне који су одбацили Његове савете и препустили се заводнич461 ком утицају египатског идолопоклонства, ипак ће бити милостив према онима који се покажу верни и истинити. »А који утекну од мача, вратиће се из земље Мисирске у земљу Јудину, мало њих«, објавио је пророк, »јер сав остатак Јудин, што отидоше у земљу Мисирску да се онде настане, познаће чија ће се реч навршити, моја или њихова.« (Јеремија 44,28)PKSerb 311.2

Пророкова жалост изазвана потпуном поквареношћу оних од којих је очекивано да буду духовна светлост свету, његова жалост над судбином Сиона и народа, који је био одведен у Вавилон, открива се у тужбалицама, које је оставио за собом као споменик неразумности одбацивања Господњих савета и прихватања људске мудрости. Усред рушевина, Јеремија је, ипак, могао да изјави: »Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа његова није нестало!« Његов стални позив је гласио: »Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се Господу!« (Плач 3,22.40) Док се Јуда још налазио међу царствима на Земљи, он је питао Бога: »Еда ли си сасвим одбацио Јуду? Еда ли је омрзао души твојој Сион?« Био је и довољно храбар да се моли: »Немој нас одбацити имена својега ради!« (Јеремија 14,19.21) Пророкова потпуна вера у Божју вечну намеру да збрку претвори у ред, и да пред свим народима на Земљи и пред целим свемиром, покаже своје особине праведности и љубави, навела га је да се сада с пуним поверењем моли за оне који желе да одбаце зло и да се врате правди.PKSerb 311.3

Међутим, сада је Сион био потпуно разорен, а Божји народ налазио се у ропству. Опхрван болом, пророк је извикнуо: »Како 462 седи сам, поста као удовица, град који беше пун народа! Велик међу народима, глава међу земљама, потпаде под данак! Једнако плаче ноћу, и сузе су му на образима, нема никога од свих који га љубљаху да га потеши; сви га пријатељи његови изневерише, посташе му непријатељи!«PKSerb 312.1

»Исели се Јуда од муке и љутога ропства; седи међу народима, не налази мира; сви који га гонише, стигоше га у теснацу. Путеви сионски туже, јер нико не иде на празник; сва су врата његова пуста, свештеници његови уздишу, девојке су његове жалосне, а сам је јадан. Противници његови посташе глава, непријатељима је његовим добро, јер га Господ уцвели за мноштво безакоња његова; деца његова иду у ропство пред непријатељем.«PKSerb 312.2

»Како обастре Господ облаком у гневу свом кћер Сионску, сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гнева својега. Господ потра немилице све станове Јаковљеве, развали у гневу свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове. Одби у жестоком гневу свом сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе. Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што беше драго очима, на 463 шатор кћери Сионске просу као огањ гнев свој.«PKSerb 312.3

»Кога ћу ти узети за сведока? С чиме ћу те изједначити, кћери јерусалимска? Какву ћу ти прилику наћи, да те утешим, девојко, кћери Сионска? Јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцелити?«PKSerb 313.1

»Опомени се, Господе, шта нас задеси, погледај, и види срамоту нашу! Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима. Постасмо сироте, без оца, мајке наше као удовице... Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова. Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових... Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше.«PKSerb 313.2

»Ти, Господе, остајеш до века, престо твој од колена на колено. Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш за дуго? Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре!« (Плач 1,1-5; 2,1-4.13; 5,1-3.7.8.17.19-21)PKSerb 313.3

36. поглавље—ПОСЛЕДЊИ ЈУДЕЈСКИ ЦАР

38. поглавље—СВЕТЛОСТ У ТАМИ