ГОСПОДЊИ ВИНОГРАД

*****

У жељи да излије богате небеске дарове на све народе на Земљи, 15 Бог је позвао Аврама да напусти свој идолопоклонички род и да се настани у Хананској земљи. »Учинићу од тебе велик народ«, рекао му је, »и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.« (1. Мојсијева 12,2) Аврам је био позван да наследи велику част - да буде отац народа који ће вековима чувати и сачувати Божју истину, намењену целом човечанству, народа преко кога ће бити благословени сви народи на Земљи, јер ће из њега изаћи обећани Месија.PKSerb 7.1

Људи су скоро потпуно изгубили знање о правом Богу. Њихов ум био је помрачен идолопоклонством. Божанске заповести »свете, праведне и добре« (Римљанима 7,12), људи су покушавали да замене законима у складу с намерама свог суровог, себичног срца. Ипак, Бог их у својој милости није уништио. Желео је да им пружи прилику да Га упознају преко Његове Цркве. Замислио је да 16 начела, која буде откривао његов народ, постану средство помоћу кога ће у човеку бити обновљен Божји морални лик.PKSerb 7.2

Божји закон је морао да буде уздигнут, а Божји ауторитет одржан; зато је дому Израиљевом био поверен тај велики и племенити задатак. Бог их је одвојио од света да би могао да им повери свети залог. Учинио их је ризничарима свога Закона, желећи да преко њих сачува међу људима знање о себи. Небеска светлост тако је требало да обасја свет заогрнут тамом, и да се зачује глас који позива све народе да се одврате од идолопоклонства и служе живом Богу.PKSerb 7.3

»Бог је силом великом и руком крепком« извео свој изабрани народ из Египта (2. Мојсијева 32,11). »Посла Мојсија, слугу својега, Арона, изабраника својега, показаше међу њима чудотворну силу његову, и знаке његове у земљи Хамовој.« »Запрети Црвеном мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње.« (Псалам 105,26.27; 106,9) Он их је избавио из њиховог ропског положаја и одвео у добру земљу, земљу коју им је у свом провиђењу приправио као уточиште од непријатеља. Он је желео да их доведе к себи и загрли својим вечним рукама; а у знак захвалности за Његову доброту и милост требало је да уздигну Његово име и да Га учине славним на Земљи.PKSerb 8.1

»Јер је део Господњи народ његов, Јаков је уже наследства његова. Нађе га у земљи пустој, на месту страшну где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува га као зеницу ока својега. Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим, тако га Господ вођаше, и с њиме не беше туђега бога.« (5. Мојсијева 32,9-12) Тако је довео Израиљце к себи, да могу наставати у сенци Највишега. Чудесно сачувани од опасности у њиховом лутању пустињом, коначно су као омиљени народ били насељени у Земљи обећања.PKSerb 8.2

Служећи се причом, пророк Исаија дирљивим песничким одушевљењем говори о позивању Израиља, о његовом обучавању да буде Господњи представник у свету и обилује у сваком добром делу:PKSerb 8.3

»Запеваћу сада драгоме својему песму драгога својега о винограду његову. Драги мој има виноград на родну брдашцу, и огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем.« (Исаија 5,1.2.)PKSerb 8.4

Бог је желео преко изабраног народа да благослови цело човечанство. »Да, виноград је Господа над војскама«, објавио је пророк, »дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад његов.« (Исаија 5,7)PKSerb 8.5

Томе народу била су поверена Божја пророчанства. Они су били ограђени прописима Његовог закона, вечним начелима истине, праведности и непорочности. Послушност тим начелима требало је да буде њихова заштита, да им помогне да сами себе не униште грешним обичајима. И као кулу у винограду, Бог је усред Земље подигао свој свети Храм.PKSerb 8.6

Христос је био њихов Учитељ. Као што је био с њима у пустињи, тако је требало да и даље буде њихов Учитељ и Водич. У шатору од састанка и у Храму, Његова слава почивала је на светој Шекини изнад Престола милости. Он је стално показивао богатство своје љубави и стрпљења за њихово добро.PKSerb 9.1

Преко Мојсија била им је откривена Божја намера и објашњени услови напретка. »Јер си ти народ свет Господу Богу својему«, рекао је Он, »тебе је изабрао Господ Бог твој да му будеш народ особит, мимо све народе на Земљи.«PKSerb 9.2

»Данас си се зарекао Господу да ће ти бити Бог и да ћеш ићи путовима његовим и држати уредбе његове, и заповести његове и законе његове, и да ћеш слушати глас његов. А Господ се данас теби зарекао да ћеш му бити народ особит, као што ти је говорио, да би држао све заповести његове: и да ће те подигнути над све народе, које је ство19 рио хвалом, именом и славом, да будеш народ свет Господу Богу својему, као што ти је говорио.« (5. Мојсијева 7,6; 26,17-19)PKSerb 9.3

Синови Израиљеви требало је да заузму целу земљу коју им је Бог одредио. Они народи који су одбили да обожавају правога Бога и да Му служе требало је да изгубе земљу. Међутим, у складу са Божјом намером требало је преко Израиљаца људе привући Њему откривањем Његовог карактера. Еванђеоски позив требало је да буде упућен целом свету. Служба приношења жртава својим поукама требало је да уздигне Христа пред народима тако да сви који погледају на Њега могу добити живот. Сви који, као Рава Хананка и Рута Моавка, одбаце идолопоклоничку службу и окрену се служењу правом Богу, требало је да се сједине с Божјим изабраним народом. Како се број Израиљаца буде повећавао, шириће се и њихове границе, све док њихово царство не обухвати цео свет.PKSerb 9.4

Али, стари Израиљ није испунио Божје намере. Господ је објавио: »Ја те посадих, лозу изабрану, све семе истинито, па како ми се промени и изметну се одвода од туђе лозе?« »Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се.« »Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мојега. Што је још требало чинити винограду мојему што му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом? Сада ћу вам казати шта ћу учинити винограду својему. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид, нека се погази; упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње: и заповедићу облацима да не пуштају више дажда на њ. Да... Он чекаше суд, а гле насиља; чекаше правду, а гле вике.« (Јеремија 2,21; Осија 10,1; Исаија 5,3-7)PKSerb 9.5

Господ је преко Мојсија показао свом народу и последице неверства. Одбијајући да држе Његов завет, они ће се одвојити од живота који долази од Бога и Његови благослови неће се изливати на њих. Понекад, кад су слушали ове опомене, богати благослови изливали су се на јеврејски народ, а преко њих и на околне народе. Међутим, у својој историји много чешће заборављали су Бога и губили из вида неограничене предности које су имали као Његови представници. Ускраћивали су Му службу коју је очекивао од њих, а и својим ближњима ускраћивали су верско усмерење и свети пример. Желели су да само за себе искористе плодове винограда над којим су били постављени као пристави. Њихова похлепност и грамжљивост учиниле су да су их чак и незнабошци почели презирати. Тако је незнабожачки свет добио прилику да погрешно тумачи Божји карактер и законе Његовог царства.PKSerb 10.1

Бог је очинским срцем подносио свој народ. Преклињао их је датим и ускраћеним милостима. Стрпљиво им је указивао на њихове грехе и трпељиво чекао њихово признање. Слао је пророке и гласнике да би од својих радника добио оно на што је имао право; али, уместо да добродошлицом дочекају ове људе пуне разборитости и духовне снаге, они су их сматрали непријатељима. Почели су да их прогоне и убијају. Бог им је слао нове гласнике, али су према њима поступили као и према првима, осим што је њихова мржња постала још жешћа.PKSerb 10.2

Повлачење божанске наклоности у раздобљу изгнанства навело је многе на покајање, али после повратка у Земљу обећања, јеврејски народ поновио је грехе пређашњих нараштаја и распирио политичке сукобе с околним народима. Пророке, које им је Бог слао да искорене свеопште зло, дочекивали су с истим подозрењем и презиром с којим су ти гласници били примани у ранија времена; и тако из столећа у столеће, пристави у винограду додавали су кривицу кривици.PKSerb 10.3

Племенити Чокот, који је божански Виноградар засадио на брежуљцима Палестине, људи Израиљци презрели су и коначно бацили преко зидова винограда; ранили Га и изгазили ногама, на22 дајући се да су Га заувек уништили. Виноградар је уклонио Чокот и сакрио Га од њиховог погледа. Поново Га је посадио, али с друге стране зида, тако да за њих више није био видљив. Лозе су прелазиле преко зида, и калеми су се могли прицепити; али сам Чокот остао је изван домашаја тих људи, који Му више нису могли наудити.PKSerb 11.1

Посебну вредност за савремену Божју Цркву на Земљи, за раднике у Његовом винограду, имају поруке савета и опомена датих преко пророка, који су објављивали Његову вечну намеру за добро човечанства. У учењу Божјих пророка, јасно се открива Његова љубав према изгубљеном роду и Његов план спасења. Извештај о позивању Израиља, о његовим успесима и падовима, о поновном стицању божанске наклоности, о његовом одбијању Господара винограда, о остваривању вековног плана преко побожног Остатка на коме ће се испунити сва заветна обећања, био је садржај порука божанских гласника током свих протеклих векова. И данас је порука Његовој Цркви, онима који као верни радници раде у Његовом винограду, потпуно иста као и она коју су упућивали пророци од старине:PKSerb 11.2

»Тада певајте о винограду који рађа црвеним вином: Ја, Господ, чувам га, у свако доба заливам га, дан и ноћ чуваћу га да га ко не оштети!« (Исаија 27,2.3)PKSerb 11.3

Нека се Израиљ нада у Бога. Господар винограда и сада међу људима свих народа и племена, прикупља драгоцене родове, које је већ толико дуго чекао. Ускоро ће се вратити међу своје, а тога радосног дана коначно ће се испунити Његова вечна намера коју је имао с домом Израиљевим. »Једном ће се укоренити Јаков; процветаће и узрасти Израиљ, и напуниће васиону плодом!« (Исаија 27,6)PKSerb 11.4