47. поглавље—ИСУС, СИН ЈОСЕДЕКОВ, И АНђЕО

*****

Стални успеси градитеља Храма веома су узнемиравали и забрињавали чете зла. Сотона је зато одлучио да уложи додатне напоре да Божји народ ослаби и обесхрабри тиме што ће му указивати на његове карактерне мане. Ако би оне који су тако дуго патили због својих преступа, успео да наведе да поново прекрше Божје заповести, још једном би их оковао ланцима греха.PKSerb 394.1

Пошто је Израиљ био изабран да знање о Богу сачува на Земљи, Израиљци су били изложени посебном сотонином непријатељству; он је био одлучан да изазове њихову пропаст. Док су били послушни, није могао да им нанесе никакву штету, зато је уложио сву своју снагу и све своје лукавство да их наведе на грех. Заведени његовим искушењима, прекршили су Божји закон и били остављени да постану плен својих непријатеља.PKSerb 394.2

Али, иако су као робови били одведени у Вавилон, Бог их није одбацио. Слао им је своје пророке, упућивао укоре и опомене, наводио их да увиде своју кривицу. Када би се понизили пред Богом и враћали Му се у истинском покајању, слао им је охрабрујуће поруке, обећавао да ће их ослободити ропства, да ће им опет поклонити своју наклоност и да ће их опет утврдити у земљи њихових отаца. Сада, када је ово дело обновљења започело, када се остатак Израиља управо вратио у Јудеју, сотона је одлучио да онемогући извршење божанске намере, па је покренуо незнабожачке народе да их потпуно униште.PKSerb 394.3

Међутим, у овој кризи Бог је охрабрио свој народ »добрим речима, милим речима«. (Захарија 1,13) Упечатљивим приказивањем Христовог и сотониног дела, Он је показао моћ њиховог Посредника да нађача опадача свога народа.PKSerb 395.1

У виђењу пророк је видео »Исуса, поглавара свештеничкога« »обученога у прљаве хаљине« (Захарија 3,1.3), како стоји пред Анђелом Господњим, тражећи Божју милост за свој напаћени народ. Док се свештеник молио за испуњење Божјих обећања, сотона је дрско устао да му се супротстави. Он је указао да Израиљ због својих преступа не може да ужива Божју наклоност. Тражио је Израиљ као свој плен и захтевао да Божји народ буде предат у његове руке.PKSerb 395.2

Поглавар свештенички није могао да одбрани себе или свој народ од сотониних оптужби. Није могао да тврди да је Израиљ без кривице. У прљавим хаљинама, које су симболички представљале грехе народа и које је носио као народни представник, стајао је пред Анђелом, признавао кривицу народа и указивао на његово покајање и његову понизност, ослањао се на милост Откупитеља који опрашта грехе. У вери се позивао на Божја обећања.PKSerb 395.3

А онда је Анђео, у ствари лично Христос, Спаситељ грешника, утишао опадача свога народа, изјавивши: »Господ да те укори, сотоно, Господ да те укори, који изабра Јерусалим. Није ли он главња истргнута из огња?« (Захарија 3,2) Дуго је Израиљ боравио у пећи невоље. Због својих грехова био је скоро спаљен пламеном који су сотона и његови сарадници запалили да би га уништили, али сада Бог је подигао своју руку да га избави.PKSerb 395.4

Када је посредовање Исуса, сина Јоседекова, било прихваћено, издата је наредба: »Скините с њега те прљаве хаљине!« А онда је Анђео рекао Исусу, сину Јоседековом: »Види, узех с тебе безакоње твоје и обукох ти нове хаљине!« (Захарија 3,4.5) Били су опроштени његови греси и греси његовог народа. Израиљ се обукао у »нове хаљине«, у Христову праведност која мује била урачуната. На главу првосвештеника била је стављена капа коју су носили свештеници и на којој је био натпис: »Светиња Господу« (2. Мојсијева 28,36), означавајући да је сада, упркос својим некадашњим преступима, овлашћен да служи пред Богом у Његовом светилишту.PKSerb 395.5

Анђео је сада објавио Исусу, сину Јоседекову: »Овако вели Господ над војскама: ако узидеш мојим путевима, и ако уздржиш што сам наредио да се држи, тада ћеш ти судити дому мојему и чуваћеш тремове моје и даћу ти да ходиш међу овима што стоје.« (Захарија 3,7) Ако буде био послушан, биће му указана част да постане судија, или управитељ Храма и служби у њему; ходиће међу анђелима у служби, већ у овом животу, а на крају ће се придружити прослављеном мноштву око Божјег престола.PKSerb 396.1

»Чуј, Исусе поглавару свештенички, ти и другови твоји који седе пред тобом, јер су ти људи чудо; ево, ја ћу довести слугу својега, Клицу.« (Захарија 3,8) У Клици, Избавитељу који ће доћи, лежи нада Израиља. Управо вером у Спаситеља који ће доћи, Исус, син Јоседеков, и његов народ добили су опроштење. Вером у Христа поново су стекли Божју наклоност. Његовим заслугама, уколико буду ходили Његовим путевима и држали Његове наредбе, постаће дивљење народима, добиће част да буду изабраници Неба међу свим народима на Земљи.PKSerb 396.2

Као што је оптужио Исуса, сина Јоседекова, и његов народ, тако сотона у сва времена оптужује оне који траже Божју милост и Божју наклоност. Он је »опадач браће наше ... који их опада пред Богом нашим дан и ноћ«. (Откривење 12,10) Око сваке душе која се избавља од сила зла и чије име се уписује у Животну књигу Јагњета понавља се ова борба. Нико никада није био примљен у Божју породицу без одлучног непријатељског противљења. Међутим, Онај који је тада био Нада Израиљу, његова Одбрана, његово Оправдање и Избављење, и данас је Нада Цркви.PKSerb 396.3

Сотонине оптужбе против оних који траже Господа нису изазване његовим незадовољством због њихових греха. Он ужива у манама њиховог карактера, јер зна да само у случају када крше Божји закон може да стекне власт над њима. Његове оптужбе су надахнуте једино његовим непријатељством према Христу. Планом спасења Исус ломи сотонину моћ над људским родом, јер планом спасења избавља душе из његове власти. Сва мржња и све зло великог бунтовника буди се када мора да гледа доказе Христове надмоћи; уз помоћ своје ђаволске силе и лукавства он се труди да од Њега отргне синове људске који су прихватили спасење. Он наводи људе на сумњу, наводи их да изгубе поверење у Бога и да се одвоје од Његове љубави; он их куша да крше Закон, а онда их својата као своје робове, оспоравајући Христу право да их одузме од њега.PKSerb 396.4

Сотона зна да ће они који од Бога траже опроштење и благодат, добити оно што траже; зато им и напомиње њихове грехове да би их обесхрабрио. Против оних који се труде да буду послушни Богу, стално покушава да нађе прилику да уложи приговор. Он и њихову најбољу и најприхватљивију службу приказује као недостојну. Безбројним преварама најподмуклијим и најокрутнијим, труди се да изазове њихову пропаст.PKSerb 397.1

Човек није у стању да се својом снагом суочи с непријатељевим нападима. У хаљинама које су упрљане грехом, свестан своје кривице, он стоји пред Богом. Али Исус, наш Заступник, улаже свој успешни призив у корист оних који су својим покајањем и вером предали своје душе Њему на чување. Он заступа њихов случај и моћним доказом са Голготе побеђује њиховог тужитеља. Његова савршена послушност Божјем закону дала му је сву власт и на Небу и на Земљи и Он од свог Оца захтева милост и помирење за грешног човека. Тужитељу своје браће Он изјављује: »Господ да те укори, сотоно! Ове сам откупио својом крвљу, то су главње истргнуте из огња!« А онима који се у вери ослањају на Њега, улива сигурност: »Види, узех с тебе безакоње твоје и обукох ти нове хаљине!« (Захарија 3,4)PKSerb 397.2

Сви они који обуку хаљине Христове праведности стајаће пред Њим као Његови изабрани, верни и истинити. Сотона нема моћи да их истргне из Спаситељеве руке. Христос неће дозволити да иједна душа, која је у покајању и вери затражила Његову заштиту, падне под непријатељску власт. Он даје своју реч: »Нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном и учиниће мир са мном!« (Исаија 27,5) Обећање дато Исусу, сину Јоседекову, дато је свима: »Ако уздржиш што сам наредио ... даћу ти да ходиш међу овима што стоје!« (Захарија 3,7) Анђели Господњи стајаће са њихове обе стране, чак и у овом свету, а они ће на крају стајати међу анђелима који окружују Божји престо.PKSerb 397.3

Захаријино виђење о Исусу, поглавару свештеничкоме и Анђелу, с посебном снагом односи се на искуство кроз које ће пролазити Божји народ током завршних призора великог дана помирења. Црква остатка биће тада изложена великим кушањима и невољама. Они који држе Божје заповести и веру Исусову осетиће бес аждаје и њених чета. Сотона све становнике света убраја у своје поданике; он је стекао и власт над многим такозваним хришћанима. Међутим, постоји мала чета која се одупире његовој надмоћи. Када би њих успео да избрише са лица Земље, његова побе да била би потпуна. И као што је утицао на незнабожачке народе да уништавају Израиљ, тако ће у скорој будућности покренути силе зла на Земљи да униште Божји народ. Од људи ће бити захтевано да буду послушни људским наредбама које ће се супротити Божјем закону.PKSerb 398.1

Они који остани верни Богу биће угрожавани, оптуживани, протеривани. И »предаваће их и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи, а неке од њих ће и побити«. (Лука 21,16) Њихова једина нада биће Божја милост; а молитва њихова једина одбрана. Као што се Исус, син Јоседеков, молио пред Анђелом, тако ће се и Црква остатка, скрушена срца и непоколебљиве вере, молити за опроштење и избављење преко Исуса, свога Заступника. Верници ће бити потпуно свесни грешности свога живота, видеће своје слабости и недостојности и стићи ће до ивице очајања.PKSerb 398.2

Кушач ће устати да их оптужи, као што је устао да се супротстави Исусу, сину Јоседекову. Он ће указати на њихове прљаве хаљине, њихов несавршен карактер. Он ће говорити о њиховим слабостима и неразумности, о њиховом греху незахвалности, о њиховом недостатку сличности са Христом, који срамоти Свог Откупитеља. Он ће покушати да их престраши мишљу да је њихов случај безнадежан, да се мрље њихове прљавштине никада неће опрати. Он се нада да ће тако уништити њихову веру, да ће попустити пред његовим кушањима и напустити своју верност Богу.PKSerb 398.3

Сотона има тачна сазнања о свим гресима на које је навео припаднике Божјег народа, па зато сада подиже оптужбе против њих, изјављујући да су својим гресима изгубили право на божанску заштиту и да он има право да их уништи. Он тврди да су једнако као и он недостојни Божје наклоности. Он се руга: »Зар су то људи који треба да заузму моје место на Небу, да заузму место анђела који су се удружили са мном? Они тврде да поштују Божји закон; а да ли су стварно одржали његове прописе? Зар управо они нису волели себе више него Бога? Зар своје интересе нису стављали изнад интереса Његове службе? Зар нису волели оно што је на свету? Погледајте грехе који обележавају њихов живот! Погледајте њихову себичност, њихову злобу, мржњу коју показују једни према другима! Зар ће Бог мене и моје анђеле протерати из своје близине, а ипак наградити оне који су криви за исте грехе? Ти то не можеш учинити, о Господе, и остати праведан! Праведност захтева да и њима буде изречена казна!«PKSerb 398.4

Међутим, иако су Христови следбеници грешили, ипак се нису препустили власти сотонских сила. Они су се покајали за своје грехе. Они су понизно и скрушено тражили Господа и божански Заступник подигао је свој глас у њихову корист. Он, који је због њихове незахвалности претрпео највеће муке, који зна њихове грехе, али и њихово покајање, изјавио је: »Господ да те укори, сотоно! Ја сам дао свој живот за те душе. Они су урезани у дланове мојих руку. Они су можда несавршени по карактеру; можда су неуспешни у својим подухватима, али су се покајали, и ја сам им опростио, ја сам их прихватио!«PKSerb 399.1

Сотонини напади су снажни, његове преваре подмукле, али Божје око је на Његовом народу. Муке тога народа су велике, пламен огњене пећи као да ће га прождрети, али Исус ће га извести као злато окушано у огњу. Његове телесности ће нестати, да би се преко њега Христов лик савршено показао.PKSerb 399.2

Понекад, можда, изгледа као да је Господ заборавио опасности 590 у којима се налази Његова Црква, ране које јој задају њени непријатељи. Али Бог ништа не заборавља! Ништа на овом свету није милије Божјем срцу од Његове Цркве. Његова воља није да она световном политиком поквари извештај о себи. Он не оставља свој народ да буде савладан сотонским искушењима. Он ће казнити оне који Га погрешно представљају, али ће бити милос- тив онима који се искрено покају. Онима који од Њега буду тражили снагу да изграде хришћански карактер, Он ће указати сваку потребну помоћ.PKSerb 399.3

У време послетка Божји народ уздисаће и тужити због безакоња која се чине у Земљи. Са сузама у очима опомињаће безаконике на опасности које им прете због гажења Божјег закона и са неизрецивом жалошћу, покајнички и понизно долазиће пред Господа. Зли ће се ругати њиховој жалости и исмејавати њихове свечане позиве. Међутим, забринутост и понизност Божјег народа биће непогрешиви доказ да поново стиче снагу и племенитост карактера које је изгубио због греха. Само зато што се приближава Христу, само зато што су његове очи усмерене према Христовој савршеној непорочности, биће у стању да потпуно јасно сагледа сву грешност коју доноси грех. Кротост и понизност су услови за постизање успеха и победе. Круна славе чека оне који се поклоне у подножју крста.PKSerb 400.1

Божји верни следбеници, они који Му се моле, налазе се у истом окружењу са Њим. Они ни сами не знају како су сигурно заштићени. Подстакнути од сотоне, владари овога света желе да 591 их униште, али, када би се очи Божје деце могле отворити као што су се отвориле очи Јелисијевог слуге у Дотану, видели би Божје анђеле улогорене око њихових положаја, како сузбијају војске мрака и таме.PKSerb 400.2

Док Божји народ мучи своју душу пред Њим, молећи се да добије чисто срце, чује се заповест: »Скините с њега те прљаве хаљине«, и изговарају охрабрујуће речи: »Види, узех с тебе безакоње твоје и обукох ти нове хаљине!« (Захарија 3,4) Чиста хаљина Христове праведности ставља се на искушану и верну Божју децу. Презрени остатак је одевен у славну одећу да никада више не буде окаљан прљавштином овога света. Њихова имена остала су у животној књизи Јагњета, убројени су међу верне свих времена. Они су се одупрли лукавствима варалице; аждајини урлици нису их навели да одбаце своју верност. Сада су за сву вечност сигурни од кушачевих замки. Њихови греси пренесени су на узрочника греха. Круна славе стављена је на њихове главе.PKSerb 400.3

Док је сотона износио своје оптужбе, свети анђели, пролазили су невидљиви тамо и амо, стављајући на верне печат живога Бога. То су они који стоје на брду Сион заједно с Јагњетом и имају име Оца својега написано на својим челима. Они певају нову песму пред престолом, песму коју нико не може научити осим стотину и четрдесет и четири хиљаде избављених са Земље. »Они иду за Јагњетом куда год оно пође. Ови су купљени од људи, првенци Богу и Јагњету. И у њиховим устима не нађе се преваре, јер су без мане пред престолом Божјим.« (Откривење 14,4.5)PKSerb 401.1

Сада се у потпуности испуњавају речи Анђела: »Чуј Исусе, поглавару свештенички, ти и другови твоји што седе пред тобом, јер су ти људи чудо; ево, ја ћу довести слугу својега, Клицу!« (Захарија 3,8) Христос се открива као Избавитељ и Спаситељ свога народа. Сада су избављени заиста »чудо« када сузе и понижења њиховог ходочасничког путовања уступају место радости и части у присутности Бога и Јагњета. »У оно време биће Клица Господња на славу и част и плод земаљски на красоту и дику остатку Израиљеву. И ко остане у Сиону и ко још буде у Јерусалиму зваће се свет, сваки који буде записан за живот у Јерусалиму.« (Исаија 4,2.3)PKSerb 401.2