50. поглавље—ЈЕЗДРА, СВЕШТЕНИК И КЊИЖЕВНИК

*****

Артаксеркс Лонгиман ступио је на престо Медо-Персије, око се607 дамдесет година после повратка првих изгнаника предвођених Зоровавељом и Исусом, сином Јоседековим. Име овога владара повезано је са светом историјом преко низа значајних догађаја. Управо у време његове владавине живели су и деловали Јездра и Немија. Он је 457. године пре Христа издао трећи и коначни декрет о обнављању Јерусалима. У току његове владавине вратила се група Јевреја под Јездром, довршено је обнављање јерусалимских зидова под Немијом и његовим помоћницима, реорганизована је служба у Храму и извршена велика верска реформа под управом Јездре и Немије. У току своје дуге владавине често је показивао наклоност према Божјем народу, а своје поверљиве и омиљене јеврејске пријатеље, Јездру и Немију, сматрао је људима које је Бог изабрао и којима је поверио посебно дело.PKSerb 411.1

Искуство које је Јездра стекао док је живео међу Јеврејима, који су остали у Вавилону, било је тако необично да је привукло пажњу цара Артаксеркса и изазвало његову позитивну реакцију.Јездра је с њиме често слободно разговарао о сили Бога небескога и о божанској намери да Јевреје врати у Јерусалим.PKSerb 411.2

Рођен као припадник Ароновог потомства, Јездра је добио свештеничко образовање. Познавао је, осим тога, и списе мага, астролога и мудраца из Медо-Персијског царства. Међутим, није био задовољан својим духовним стањем. Чезнуо је да успостави потпуни склад са Богом, чезнуо је за мудрошћу која ће му помоћи да оствари божанску вољу. Зато је »управио срце своје да истражује закон Господњи и да га извршује«. (Јездра 7,10). То га је навело да се посвети марљивом проучавању историје Божјег народа, записаној у списима пророка и царева. Претраживао је историјске и поетске делове Библије да схвати зашто је Бог дозволио да Јерусалим буде разорен и да Његов народ буде одведен у ропство у далеку незнабожачку земљу.PKSerb 411.3

Посебну пажњу Јездра је посвећивао искуствима која је Израиљ стекао од времена давања обећања Авраму. Проучавао је упутства објављена на Синају и у току дугог раздобља лутања пустињом. Јездрино срце било је дирнуто док је све више и више упознавао Божје поступање према својој деци, док је све боље схватао светост Закона који је био објављен на Синају. Доживео је ново и потпуно обраћење и одлучио да пажљиво проучи извештаје из свете историје и да то знање искористи тако да донесе благослов и светлост свом народу.PKSerb 412.1

Јездра се потрудио да своје срце припреми за посао који му је, бар по његовом уверењу, предстојао. Искрено је тражио Господа и молио се да буде мудар учитељ у Израиљу. И док је учио да свој ум и своју вољу покори божанској контроли, његов живот био је обогаћен начелима правог посвећења, која су током каснијих година имала позитиван утицај, не само на младе који су тражили његову помоћ, већ и на све остале коју су долазили у додир с њим.PKSerb 412.2

Бог је изабрао Јездру да послужи као оруђе добра у Израиљу, да врати углед који је свештенички сталеж за време изгнанства у великој мери изгубио. Јездра се развио у човека велике учености и постао »вешт закону Мојсијеву« (Јездра 7,6). Ове особине учиниле су га истакнутом личношћу у Медо-Персијском царству.PKSerb 412.3

Јездра је постао Божји представник, учио је људе који су живели око њега начелима која владају Небом. У преосталим годинама свога живота, без обзира да ли се налазио у близини двора медоперсијског цара или у Јерусалиму, посао учитеља сматрао је својим основним животним звањем. Док је другима преносио истине које је научио, повећавала се његова радна способност. Постао је човек побожности и ревности. Био је Господњи сведок свету, сведочећи о сили библијске истине која оплемењује човеков свакодневни живот.PKSerb 412.4

Јездрини напори да оживи занимање за проучавање Писма имали су свој трајни темељ у његовом неуморном животном делу чувања и умножавања светих списа. Он је сакупљао све преписе Закона до којих је могао доћи, давао их на преписивање и онда делио људима. Чиста реч, тако умножена и стављена у руке многим људима, ширила је знање које је имало непроценљиву вредност.PKSerb 413.1

Јездрина вера да ће Бог учинити велико дело за свој народ, навела га је да Артаксерксу говори о својој жељи да се врати у Јерусалим, оживи занимање према проучавању Божје речи и помогне својој браћи у обнављању Светог града. Цар је дубоко дирнут слушао, док је Јездра изражавао своје неограничено поуздање у Бога Израиљевог, у Његову неограничену могућност да заштити свој народ и да се побрине за њега. Он је добро знао да се Израиљци враћају у Јерусалим да би могли да служе Господу; ипак, његово поверење у Јездрино поштење било је толико велико да му је указао посебну наклоност, одобрио његов захтев и дао му богате дарове за обављање служби у Храму. Прогласио га је посебним представником Медо-Персијског царства и дао му велика овлашћења за остварење намера које су му биле на срцу.PKSerb 413.2

Декрет Артаксеркса Лонгимана о обнављању и изграђивању Јерусалима, трећи по реду који је издат после истека седамдесет година изгнанства, значајан је по изразима који се односе на Бога небескога, по признавању Јездриних достигнућа и по великодушности у давању права остатку Божјег народа. Артаксеркс говори о Јездри као о »свештенику, књижевнику, вештоме стварима које је заповедио Господ и уредбама Његовим у Израиљу«, »књижевнику вештоме закону Бога небескога«. Цар се придружио својим саветницима у великодушном прилагању »Богу Израиљеву којему је стан у Јерусалиму«, осим тога, побринуо се да многи високи трошкови буду плаћени »из царске ризнице«. (Јездра 7,11.12.15.20)PKSerb 413.3

»Јер се шаљеш од цара и од седам саветника његових«, нагласио је Артаксеркс Јездри, »да надгледаш Јудеју и Јерусалим по закону Бога својега који ти је у рукама.« Осим тога додао је: »Што год заповеди Бог небески одмах да се учини за дом Бога небескога да не дође гнев на царство, на цара и на синове његове!« (Јездра 7,14.23)PKSerb 413.4

Дајући дозволу Израиљцима да се врате, Артаксеркс се побринуо да се свештеницима врате њихова некадашња права и да они обављају своје некадашње службе. О томе је овако рекао: »И још вам јављамо да се ни од једнога између свештеника и Левита и певача и вратара и Нетинеја и других слугу тога дома Божјега не сме узимати данак ни порез ни царина.« Наредио је да се поставе и грађански чиновници који ће праведно управљати народом у складу с јудејским законским правилима. »А ти, Јездра, по мудрости Бога својега која ти је дата постави управитеље и судије да суде свему народу што је с оне стране реке између свих који знају закон Бога твојега, а ко не зна, учите га. А ко не би извршавао закона Бога твојега и закона царева одмах да му се суди, било да се погуби или да се прогна или да се оглоби или да се баци у тамницу.« (Јездра 7,24-26)PKSerb 414.1

И тако је, у складу с »добром руком Бога његова који беше с њим«, Јездра наговорио цара да осигура повољне услове за повратак свих синова Израиљевих, свештеника и Левита из Медо-Персијског царства, који »хоће од своје воље да иду с њиме у Јерусалим«. (Јездра 7,9.13) Тако је Јудејцима у расејању поново била пружена могућност да се врате у земљу са чијим су поседовањем била везана обећања дому Израиљеву. Овај декрет изазвао је велику радост међу онима који су заједно са Јездром проучавали Божје намере према Његовом народу. Зато је Јездра узвикнуо: »Благословен да је Господ Бог отаца наших који даде то цару у срце да украси дом Господњи у Јерусалиму и даде ми те нађох милост пред царем и саветницима његовим и пред свим силним кнезовима царевим.« (Јездра 7,27.28)PKSerb 414.2

Божје провиђење јасно се показало приликом издавања овог декрета цара Артаксеркса. Неки су то схватили и радосно искористили прилику да се врате под тако повољним околностима. Било је одређено место општег окупљања и у одређено време окупили су се они који су били жељни да крену у Јерусалим, спремни за дуго путовање. Јездра каже: »И сабрах их код реке која тече у Аву, и онде стајасмо у околу три дана!« (Јездра 8,15)PKSerb 414.3

Јездра је очекивао да ће се велики број изгнаника вратити у Јерусалим, али је број оних који су се одазвали позиву био разочаравајуће мали. Многи, који су стекли куће и земљу, нису показивали жељу да се одрекну свога имања. Уживали су у доколици и удобности и били потпуно задовољни да остану. Њихов пример послужио је као сметња другима, који би се иначе можда одлучили да свој део потраже међу онима који су са вером кренули.PKSerb 415.1

Када је Јездра прегледао групу која се окупила, изненадио се што није нашао ниједнога од синова Левијевих. Где су припадници племена које је било одвојено за свету службу у Храму? На позив: Ко ће стати на Господњу страну? Требало је да се Левити први одазову! За време изгнанства, а и после њега, њима су биле дате многе повластице. Они су са пуном слободом могли да служе духовним потребама своје браће у изгнанству. Биле су подигнуте синагоге у којима су свештеници обављали богослужења и поучавали народ. Поштовање Суботе и обављање светих обреда, својствених јеврејској вери, није било ограничено.PKSerb 415.2

Међутим, у годинама које су пролазиле од истека изгнанства, мењале су се околности и многе нове одговорности полагане су на плећа старешина у Израиљу. Храм у Јерусалиму био је обновљен и посвећен и било је потребно много више свештеника за обављање службе. Постојала је и велика потреба за посвећеним људима који ће поучавати народ. Осим тога, претила је опасност да ће Јеврејима који остану у Вавилону бити ограничена верска слобода. Преко пророка Захарије, а и путем новијих искустава, која су стекли у тешким временима Јестире и Мардохеја, Јевреји у Медо-Персијском царству били су јасно опоменути да се врате у своју земљу. Дошло је време када је за њих постало опасно да и даље живе окружени незнабожачким утицајима. Узимајући у обзир ове промењене околности, свештеници у Вавилону требало је да брзо схвате да је издавање декрета посебан позив за њих да се врате у Јерусалим.PKSerb 415.3

Цар и његови кнезови обавили су и више него свој део посла да омогуће повратак. Они су осигурали довољно средстава, али, где су се сакрили људи? Синови Левијеви изостали су у време када би њихова одлука да прате своју браћу могла покренути и друге да следе њихов пример. Њихова чудна равнодушност представља жалосно откривење о томе колико је Израиљцима у Вавилону било стало да се оствари Божја намера са Његовим народом.PKSerb 415.4

Још једном је Јездра позвао Левите, односно, послао им је хитну поруку да се придруже повратницима. Да би нагласио важност брзог одазивања, заједно са поруком послао је и »неке главаре Израиља« и »учитеље« да је подупру (Јездра 7,28; 8,16).PKSerb 416.1

Док су се повратници заједно са Јездром задржавали у логору, ови поуздани људи пожурили су натраг с намером да доведу слуге за дом Бога Израиљева (Јездра 8,17). Позив је био прихваћен; неки који су до тада оклевали, ипак су одлучили на пођу. Све у свему, око четрдесет свештеника и две стотине и двадесет Нетинеја - људи на које се Јездра могао ослонити као на мудре проповеднике, добре учитеље и помагаче, дошло је у логор.PKSerb 416.2

Сада су сви били спремни да крену. Пред њима је било путовање које ће потрајати неколико месеци. Људи су са собом узимали своје жене и децу и своју имовину, осим великог блага које је било намењено Храму и његовим службама. Јездра је био свестан да га на путу чекају непријатељи; спремни да опљачкају и униште и њега и његово друштво, али од цара није тражио никакву оружану пратњу. Касније је објаснио: »Јер ме бејаше стид искати од цара војске и коњаника да нас бране од непријатеља путем, јер бејасмо рекли цару, говорећи: рука је Бога нашега на добро над свима који га траже, и јачина је његова и гнев на све који га остављају.« (Јездра 8,22)PKSerb 416.3

У овом случају, Јездра и његови пратиоци видели су прилику да прославе Божје име пред незнабошцима. Вера у моћ живога Бога ојачаће уколико сами Израиљци сада покажу неограничену веру у свог божанског Вођу. Одлучили су стога да се потпуно ослоне на Њега. Неће тражити никакву војничку пратњу. Незнабошцима неће пружити ниједну прилику да људској снази припишу славу која припада једино Богу. Нису могли да дозволе да се у мислима њихових незнабожачких пријатеља појави макар и трачак сумње у искреност њиховог ослањања на Бога својих отаца. Снага се може стећи, не богатством, нити силом и утицајем идолопоклоника, већ Божјом наклоношћу! Једино када пред очима буду имали Господњи закон, када се буду трудили да га испуне, биће заштићени.PKSerb 416.4

Ово познавање услова под којима ће наставити да уживају благослове из Божје руке дало је и више него уобичајену свечаност служби посвећења коју су одржали Јездра и његова група верних душа непосредно пре поласка. »Тада огласих онде на реци Ави пост!« Јездра овако описује ово искуство: »Да бисмо се понизили пред Богом својим и измолили од Њега срећан пут себи и деци својој и свему благу својему!« »Тако постисмо и молисмо Бога својега за то, и умолисмо га.« (Јездра 8,21.23)PKSerb 417.1

Божји благослови, међутим, не чине непотребним разборитост и опрезност. Као посебну меру сигурности приликом чувања блага, Јездра је »одвојио између главара свештеничких дванаест«, људи чија је верност и оданост била доказана, »и измерио им сребро и злато и судове, прилоге дому Бога нашега што приложи цар и саветници његови и кнезови његови и сав народ Израиљев«.PKSerb 417.2

Ови људи свечано су се заклели да ће поступати као будни стражари над благом које је било поверено њиховом старању. Јездра је изјавио: »Ви сте свети Господу и ови су судови свети и ово сребро и злато драговољни је прилог Господу Богу отаца ваших. Пазите и чувајте, докле не измерите пред главарима свештеничким и Левитима и главарима отачких домова Израиљевих у Јерусалиму у клетима дома Господњега.« (Јездра 8,24.25.28.29)PKSerb 417.3

Напор који је уложио Јездра да осигура преношење и чување Господње ризнице пружа нам поуку достојну пажљивог проуча вања. Били су изабрани једино људи чија је поверљивост била проверена и они су добили јасна упутства о одговорности која им је била поверена. Постављајући верне службенике да делују као ризничари Господњих добара, Јездра је нагласио неопходност и вредност реда и организације у Божјем делу.PKSerb 417.4

У току неколико дана које су Израиљци провели на реци, предузете су све неопходне мере за организовање дугог путовања. Јездра пише: »И пођосмо од реке Аве дванаестога дана првога месеца да идемо у Јерусалим и рука Бога нашега беше над нама и избави нас из руку непријатељских и заседачких на путу.« (Јездра 8,31) На путу су провели око четири месеца, јер је мноштво које је пратило Јездру, укупно неколико хиљада душа, укључујући жене и децу, захтевало споро кретање. Међутим, сви су били заштићени и сигурни. Непријатељи су били спречени да им нанесу штету. Њихово путовање било је успешно и првога дана петога месеца седме године Артаксерксовог владања стигли су у Јерусалим.PKSerb 417.5