ПРИМЕР ИСАКА

Онај који се боји Бога не може без опасности дасе сједини с неким ко се Бога не боји. „Хоће ли двојица ићи заједно ако се не састану?” Срећа и напредак зависе од јединства супружника. Између верног и не-вернога је велика разлика у укусу, склоностима и на-мерама. Они служе два господара између којих нема слоге. Ма како била чиста и исправна начела вернога, утицај невернога тежиће да га удаљи од Бога.ПMX 325.4

Онај који је ушао у брак док је био необраћен, а после се обратио, још је више дужан да буде веран своме другу, ма колико се разликовали у питању вере. Али Божје захтеве треба ставити изнад свих земаљских веза, па чак и онда кад би последице тога биле не-воља и прогонство. Ова верност, праћена љубављу и благошћу, може тако утицати да се неверни обрати. Али ступање у брак вернога с неверним у Библији је забра-њено. Божја заповест гласи: „Не вуците у туђем јарму неверника.” 2. Кор. 6, 14.ПMX 326.1

Исак је добио од Господа огромну част тиме штоје био постављен наследником обећања, кроз која је требало да свет буде благословен; ипак, кад је навршио четрдесет година, пристао је да његов отац одреди јед-ног искусног слугу који се бојао Бога да му изабере жену. И Свето писмо приказује овај брак као диван пример породичне среће: „И одведе је Исак у шатор Саре, матере своје; и узе Ревеку за жену, и омиле му.И Исак се утеши за матером својом.”ПMX 326.2

Какве ли разлике између Исаковог владања и вла-дања младих нашег времена чак и међу хришћанима! Често млади мисле да се њихова љубав тиче само њих, да је то ствар о којој ни мало не одлучују ни Бог ни њихови родитељи. Док су још млади, они верују да језа њихов избор одлучујућа само њихова воља, и да им помоћ родитеља није потребна. Неколико година зајед-ничког живота обично је довољно да увиде своју по-грешку, али је тада прекасно да спрече њене кобне по-следице. Исти недостатак мудрости и самосавлађивања који их је навео да склопе прерано брак, чини зло све тежим док најзад брак не постане неподношљив јарам. Многи су на тај начин упропастили своју срећу у овом животу и наду у будући живот.ПMX 326.3

Ако је икоји предмет потребно тако пажљиво про-учавати и за њега тражити савет старијих и искуснијих од себе, онда је то потребно у питању брака. Ако је икада Библија потребна као саветник; ако је икада по-требно у молитви тражити упутство од Бога, онда је то потребно пре него што учинимо корак који ће везати две особе за цео живот.ПMX 326.4

Родитељи не би никад смели изгубити из вида одго-ворности које имају: да бде над будућом срећом своје деце. Поштовање очевог ауторитета од стране Исака била је последица васпитања које га је научило да буде послушан. Аврам је захтевао од своје деце поштовање очеве власти, али је својим свакодневним животом по-казивао да та власт не потиче од себичног и самовољ-ног срца, него да почива на љубави и има за циљ само њихово добро и њихову срећу.ПMX 327.1

Очови и мајке треба да знају да је њихова дужност да утнчу на осећања своје деце тако да она заволесамо оне који су достојни да буду њихови животни другови. Требало би да знају да је њихова дужност да поукама и примером, праћеним Божјом милошћу, тако изграђују карактер своје деце од њихових најранијих дана да буде чист и племенит и да их привлачи само оно што је добро и истинито. Слични се привлаче. Слич-ни се узајамно цене. Нека љубав према истини, чистоти и доброти буде рано усађена у срце младих, и онда ће они тражити друштво оних који имају исте врлине.ПMX 327.2

Права љубав је свето и узвишено начело; она је далеко виша од оне друге љубави коју изазива обичан нагон и која одједном нестаје приликом првог већег искушења. Верним вршењем дужности у дому младисе припремају да касније сами управљају својим до-мовима. Нека у њему покажу самоодрицање, учтивост, доброту и хришћанско саучешће. Тако ће срце бити испуњено топлином љубави, и онај који изађе из так-вога дома и оснује свој дом знаће како да усрећи ону коју је изабрао за свог животног друга. Брак, уместо да буде свршетак, биће почетак љубави. ПMX 327.3

* * * * *