Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Saveti O Pristavskoj Službi

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Deo V. - Pristavi dobara

    28 - Bogatstvo kao povereni talenat

    Hristovi sledbenici ne treba da preziru bogatstvo; oni bi trebalo na bogatstvo da gledaju kao na talenat poveren od Gospoda. Mudrim korišćenjem Njegovih darova mogli bismo da budemo na večnom dobitku, ali moramo imati na umu činjenicu da nam Bog nije dao bogatstvo na korišćenje kako mi želimo, za udovoljavanje prohtevima, da dajemo ili uskraćujemo proizvoljno. Ne bi trebalo da koristimo bogatstvo na sebičan način posvećujući ga samo ličnom uživanju. Takvo ponašanje nije ispravno prema Bogu ni prema našim bližnjima i na kraju donosi samo teškoće i nevolje...SPS 121.1

    Svet neguje pažnju prema bogatima i gleda na njih kao na nekoga ko je vredniji od poštenog siromaha, ali bogati razvijaju svoj karakter onako kako koriste darove koji su im povereni. Oni životom pokazuju da li im se večna dobra mogu poveriti. I siromašni i bogati odlučuju o svojoj večnoj sudbini i obznanjuju da li su pouzdani primaoci baštine svetih u svetlosti. Oni koji sebično koriste svoje bogatstvo u ovom svetu, otkrivaju osobine karaktera koje pokazuju šta bi učinili da su imali veće prednosti i imali neprolazno blago Božjeg carstva. Sebična načela koja se sprovode na Zemlji nisu načela koja će vladati na Nebu. Na Nebu su svi jednaki...SPS 121.2

    Zašto se nagomilane dragocenosti nazivaju nepošteno stečenim bogatstvom? To je zato što se sotona koristi svetovnim blagom da uhvati u zamku, prevari i zavede duše kako bi ih odveo u propast. Bog je dao uputstva o tome kako bi oni trebalo da upotrebe Njegova dobra na zadovoljavanje potreba čovečanstva koje pati, na širenje Njegovog dela, na izgradnju Njegovog carstva u svetu, na slanje misionara u daleke krajeve i na širenje istine o Hristu u sve delove sveta. Ako se od Boga poverena sredstva ne upotrebe tako, zar Bog neće osuditi za takav nemar? Duše stradaju u svojim gresima, dok vernici koji tvrde da su hrišćani koriste poverena Božja sveta sredstva na zadovoljavanje nesvetih sklonosti — na udovoljavanje sebi.SPS 122.1

    Kako se sredstva rasipaju

    Kako se velika količina Božjeg poverenog blaga potroši na kupovinu duvana, piva i žestokih pića! Bog je zabranio takvu upotrebu jer narušava ljudsko zdravlje. Njihovim uživanjem žrtvuje se zdravlje, pa se i sam život prinosi na oltar sotoni. Izopačeni apetit prouzrokovaće slabljenje mozga, pa ljudi neće moći da misle oštro i jasno. Praviće planove kako bi ostvarili prolazne interese i mnogo manje će uključivati razum u svoj verski život. Nisu sposobni da razaznaju da su svete i večne stvari dragocenije od svetovnih i prolaznih.SPS 122.2

    Sotona je izumeo mnoge načine rasipanja sredstava koja je Bog dao. Kartanje, klađenje, kockanje, konjske trke i pozorišne predstave, sve su to njegove izmišljotine i on navodi ljude da se zanose takvom zabavom tako zdušno, kao da će tako zadobiti dragocenu milost večnog života. Ljudi ulažu velike svote u ta zabranjena uživanja, a rezultat je da je njihova, od Boga dana snaga, koja je kupljena krvlju Sina Božjega, oslabljena i pokvarena. Telesne, moralne i umne sposobnosti koje je Bog dao ljudima i koje pripadaju Hristu, koriste se u službi sotoni i u odvraćanju ljudi od pravednosti i svetosti.SPS 122.3

    Sve je smišljeno tako da odvrati um od onoga što je plemenito i čisto, a granična crta biće dosegnuta kada stanovnici Zemlje postanu pokvareni kao stanovnici pretpotopnog sveta...SPS 123.1

    Kao u Nojeve dane

    Ako pogledamo sliku vremena pre potopa i zatim obratimo pažnju na navike i postupke današnjeg društva, videćemo da naš svet brzo sazreva za zla poslednjih dana. Ljudi su pokvarili Zemlju svojim grešnim delovanjem. Sotona igra igru života za duše ljudi. Izvršioci Hristovih reči postaće svesni da će morati da paze u neprestanoj molitvi kako ne bi bili navedeni u napast.SPS 123.2

    Izgleda da mnogi ne cene činjenicu da novac koji nepotrebno troše na zabavu, koja samo uzbuđuje dušu i postavljaja temelje kvarenju njihovih moralnih načela, pripada Gospodu. Oni koji troše novac na zadovoljavanje sebičnih želja, udovoljavaju i slave neprijatelja svake pravednosti. Da su okrenuli svoje srce Bogu, oni bi upotrebili svoj novac na blagoslov i podizanje svojih bližnjih, za ublažavanje siromaštva i patnje. U našem svetu hara glad, beda, bolesti i smrt; pa ipak koliko ih se malo odriče svojih grešnih preterivanja! Sotona izmišlja sve što može da potpuno zaokupi pažnju ljudi, kako ne bi imali vremena da razmisle o pitanju: „Šta je sa mojom dušom?”SPS 123.3

    Hristovo zanimanje za ljudsku porodicu

    Vlasnik svih naših zemaljskih dobara došao je na naš svet u ljudskom obličju. Reč je postala telo i nastanila se između nas. Mi ne možemo da shvatimo koliko je Bog duboko zainteresovan za ljudsku porodicu. On zna vrednost svake duše. Kako je žalostan kada vidi svoju otkupljenu baštinu začaranu sotonskim izumima!SPS 123.4

    Jedino zadovoljstvo koje sotona ima igrajući igru života za duše ljudi jeste zadovoljstvo što ranjava Hristovo srce. Iako je bio bogat, Hristos je radi nas postao siromašan da bismo se mi Njegovim siromaštvom obogatili. Pa ipak, bez obzira na tako veliku žrtvu, većina ljudi u svetu dopušta da im zemaljska imovina zaseni nebesku privlačnost. Oni su srcem prionuli za zemaljske stvari i odvratili se od Boga. Kako je bolna posedica greha jer ljudi ne žele da se dozovu pameti i shvate koliko je nerazumno dopustiti neumerenoj strasti prema zemaljskim stvarima da izbaci Božju ljubav iz srca. Kada je Božja ljubav proterana, brzo je zamenjuje ljubav prema svetu i popunjava prazan prostor. Samo Gospod može da očisti hram duše od moralnog zagađenja.SPS 123.5

    Isus je dao svoj život za život sveta i On u čoveku vidi beskonačnu vrednost. On čezne za tim da čovek ceni sebe i razmisli o svom budućem blagostanju. Ako je oko bistro, celo telo biće puno svetlosti. Ako je duhovni vid jasan, u nevidljivim stvarnostima videće se njihova istinska vrednost, a posmatranje večnog sveta dodaće zadovoljstvo ovom svetu.SPS 124.1

    Hrišćanin će biti ispunjen radošću u onolikoj meri u kolikoj je verni pristav dobara svoga Gospoda. Hristos želi da spase svakog Adamovog sina i kćer. On podiže svoj glas upozorenja kako bi razbio čaroliju koja je svezala dušu u zatočeništvo robovanja grehu. On preklinje ljude da se odreknu svoje slepe privrženosti. Pred njih stavlja sliku plemenitijeg sveta i kaže: „Ne sabirajte sebi blago na zemlji.” (Matej 6,19)SPS 124.2

    Prefinjena iskušenja

    Hristos vidi opasnost u kojoj se nalazimo; On poznaje prefinjena iskušenja i neprijateljevu snagu, jer je iskusio sotonina kušanja. On je dao svoj život kako bi Adamovim sinovima i kćerima osigurao probno razdoblje. Sa posledicama Adamove neposlušnosti i prestupima pred sobom, sa većom svetlošću koja blista nad njima, oni su pozvani da dođu Njemu i nađu spokoj svojim dušama. Međutim, što je svetlost veća i jasnije upozorenje na opasnost, to će biti veća osuda onih koji se okreću od svetlosti ka tami. Hristove reči previše su ozbiljne da bi ih zanemarili.SPS 124.3

    Ljude pokreće nerazumna želja za umnožavanjem zemaljske imovine. Pribegava se svakoj vrsti nepoštenja kako bi se nagomilalo bogatstvo. Ljudi obavljaju svoje poslovne poduhvate sa velikim žarom, kao da će uspeh u tom smeru biti jemstvo za ulazak u Nebo. Oni ulažu Gospodnji povereni kapital u zemaljska dobra, a nema sredstava kojima bi se unapredilo Božje carstvo na ovom svetu olakšavanjem duševnih i telesnih patnji stanovnika sveta. Mnogi koji tvrde da su hrišćani, ne pokoravaju se Hristovoj zapovesti koja glasi: „Nego sabirajte sebi blago na nebu, gdje ni moljac ni rđa ne kvari, i gdje lupeži ne potkopavaju i ne kradu.” (Matej 6,20)SPS 125.1

    Gospod neće prisiljavati ljude da postupaju pravedno, ljube milosrđe i hode ponizno sa svojim Bogom; On stavlja pred čoveka dobro i zlo i ukazuje mu na siguran rezultat ako bude sledio jedan ili drugi smer. Hristos nas poziva: „Sledite Me.” Međutim, niko nas ne prisiljava da hodamo Njegovim stopama. Ako ipak hodamo, to je posledica svesnog izbora. Dok gledamo na Hristov život i karakter, u nama se budi snažna želja da budemo slični Njemu po karakteru, i polako upoznajemo Gospoda i učimo Njegove korake koji su za nas već pripremljeni kao jutro koje sviće. Tada shvatamo da je „put pravednički kao svijetlo vidjelo, koje sve većma svijetli dok ne bude pravi dan”. (Priče Solomunove 4,18; R&H, 31. mart 1896.)SPS 125.2

    Sticanje bogatstva nije greh

    Biblija ne osuđuje bogatog čoveka zato što je bogat; ona sticanje bogatstva ne proglašava grehom niti kaže da je novac koren sveg zla. Naprotiv, Sveto pismo navodi da je Bog taj koji daje snagu da se zaradi bogatstvo. I ta sposobnost dragoceni je talenat ako je posvećen Bogu i unapređuje Njegovo delo. Biblija ne osuđuje genija ili umetnost, jer oni dolaze od mudrosti koju Bog daje. Mi ne možemo učiniti da srce bude čistije ili svetije ako obučemo kostret ili izbacimo iz kuće sve ono što je udobno, ukusno i praktično.SPS 125.3

    Sveto pismo nam poručuje da je bogatstvo opasno samo kada se zamenjuje sa neprolaznim blagom. To se događa kada zemaljsko i prolazno obuzme misli, sklonosti i predaju na koju samo Bog ima pravo; tada ono postaje zamka. Oni koji menjaju večnu slavu za malo zemaljskog sjaja i svetlucavih ukrasa, večne stanove za kuće koje su njihove samo nekoliko godina u najboljem slučaju, čine nerazuman izbor. Takav izbor je napravio Isav kada je prodao svoje prvenaštvo za tanjir variva, Valam kada je odbacio Božju pažnju za nagrade miđanskog cara i Juda kada je za trideset srebrnika izdao Gospoda slave.SPS 126.1

    Ljubav prema novcu Božja reč osuđuje kao koren svih zala. Novac je sam po sebi Božji dar ljudima ako se koristi verno u Njegovoj službi. Bog je blagoslovio Avrama i obogatio ga stokom, srebrom i zlatom. Biblija navodi da je Bog u znak svoje božanske pažnje dao Davidu, Solomonu, Josafatu i Jezekiji mnogo bogatstva i veliku čast.SPS 126.2

    Kao i drugi Božji darovi, imenovanje bogatstva donosi veliku odgovornost i mnoga iskušenja. Koliko je onih koji su u nevolji ostali verni Bogu, a pali pod uticajem blještave privlačnosti blagostanja. Posedovanjem bogatstva otkriva se pohlepna strast sebične naravi. Svet je danas proklet zbog pohlepe i poroka obožavaoca bogatstva. (R&H, 16. maj 1882.)SPS 126.3

    Potreban je talenat za upravljanje finansijama

    Onima koji pripadaju višim društvenim slojevima treba pristupati blago i sa bratskim poštovanjem. To društvo bilo je previše zanemarivano. Gospodnja volja je da ljudi kojima je On poverio mnoge talente čuju istinu na način drugačiji od onog na koji su je slušali u prošlosti. Poslovni ljudi na uglednim položajima, koji imaju velike sposobnosti u domišljatosti i koji su vrlo obrazovani i inteligentni, moraju biti među prvima koji će čuti evanđeoski poziv.SPS 126.4

    Ima ljudi u svetu koji imaju od Boga datu sposobnost organizacije, koji su potrebni za unapređivanje Dela u ove poslednje dane. Ne moraju svi da budu propovednici; potrebni su ljudi koji će moći da preuzmu upravljanje ustanovama i fabrikama, ljudi koji će na našim konferencijama delovati kao vođe i edukatori. Bogu su potrebni ljudi koji mogu da vide unapred i prozru šta treba učiniti, ljudi koji mogu delovati kao verni finansijski stručnjaci, ljudi koji će stajati čvrsto kao stena uz načela u sadašnjoj krizi i u opasnostima koje mogu iskrsnuti u budućnosti. (R&H, 8. maj 1900.)SPS 127.1

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents