»Тада ћеш се веселити у Господу, и извешћу me на висине земаљске, и даћу ти да једеш наследство Јакова оца својега; јер уста Господња рекоше.« (Исаија 58,14) Мар 245.1
Субота коју имамо је пријатно, славно време. Ми смо створени да се радујемо и славимо Бога за Његову неизмерну доброту према нама. Била сам узнета у визији. Мар 245.2
Видела сам да осећамо и схватамо врло мало важност Суботе. Ви-дела сам да још увек не знамо шта значи бити изведен на висине зе-маљске и шта значи јести Јаковљево наследство. Али, када позни дажд дође од Господа знаћемо шта значи бити изведен на висине земаљске и шта значи јести Јаковљево наследство. Тада ћемо видети већу важност и славу Суботе. Морамо да начинимо завет мира са Богом да бисмо ушли кроз бисерна врата Новог Јерусалима. Показано ми је да имамо право да будемо у граду јер смо држали заповести Божје. (Letter 3,1851) Мар 245.3
Видела сам Десет заповести написаних прстом Божјим. На једној плочи било их је четири, а на другој шест. Али, четврта заповест сијала је више од свих других. Субота је била одвојена да сачува Божје свето име. Света Субота је изгледала величанствено - венац славе био је око ње. Приметила сам да заповест о суботи није била прикована за крст. Да је била и других девет би било приковано такође, и ми бисмо били слободни да их све кршимо. Мар 245.4
Показано ми је да ће света Субота бити зид раздвајања између пра-вог Божјег Израиља и неверника, и да ће она ујединити срца Божјих светаца. (EW 32,33 ) Мар 245.5