»И суботе моје светкујте да су знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ Бог ваш.« (Језекиљ 20,20) Мар 246.1
Израиљци су, да би показали да припадају Господу, на довратке својих кућа стављали знак од крви. Тако ће и деца Божја у овом веку, усклађујући свој живот са светим Божјим законом, носити знак који је сам Бог одредио. Знак који се ставља на сваког појединца из народа Божјег, управо као и знак који је био стављен на довратнике јеврејских пребивалишта, треба да заштити људе од опште погибије. Бог објављује: »И суботе своје дадох им да су знак између мене и њих да би знали да сам ја Господ који их посвећујем.« (7ВС 968) Мар 246.2
Свака душа представља Божје власништво и по стварању и по ис-купљењу. Сваки појединац се куша и проверава у овом животу. Да ли је дао Богу оно што My пo правилу припада? Да ли My се потчинио свим својим бићем? Они којима је Господ све у животу потчиниће се Његовој контроли и примиће знак или печат Божји, по чему ће се видети да су они Његово нарочито власништво. Правда Христова ићи ће пред њима и слава Господња биће им награда и задња стража. Господ штити свако људско биће које носи Његов знак. Мар 246.3
»И рече Господ Мојсију говорећи: А ти кажи синовима Израиљевим и реци: али суботе моје чувајте, јер је знак између мене и вас од колена до колена, да знате да сам ја Господ који вас посвећујем. Шест дана нека се ради; а седми је дан суботни, одмор, свет Господу; ко би год радио посао у дан суботни, да се погуби. Зато ће чувати синови Израиљеви суботу од колена до колена заветом вечним. To је знак из-међу мене и синова Израиљевих довека; јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, а у седми дан почину и одмори ce.« Мар 246.4
Ово признање Божје од највеће је вредности сваком људском бићу. Сви који Га љубе и служе My веома су драгоцени у Његовим очима. Он би желео да они буду достојни представници истине. (7ВС 969) Мар 246.5