Жеља за узбудљивим разонодама и пријатним заба-вама је искушење и замка за Божји народ, нарочитоза младе. Сотона без престанка спрема нове привлач-ности да би задобио људе и да би их спречио да се озбиљно припремају за догађаје коjи нам предстоје. Служи се светским људима да би лакомислене увукаоу светска уживања. Има представа, предавања и разних других забава које буде љубав према свету. Овак-вом везом са светом вера све више слаби. ПMX 261.1
Сотона је истрајни радник, вешт и смртни непри-јатељ. Он се служи сваком неразборитом речи, сваким ласкањем, свим оним што умањује гнушање према гре-ху; он негује рђаво семе да би ухватило корена у срцу младих и донело богату жетву. Он је варалица у правом смислу речи, вешт чаробњак. Он је вешто припре-мио мреже, које изгледају безопасне, у које хвата младе и неискусне. Човечји дух по природи тежи за ужива-њем и личним задовољавањем. Сотонина тактика са-стоји се у томе да толико заокугш ум светским ужи-вањима да му не преостане времена да се пита: а штаје с мојом душом? ПMX 261.2
Несрећно доба. — Ми живимо у несрећно доба за младе. Преовлађујући утицај друштва делује у прилог допуштања младима да задовољавају склоности своjе старе природе. Ако су деца непослушна, родитељи ми-сле да ће она кад одрасту и науче да мисле напустити сама од себе рђаве навике и постати корисни људи и жене. Какве ли заблуде! Они годинама допуштају да непријатељ засејава врт срца, допуштају да расту и јачају рђаве навике, и не виде скривену опасност и кобан крај пута који им се чини да води к срећи. У много случајева сви каснији напори за овакву омладину неће ништа помоћи. ПMX 261.3
Степен побожности међу хришћанима углавном је врло низак. Младима је тешко да се одупру светском утицају који продире кроз многе чланове цркве. Већина хришћана по имену, који кажу да живе за Христа, живе у ствари за свет. Они не воле небеске ствари, јер не виде њихову лепоту. Многи се сматрају хри-шћанима само зато јер се хришћанство поштује. Онине увиђају да нико не може да буде прави хришћанин ако не носи крст. Њихова религија нема силе да их одврати од светских уживања. ПMX 262.1
Неки допуштају себи да посећују дворане за игруи да узимају учешћа у свим задовољствима која она пружају. Други, иако се не усуђују да иду тако далеко, иду на кућне забаве, друштвене излете у природу, по-сећују позоришта, разне представе и друга места за-једничког уживања са светом. Најоштрије око ће тешко открити у таквима једну једину црту правог хри-шћанства. Човек не види никакву разлику између њихи неверника. ПMX 262.2
У данашње време родитељима није лако да обузда-вају своју децу и да их поучавају у духу библијских правила. Деца често постају нестрпљива ако се обузда-вају и желе да иду својим путем, да иду из куће и долазе кад им је воља. Између десете и осамнаесте године млади су склони да мисле да није опасно ако суделују на светским састанцима с другом омладином. Али искусни хришћанеки родитељи виде опасност. Они познају темпераменат сваког свог детета и знају какав утицај могу да врше ове ствари на њихов дух. Ако стварно желе спасење својој деци, требало би да их спрече да суделују на тим узбудљивим забавама. ПMX 262.3
Кад деца одлуче да напуете светска уживања да би постала Христови ученици, колико је лакше срцу бри-жљивих и верних родитеља! Међутим, посао родитеља није тиме завршен. Ови млади људи који су се управо одлучили да ступе у борбу против греха, против рђавих склоности природног срца, имају нарочиту потребу за саветима и будном пажњом својих родитеља. ПMX 262.4
Време пробе за младе. — Млади светковатељи су-боте који су попустили утицају света биће изложени искушењу и пробама. Пред њима су опасности послед-њих дана; младима предстоје невоље које многи од њих нису очекивали. На њих ће доћи невоља и страх, и искреност њихове вере биће стављена на пробу. Они кажу да чекају Христов долазак; међутим, неки одњих дају лош пример невернима. Нису вољни да се одрекну света, већ се сједињују са светом у њиховим излетима у природу и друтим скуповима за разоноду, заваравајући себе да учествују у безазленим забавама. Управо те забаве их удаљују од Бога и чине их де-цом света. ПMX 263.1
Неке од њих стално привлачи свет. Њихове мисли и њихова осећања много се боље слажу с духом света неголи с духом одрицања којим су испуњени прави Христови ученици. Природно је да више воле друштво оних с којима се боље слажу. Али такви имају знатан утицај у Божјем народу. Они се друже с вернима и уживају углед, али су саблазан невернима, као и сла-бима и непосвећенима у цркви. У ово време чишћења ови хришћани по имену треба да се потпуно обрате и посвете покоравајући се истини. Ако то не учине, остаће у свету да с њиме приме плату. ПMX 263.2
Бог не признаје за своје оне који воле свет. Самосу они прави Христови ученици који су пуни само-одрицања и живе скромно, понизно и свето. Такви не налазе никакво задовољство у празним и лакомисленим разговорима оних који воле свет. ПMX 263.3
Одвојени од света. — Праве Христове ученике че-кају жртве. Они треба да избегавају места светских забава, јер тамо не налазе Исуса, тамо их ништа не привлачи ка небу, нити им помаже да расту у мило- сти. Послушност Божјој речи учиниће да оставе свешто је светско и да живе одвојено од света. ПMX 263.4
„По родовима њиховим познаћете их”, рекао је Исус. Сви прави Христови следбеници носе род њемуу славу. Они показују својим животом да је једно добро дело извршено у њима кроз Светог Духа; они до-носе род правде. Њихов живот је племенит и чист.Дела правде су плодови праве побожности. Они који не носе такве плодове показују да немају никаква искуства у Божјим стварима. Они нису на Чокоту. Исус је рекао: „Будите у мени, и ја ћу у вама! Као што лоза не може вода родити сама од себе ако не буде на чокоту, тако и ви ако у мени не будете. Ја самчокот а ви лозе: и који буде у мени и ја у њему, он ће родити многи род; јер без мене не можете чинити ништа.” Јован 15, 4. 5. ПMX 264.1
Сви обожаваоци правог Бога треба да се одрекну својих идола. Исус је рекао једном законику: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом. Ово је прва и највећа за-повест.” Матеј 22, 37. 38. Прве четири заповести траже да сва наша љубав припада Богу. Ми треба да љубимо Бога целим срцем. Не можемо напредовати у хришћан-ском искуству док не одстранимо све што нас одвајаод Бога. ПMX 264.2
Велики Поглавар цркве који је изабрао свој народ из света очекује од њега да се одвоји од света. Онжели духом својих заповести да привуче к себи своје ученике, одвојивши их од свега што је светско. Љубити Бога и држати његове заповести непомирљиво је с при-јатељством и уживањима света. Нема никакве везе из-мећу Христа и Велијара. ПMX 264.3
Обећања младима. — Младе који следе Христа чека борба. Они треба сваки дан да носе свој крст одвајајући се од света да би ишли за Христом. Али мно-гобројна и драгоцена обећања упућена су онима који од младости траже Спаситеља. Мудрост говори синови-ма људским: „Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.” Приче 8, 17. ПMX 264.4
„Зато, љубазни, запрегнувши бедра својега ума бу-дите трезни и зацело се надајте благодати која ће вамсе принети кад дође Исус Христос. Као послушна деца, не владајући се по првим жељама у својему незнању, него по Свецу који вас је позвао, и ви будите светиу свему живљењу.” 1. Петр. 1, 13—15. „Јер се показа благодат Божја која спасава све људе, учећи нас да се одречемо безбожности и жеља овога света, и да по-штено и праведно и побожно поживимо на овоме свету, чекајући блажена нада и јављања славе великога Богаи спаса нашега Исуса Христа, који је дао себе за насда нас избави од свакога безакоња, и да очисти себи народ избрани који чезне за добрим делима.” Титу 2, 11—14. ПMX 265.1