Šta da kažemo o slaboj hrani? Ja sam govorila o važnosti količine i kakvoće hrane koja treba da je u skladu sa zakonima zdravlja. Ali mi ne preporučujemo slabu hranu. Vidjela sam da mnogi krivo shvataju zdravstvenu reformu i privikavaju se na odviše slabu hranu. Oni uzimaju jeftinu hranu, hranu slabe kvalitete, i pripremaju je ne brinući se da li ona donosi organizmu potrebne hranljive sastojke. Važno je da hrana bude pripremljena pažljivo da bismo je sa zadovoljstvom jeli ako naš ukus nije izopačen. Budući da mi iz principa izbjegavamo upotrebu mesa, maslaca, pite od mesa, mirodije i slaninu, i sve ostalo što nadražuje želudac i upropašćuje zdravlje, ne bi trebalo misliti da nije važno šta jedemo. SZC 123.1
Neki idu u krajnost. Oni sebi određuju koliko će jesti i šta će jesti, i obično se ograničavaju na dvije ili tri vrste namirnica. Oni dopuštaju da se pred njih i njihove porodice donese samo malo stvari za jelo. Uzimanjem male količine hrane, i to hrane koja nije najbolje kvalitete, ne uzimaju ono što bi organizmu pružalo dovoljnu hranu. Slaba hrana daje i slabu krv. SZC 123.2
Neki ne mogu da razumiju da Bog traži da ga proslave svojim načinom jedenja i pijenja. Popuštanje apetitu ima utjecaj na sve njihove društvene odnose. To se vidi u porodici, u crkvi, na molitvenom sastanku i u ponašanju njihove djece. To im služi na prokletstvo. Takvi ne mogu razumjeti istinu za naše vrijeme. Bog se pobrinuo za potrebe i za sreću svojih stvorenja. Kad njegovi zakoni ne bi bili nikada pogaženi i kad bi svi postupali u skladu s božanskom voljom, onda bismo znali za zdravlje, mir i sreću umjesto za stradanje i zlo ... SZC 123.3