Мозак мора бити здрав. — Мозак је орган и оруђе ума и он управља целим телом. Да би остали делови тела могли бити здрави, мозак мора бити здрав. Да би мозак могао бити здрав, крв мора бити чиста. Ако уз помоћ исправних навика у јелу и пићу одржавамо чисту крв, мозак ће бити храњен како треба. (SpT Series B, бр. 15, стр. 18, 13. април 1900; CH 586.587) УКЛ 325.1
Мозак добија живот и снагу. — Људски организам је диван механизам, али њега је могуће злоупотребљавати и злостављати. ... Претварање хране у добру крв је изузетан процес; то је предмет који би требало да упознају и добро разумеју сва људска бића. ... УКЛ 325.2
Сваки телесни орган сакупља хранљиве твари које су му потребне да његови различити делови могу непрекидно да раде. Мозак мора да добије свој део, кости свој. Велики Градитељ активан је у сваком тренутку и Он задовољава животом и снагом сваки мишић и ткиво, од мозга до врхова прстију на рукама и ногама. (Lt 17, 1895) УКЛ 325.3
Последице омаловажавања природних закона. — Бог је овоме народу дао славно и велико светло, али ми, ипак, нисмо изван домашаја искушења. ... Болестан човек, наоко врло савестан, а ипак неприступачан и изразито самоуверен, без устезања исказује омаловажавање закона здравља и живота, чијем нас је прихватању, као народ, повела божанска милост. Његова храна мора бити тако припремљена да буду задовољене његове нездраве жеље. Уместо да седи за столом на коме је постављена здрава храна, он ће бити стални гост ресторана зато што тамо може пустити узде свом апетиту. Иако познат као речит бранилац умерености, он гази њена основна начела. Он жели да се ослободи своје болести, али то не жели да оствари самоодрицањем. УКЛ 325.4
Такав човек клања се пред олтаром изопаченог апетита. Он је идолопоклоник. Способности које би, да су посвећене и оплемењене, могле бити употребљене на част и славу Богу, сада су ослабљене и готово неупотребљиве. Раздражљива природа, збрка у мозгу и растројени живци само су део последица непоштовања природних закона. Он је неуспешан и непоуздан. (5Т 196,197, 1882) УКЛ 326.1
Близак однос између јела и ума. — Мислећи на Петрово упутство да уздржљивошћу треба изградити постојаност (1. Петрова 1,6), ја сам се осврнула [у једном говору] на благослове здравствене реформе и предности које добијамо употребом одговарајућих комбинација једноставне, добре хране. Тада сам говорила о блиској вези између јела и пића и стања нечијег ума и природе. Ми не смемо допустити себи да због погрешних животних навика стекнемо рђаву природу. (RH, 12. јул 1906) УКЛ 326.2
Попустљивост највећи узрок умне заосталости. — Попустљивост према апетиту највећи је узрок телесне и умне заосталости. Она се налази у темељу клонулости која је свуда видљива. (3Т 487, 1875) УКЛ 326.3
Хаос у уму због неодговарајуће прехране. — За суботу не треба припремати веће количине разноврсне хране него за друге дане. Храна, напротив, треба да буде једноставнија, а треба и мање јести да би ум остао бистар и снажан спреман да схвати духовне вредности. Узимање хране преко мере помућује мозак. УКЛ 326.4
Чућемо можда изузетно вредне речи, а нећемо их схватити, јер је због неодговарајуће хране ум у стању хаоса. Претеривањем у јелу суботом многи су Бога осрамотили више него што могу и помислити. (6Т 357, 1900) УКЛ 326.5
Преко апетита сотона влада умовима. — Сотона преко апетита управља и умом и целим бићем. Хиљаде оних који су могли живети, отишли су у гроб као телесне, умне и моралне рушевине, јер су све своје снаге жртвовали удовољавању захтевима апетита. (CTBH 37, 1890; CD 167) УКЛ 326.6
Пробавни органи кваре животну срећу. — У нашој животној срећи пробавни органи обављају врло важну улогу. Бог нам је дао разум да бисмо дознали што нам је добро за храну. Зар као разумни људи и жене нећемо проучавати и истраживати да сазнамо хоће ли оно што једемо бити у складном односу, или ће нам стварати проблеме? Људи »киселог« желуца често су и киселог расположења. Чини им се да се све окреће против њих па су склони мрзовољи и раздражљивости. Ако желимо више мира међу собом, посветимо више пажње и размишљања стицању услова за смирен желудац. (MS 41, 1908; CD 112) УКЛ 326.7
Снага ума зависи од тела (савети писцима и проповедницима). — Будите послушни начелима здравствене реформе и поучавајте друге у том смеру. Здравље ума у великом степену зависи од здравља тела, као што је здравље тела зависно од тога како поступамо са својим живим механизмом. Једите само ону храну која ће ваш желудац одржавати у најздравијем могућем стању. УКЛ 327.1
Треба дубље да проучите филозофију правилне бриге о себи у области исхране. Свој посао и своје активности уредите тако да оброке можете имати у редовним терминима. У томе треба показати посебну бригу. Имајте на уму да је за примену истине каква је у Исусу потребна велика мера самодисциплине. (Lt 297, 1904) УКЛ 327.2
Неуредност и немарност према здравственим законима. — Због марљивог рада и напорног учења ум се неће истрошити или отказивати тако често као због употребе неодговарајуће хране у неуредним терминима и због немарности према законима здравља. ... Неуредно време за оброке и спавање исцрпљује снаге мозга. Апостол Павле каже да онај ко жели успех у достизању високог степена побожности треба да буде умерен и уздржљив у свему. И јело, и пиће, и одевање непосредно утичу на наше духовно напредовање. (YI, 31. мај 1894) УКЛ 327.3
»Претрпавање« желуца слаби ум. — Треба се чувати прекомерног једења чак и најздравије хране. Природа не може да употреби више него што је потребно за изградњу различитих телесних органа, и зато претеривање оптерећује организам. За многе ученике често су мислили да су доживели слом због прекомерног учења, али је, у ствари, прави узрок било прекомерно једење. Кад се законима здравља поклони одговарајућа пажња, нема много опасности да ће се ум преоптеретити; међутим, многи случајеви такозваног »отказивања« ума могу се приписати претоваривању желуца, које је заморило тело и ослабилоум. (Васпитање, 205; 1903) УКЛ 327.4
Попустљивост отупљује племенита осећања ума. — Попуштање апетиту и прекомерно уживање у храни називамо прождрљивошћу. Велика разноврсност хране коју често узимамо за један оброк, довољна је да поремети функцију желуца и изопачи природу. Бог од сваког људског бића тражи сарадњу, да нико не прелази одређену границу у количини узете хране или неодговарајућих намирница у исхрани. Таква попустљивост јача нељудске нагоне и отупљује племенитија осећања ума. Цело биће је понижено, а човек, као Божје оруђе, постаје роб апетиту брижно угађајући и удовољавајући својим понижавајућим телесним страстима. (MS 113, 1898) УКЛ 327.5
Претеривање у јелу доноси заборавност и губитак памћења (савет једном гурману). — За столом ти си гурман. То је значајан узрок твоје заборавности и губитка памћења. Ти кажеш нешто што знам да си рекао, а онда се окренеш и кажеш да си рекао нешто сасвим друго. То сам знала, па сам преко тога прелазила као преко сигурне последице претеривања у јелу. Какве би користи било говорити о томе? То не би излечило зло. (Lt 17, 1895; CD 138) УКЛ 328.1
Неумереност у јелу отупљује емоције28Види: Савети о животу и исехрани, поглавље »Неумереност у јелу«, стр. 149—166.. — Неумереност у узимању хране, чак и најпожељније каквоће, деловаће разорно на организам и отупљиваће чистија и светија осећања. УКЛ 328.2
Строга је умереност или уздржљивост у јелу и пићу изузетно важна за очување свих телесних функција у добром здрављу и осигурао њихов беспрекоран рад. УКЛ 328.3
Умерене навике, удружене с телесним као и умним активностима, очуваће нашу умну и телесну снагу, а проповедницима, издавачима и свим другима који свој посао раде седећи подариће издржљивост и истрајност. Као народ, уз све што говоримо о здравственој реформи, ми превише једемо. Неуздржљивост у задовољавању апетита највећи је узрок телесне и умне заосталости. Она је темељ клонулости која је свуда видљива. (3Т 487, 1875.) УКЛ 328.4
Ограничите избор хране на столу. — Ми морамо бринути о својим пробавним органима, а не присиљавати их да варе веома разноврсну храну. Онај ко се халапљиво претоварује различитим врстама хране за један оброк, наноси себи штету. Важније је да једемо оно што ће нам одговарати него да вадимо из сваке посуде коју ставе пред нас. Наш желудац нема врата кроз која бисмо могли »завирити« и уверити се шта се збива унутра; морамо, употребити разум и закључивати од узрока до последице. Ако се осећаш пренапет и узрујан и чини ти се да све »иде наопако«, можда је то зато што трпиш последице узимања веома разноврсне хране. (MS 41, 1908; CD 111,112) УКЛ 328.5
Божји план за нас. — Бог очекује од нас да у строгој умерености одржавамо свој ум бистрим и орним, да бисмо били у стању да разликујемо између свето од обичног. Настојмо да схватимо узвишену истину о Божјој нежности и доброти која се ни са чим не може упоредити. Они који уносе превелике количине хране и они који једу нездраву храну, доносе невољу себи, јер се онеспособљавају за служење Богу. Опасно је јести месо, јер животиње пате од многих и смртоносних болести. Они који упорно једу животињско месо, жртвују духовност на олтару изопаченог апетита. Њихово тело испуњава се болестима. (MS 66, 1901) УКЛ 329.1
Тешка месна храна сужава умну активност. — Свакидашњом употребом месне хране сужава се и слаби умна, морална и телесна снага. Употреба меса у исхрани уноси неред у наш организам, замагљује интелект и отупљује морална чула. (2Т 64, 1900.) УКЛ 329.2
Јело смањује интелектуалну активност. — Ми смо грађени од онога што једемо; велике количине меса у исхрани сузиће и смањити наше интелектуалне активности. Ученици и студенти постигли би у свом школовању знатно више када никада не би окусили месо. Када употребом меса у исхрани ојача нељудска страна наше природе, сразмерно се умањују и наше интелектуалне способности. УКЛ 329.3
Верски живот успешније се остварује и одржава ако одбацимо месо, јер је то храна која подстиче на жестоке активности, ствара неморалне склоности и слаби нашу моралну и духовну природу. »...тијело жели против Духа, а Дух против тијела.« (Галатима 5,17) УКЛ 329.4
Наша је велика потреба за подстицањем и неговањем чистих, неокаљаних мисли и јачање моралних снага, уместо оних нижих снага и телесних способности. Нека нам Бог помогне да се пробудимо из својих себичних захтева! (Lt 72, 1896; ММ 277.278) УКЛ 329.5
Једење меса и природа. — Широко говорећи, Господ свом народу није омогућио да једе месо у пустињи зато што је знао да ће употреба такве хране донети са собом болест и непокорност. Желећи да променити њихову природу и оживи више способности ума, Он је уклонио од њих месо мртвих животиња. (MS 38, 1898; CD 375) УКЛ 329.6
Последице једења свињског меса. — Једењем свињског меса не ремети се само телесно здравље. Употребом ове нечисте намирнице на удару је ум; отупљују се она финија осећања нашег бића. (HL, део 1., 58, 1865; CD 393) УКЛ 330.1
Ко се неразумно храни, онеспособљава се за примање савета. — Шећер није добар за желудац. Он изазива врење, што замућује мозак и доприноси појави зловољног расположења. Доказано је да су за здравље организма два оброка боља него три. 29Види: Савети о животу и исхрани, поглавље »Број оброка«, стр. 173-178. УКЛ 330.2
Какве ли штете, што се често догађа, у тренуцима када треба показати највећи степен самоодрицања, да је желудац оптерећен великим количинама нездраве хране која у њему лежи у распадању. Мука која сналази желудац преноси се на мозак. Особа која показује овакву неразумност не схвата да тиме онеспособљава себе за примање мудрих савета као и за припремање планова о најбољем унапређивању Божјег дела. Међутим, то је, ето, тако. Она не распознаје духовне вредности, па тако на одборским седницама, у тренуцима када треба рећи »да«, или »амин«, она каже »не«. Она износи предлоге који су далеко од жељеног циља. Храна коју је употребила умртвила је снагу њеног ума. УКЛ 330.3
Попустљивост спречава човека да сведочи за истину. Захвалност коју упућујемо Богу за Његове благослове знатно је ослабљена храном која доспева у желудац. Удовољавање захтевима апетита узрок је неслоге и раздора, свађе и многих других зала. То су тренуци у којима се изговарају нетрпељиве речи и чине нељубазна дела, после тога долазе непоштени поступци и избија гнев и срџба — све због тога што су гомилањем онога чиме претоварујемо желудац оболели мождани живци. (MS 93, 1901) УКЛ 330.4
Кафа штетно утиче на умне и моралне снаге. — Кафа је штетно задовољство. Она привремено вештачки подржава мозак ... после чега следи исцрпљеност, потиштеност, ометање умних, моралних и телесних снага. Удовољавање тој навици, ум знатно слаби и, ако је не савладамо одлучним напором, она знатно слаби активности мозга. (CTBH 34, 1890; CD 421) УКЛ 330.5
Погрешна исхрана и погрешно размишљање. — Здравље тела треба посматрати као нешто што има кључно значење за раст у милости и стицање уравнотежене, непомућене природе. Ако о желуцу не водимо одговарајућу бригу, спречавамо обликовање честитог, моралног карактера. Мозак и живци саосећају са желуцем. Погрешно јело и пиће одражава се у погрешном размишљању и деловању. (9Т 160, 1909) УКЛ 330.6
Погрешна оцена дела помирења. — Када својим поступцима — јелом, пићем или било којом навиком — умањујемо своју умну и телесну снагу, ми срамотимо Бога »закидајући« Га и лишавајући службе коју Он очекује да обављамо. Удовољавајући захтевима науштрб здрављу или навикама које умањују виталност и умну снагу, ми доспевамо у стање у коме не можемо довољно дубоко да схватимо и оценимо вредност дела помирења нити на прави начин сагледамо значење појма вечности. У стању у коме нам је ум помрачен или делимично онеспособљен болешћу, ми бивамо лако свладани сотониним искушењима. (Lt 27, 1872) УКЛ 331.1
Превише размишљања о храни. — Немогуће је прописати количину хране коју треба јести. То и није препоручљиво јер тако чинећи, ум постаје заокупљен собом. Јело и пиће у превеликој мери постаје предмет размишљања. Они који од свог желуца не праве идола, брижљиво ће обуздавати апетит. Они ће употребљавати једноставну, корисну храну. ... Они ће јести полако и добро жвакати своју храну. После јела на одговарајући начин кретаће се на свежем ваздуху. Такви се никада неће оптерећивати одмеравањем прецизних количина хране. УКЛ 331.2
Многи су положили на себе велико бреме одговорности због количине и каквоће хране, најпогодније за исхрану организма. Неки људи, посебно они који имају олестан желудац, толико су се бринули око свог јеловника да нису узимали довољно хране да прехране свој организам. Тиме су нанели велику штету кући у којој живе и упропастили себе у овом животу. (Lt 142, 1900) УКЛ 331.3
Храните се онако како сматрате да је најбоље. — Неки су стално заокупљени мишљу да им њихова храна, иако једноставна и здрава, може нашкодити. Овима желим да кажем: »Не мислите да ће вам храна нашкодити; немојте уопште мислити о њој. Храните се онако како сматрате да је најбоље и када сте се помолили Господу да благослови храну, која треба да оснажи ваше тело, верујте да Он чује ваше молитве и будите спокојни.« (У потрази за бољим животом, 321; 1905) УКЛ 331.4
Неумерени људи не могу бити стрпљиви. — Више је него довољно објашњења зашто је на свету тако много нервозних жена које се жале на желудачане тегобе праћене ланцем непријатних последица. За узроком је дошла и последица. Неумереним људима стрпљење је непозната реч. Они у првом реду треба да промене лоше навике и науче да живе здравим начином живота, а онда им неће бити тешко да буду стрпљиви. УКЛ 332.1
Многи као да не разумеју однос између ума и тела. Ако у организму због неодговарајуће хране настане поремећај, на удару су мозак и нервни систем, па ће и безначајне ситнице разљутити оне код којих је то случај. Мале тешкоће за њих су невоље високе као планине. Особе у таквом стању нису способне да правилно подижу своју децу. Њихов живот биће обележен одлажењем у крајности, јер ће понекад бити врло попустљиви, а у другим приликама окрутни, укоравајући за безначајности које и не заслужују да буду споменуте. (HL, део 2, 41, 1865; 2SM 434) УКЛ 332.2
Слабо варење узрок је раздражљивости. — Желудац који лоше вари увек ствара раздражљивост. Кисео желудац ствара »кисело« расположење. Ти своје тело мораш држати у покорности, ако хоћеш да га учиниш храмом, местом у коме ће боравити Свети Дух. Једи штедљиво чак и добру храну. Буди умерен у телесним активностима па ћеш схватити да је твој живот вредан живљења. (Lt 27, 1872) УКЛ 332.3
Нездрава храна отупљује савест. — Наши верници корачају уназад у погледу здравствене реформе. Сотона је свестан да над људским умовима не може имати тако велику моћ ако је апетит под контролом као када се задовољавају његови захтеви. Он због тога непрестано ради не би ли људе навео на попуштање апетиту. Под утицајем нездраве хране савест отупљује, ум бива помрачен и сужава се способност примања утисака. ... УКЛ 332.4
Зар наш народ не види и не осећа злу природу кварења апетита? Зар неће одбацити све штетне навике и предузети кораке да се тако уштеђена средства посвете ширењу истине? (Und MS 132) УКЛ 332.5
Дефиниција умерености у јелу. — Начела умерености обухватају много више од одбацивања алкохолних пића. Употреба надражујуће и тешко сварљиве хране често је исто толико штетна за здравље и у много случајева припрема тререн за пијанство. Истинска умереност учи нас да се потпуно одрекнемо свега што је штетно и да разумно употребљавамо оно што је здраво. Ретки су они који добро разумеју колико су њихове навике у исхрани повезане са њиховим здрављем, карактером, њиховом корисношћу у овом свету и њиховом вечном судбином. Апетит увек мора бити подложан моралним и интелектуалниом снагама. Тело мора да служи уму, а не ум телу. (Стварање, патријарси и пророци, 562; 1890) УКЛ 332.6
Бежимо од крајности. — Они који разумеју законе здравља, а руковођени начелима, избегаваће крајности како у попуштању, тако и у ограничавању. Њихова исхрана је тако одабрана да не служи удовољавању апетиту, већ изградњи тела. Они теже да у најбољем стању сачувају све снаге за најузвишенију службу Богу и људима. Њихов апетит потчињен је надзору разума и савести, а они награђени здрављем тела и духа. Ако нападно не натурају своје погледе другима, њихов пример је сведочанство у корист правих начела. Такви људи имају далекосежан утицај на добро. (У потрази за бољим животом, 319;1905) УКЛ 333.1