Ум управља целим човеком. — Ум управља целим човеком. У уму је извор свих наших поступака, добрих или лоших. Ум је тај који се моли Богу и који нас доводи у савезништво с небеским бићима. ... Сви телесни органи у складу са својом улогом слуге уму, док су живци весници који свим деловима тела преносе његове наредбе, управљајући покретима живог механизма. ... УКЛ 334.1
Складно узајамно деловање свих тих делова — мозга, костију и мишића — преко је потребно ради потпуног и здравог развоја целокупног људског организма. (SpTEd 33, c1897; FE 426) УКЛ 334.2
Електрична сила опскрбљује животом цео систем. — Електрична снага мозга, појачана умном активношћу, оживљава цео организам и тако постаје драгоцена помоћ у одупирању болестима. (Васпитање, 197;1903) УКЛ 334.3
Мало људи познаје моћ ума над телом. — Мали је број људи свесних моћи коју ум има над телом. У уму је извор великог броја болести којима је изложено човечанство, па се једино враћањем ума у стање здравља оне могу излечити. Умно болесних људи неупоредиво је више него што мислимо. Због потиштености многи људи оболевају од болести желуца, јер душевне тегобе паралишу пробавне органе. (3Т 184, 1872.) УКЛ 334.4
Жртве болесне маште. — Ум треба да буде под контролом будући да је његов утицај на здравље најјачи. Машта често обмањује човека; када јој подлегне, она доноси тешке облике болести. ... УКЛ 334.5
Зима је раздобље кога би се највише требало да се боје они који одлазе међу овакве болеснике. Тада је и заиста зима, не само споаља, него и унутра, онима који су присиљени да живе са њима у истој кући и спавају у истој просторији. Те жртве болесне маште затварају се у своје собе и затварају прозоре, јер ваздух утиче на њихова плућа и њихову главу. Машта је активна; они очекују да ће се прехладити и — стварно се прехладе. Нема тог обима уверавања и доказивања која би их уверила да не схватају предмет. Нису ли они већ доказали да је тако? Они ће се упуштати у расправу. УКЛ 334.6
Они су, а то је тачно, доказали исправност једног облика овог питања истрајавањем на свом ставу, а ипак, заиста се прехладе и при најмањем излагању хладноћи. Неотпорни као мале бебе, не могу ништа поднети; и даље живе и затварају прозоре и врата, држе се пећи и уживајући у својој беди. УКЛ 335.1
Нема сумње, доказали су да им њихово понашање није донело добро здравље, већ само проширило проблеме. Зашто такви не допуштају да разум утиче на њихово расуђивање и управља њиховом маштом? Зашто не бисмо сада покушали оно супротно, на мудар начин испословати да прихвате телесне активности и ваздух изван куће? (2Т 523—525, 1870) УКЛ 335.2
Ум који спречава циркулацију (савет плашљивој особи). — Ако је твој ум под неодољивим утиском да ће ти купање шкодити, такав умни став преноси се свим живцима у телу. Живци регулишу проток крви па је крв, захваљујући ставу ума, заробљена у крвним судовима, чиме изостају корисне стране купања. Све то догађа се зато што ум и воља спречавају крв да слободно тече и стиже до површине, где ће извршити улогу подршке, оживљавања и поспешивања прокрвљености. УКЛ 335.3
На пример, уверен си да ћеш се купањем прехладити. Мозак такво уверење шаље живцима па крвне жиле, ометане послушношћу вољи, не могу извршити свој посао и изазвати потребну реакцију после купања. (3Т 69,70, 1872) УКЛ 335.4
Родови безвољног, сањарског ума (савет младој жени). — Ти имаш болесну машту. Замислила си да си болесна, а то је више ствар маште него стварности. Ниси верна самој себи. ... Одавала си утисак особе без става. Ти си се напола ослањала на друге, што је погрешно за једну жену у присутности других људи. Да си само хтела, могла си ходати као и други и седети усправно као већина других људи. УКЛ 335.5
Стање твог ума води те у лењост; изазива страх од телесних активности, иако би те активности могле послужити као једно од најуспешнијих средстава за твој опоравак. Никада се нећеш опоравити ако не одбациш то равнодушно, сањарско стање ума и не покренеш себе на активност, јер треба да радиш док је још дан. Ради, маштај и планирај. Одврати се од романтичних планова. У своју веру уносиш романтичну, заљубљену сентименталност која не уздиже, већ само спушта још ниже. На удару ниси само ти, већ твој пример и утицај наносе штету и другима. (2Т 248.249, 1869) УКЛ 335.6
Здравље жртвовано осећањима (савет жени чврсте воље). — Драга , ти имаш болесну машту; срамотиш Бога допуштајући да твоја осећања врше потпуни надзор над твојим расуђивањем и одлукама. Имаш чврсту вољу, што чини да ум повратно делује на тело реметећи циркулацију и изазивајући навалу крви у одређене органе. Здравље жртвујеш својим осећањима. (5Т 310, 1873) УКЛ 336.1
Душевна болест покренута непосвећеним језиком (коментар о смрти супруге једног од вођа у делу). — Сестра била је до те мере притиснута тугом да је изгубила разум. Ко ће, питам се, на дан суда одговарати за гашење светлости у њеном уму који је данас могао да сија? Ко ће у дан Господњи бити одговоран за оно што је изазвало душевни бол који је постао узрок те болести? Она се мучила месецима, а с њом се мучио и њен супруг. Сирота жена је сада отишла остављајући двоје деце без мајке. И све то због нечега што су учинили непосвећени језици. (MS 54, 1904) УКЛ 336.2
Преоптерећен ум неповољно утиче на здравље. — Браћа су уложила средства у патентна права и друге подухвате, па су навела и друге да се заинтересују за то, људе који нису могли поднети сложеност и бриге о таквим пословима. Њихови узнемирени, преоптерећени умови озбиљно нарушавају здравље њихових већ болесних тела. У таквим условима они се препуштају малодушности која затим прераста у очај. Они губе сво своје самопоуздање и мисле да им је Бог окренуо леђа, не усуђујући се да верују да ће им Он бити милостив. (1Т 304.305, 1862) УКЛ 336.3
Активност ума која доноси здравље. — Бог жели да Његове опуномоћене слуге буду добри проповедници. Али да би то постигли, они морају марљиво учити. ... Навике проучавања и истраживања, чврст ослонац одозго, оспособиће их за улогу проповедника Христовог јеванђеља. Активност ума донеће здравље; то је у сваком случају боље од тромог, несређеног, необразованог ума. Многи проповедници у годинама старости постају безвредни. ... Да су користили свој мозак и терали га на активност, у старости би били плодоносни. (Lt 33, 1886) УКЛ 336.4
Електрична енергија мозга супротставља се болести. — Умови интелектуално активних људи раде врло напорно. Способности свог ума они често расипнички користе, а ту је и она друга група, чији је највиши циљ у животу телесни рад. Ови други не вежбају свој ум. Њихови мишићи су стално активни, али им је мозак лишен интелектуалне снаге, на исти начин као што су умови интелектуално активних људи под сталним оптерећењем, а тела лишена напона снаге због занемаривања мишићне активности. ... УКЛ 337.1
Њихов утицај на добро недовољан је у поређењу с оним какав би могао бити када би подједнако користили и мозак и мишиће. Овакви брже падају под налетом болести; организам добија животну снагу од електричних сила мозга којима се одупире болестима. (3Т 157, 1872) УКЛ 337.2
Незадовољство и мрзовоља доносе болест. — Болест телу и уму код готово свих људи доносе осећања незадовољства и зловоље. Они немају Бога, не располажу надом која ће допринети до простора иза завјесе која је као поуздано и чврсто сидро душе. Сви који имају ту наду чисте се као и Он што је чист. Такви не знају за немирне тежње, зловољу и незадовољство; нису од оних који стално налазе зло и седе као квочка над туђим невољама. Међутим, ми видимо многе којима предстојивреме невоље; сваки вид њиховог живота обележен је узнемиреношћу; они као да не могу наћи утеху, већ су непрекидно обузети страшним ишчекивањем неког ужасног зла. (1Т 566, 1867) УКЛ 337.3
Немир као став штети здрављу (савет узнемиреној жени). — Бог те воли и брине се за тебе и када твој супруг није стално с тобом. Ти имаш одлично друштво у самој кући и окружењу у коме се налази твоја кућа. Ослободи свој ум сталног немира, јер то штетно утиче на твоје здравље. Мораш схватити да осим тебе нико не може да уреди твој ум. УКЛ 337.4
Ти радо и спремно гледаш страну која разочарава. То је у досадашњем раздобљу било слаба страна твојег карактера. То је штетно за твој свакидашњи живот и даје тужну ноту животу твојег супруга. УКЛ 337.5
Ти се превише предајеш тешким мислима. Чини све што можеш да своје мисли одвратиш од саме себе, бавећи се било каквим послом. Треба да сагледаваш и цениш дар Исуса Христа нашем свету па ћеш моћи да очекујеш много мира, утехе и љубави, који ће твој ум држати у савршеном миру. Сваки верник треба да буде одевен у Христову праведност; та праведност упућује бољу поруку од оне коју је упутила Авељева крв. (Lt 294, 1906) УКЛ 337.6
Неспособност разумског закључивања. — Студент може да посвети све своје снаге стицању знања, али ако нема знања о Богу, ако не слуша законе који управљају његовим бићем, он ће сам себи нанети штету. Рђавим навикама он ће изгубити моћ самопоштовања; изгубиће власт над самим собом. Он не може правилно да расуђује о предметима који се највише тичу њега. Он је немаран и неразуман у свом односу према уму и телу. Својом немарношћу према уздизању правих начела он је изгубљен за овај као и за будући свет. (У потрази за бољим животом, 450; 1905) УКЛ 338.1
Самоувереност 30Види поглавље 30, »Себичност и самоувереност«. као препрека оздрављењу. — Усредсређивање пажње на себе представља једно од најсигурнијих препрека за оздрављење болесника. Многи болесници сматрају да свако треба да им указује саосећање и помоћ, али оно што је њима потребно јесте да не скрећу своју пажњу на себе, већ да мисле и да се брину за друге. (У потрази за бољим животом, 256; 1905) УКЛ 338.2
Не мисли само о себи. — Телесна активност помоћи ће одвијању процеса пробаве. Биће врло корисно ако после оброка изиђеш из куће, усправне главе, рамена забачених унатраг, уз умерену телесну активност. Ум ће бити упућен лепотама природе. Што мање пажње посвећујемо желуцу после оброка, то боље. Ако си у сталном страху да ће ти храна нашкодити, онда ће се то стварно и догодити. Заборави на себе и мисли о чему ведром. (2Т 530, 1870) УКЛ 338.3
Чинећи добро, покрећемо корисне силе.— Задовољство које настаје када чинимо добро покреће ум и као струја пролази кроз цело тело. Док су лица људи који чине добро озарена ведрином и одражавају моралну величину њиховог ума, себични, шкрти људи су потиштени, депримирани и мрзовољни. Њихови морални недостаци видљиви су на њиховом лицу. (2Т 534, 1870) УКЛ 338.4
Сигурност побољшава здравље. — Када се људи који су попуштали погрешним навикама и грешним обичајима, покоре сили божанске истине, примена те истине на срце оживљава способности моралног бића које као да су биле паралисане. Прималац ове силе располаже јачим, јаснијим разумевањем, јер је своју душу учврстио на Вечној Стени. Захваљујући свести о сигурности у Христу, побољшава се и његово телесно здравље. Посебни Божји благослов који почива на прималац сам по себи је здравље и снага. (CTBH 13, 1890; CH 28) УКЛ 338.5
Умирујуће деловање прикладних радних услова (савет вођи у делу који је био преморен). — Није моје да ти прецизно одређујем шта треба да радиш. Ипак, ако је могуће, треба да радиш на месту на коме ће твој ум уживати у равнотежи, јер ћеш свој посао обављати смирено и тихо, у коме те неће заокупљати људи многим различитим питањима. За тебе није добро да будеш одговоран за тако много ствари. Твој ум не треба да буде преоптерећен јер би то за тебе било веома штетно. Када се на тебе свали превелики број проблема, крв јури у главу и отвара пут снажним осећањима који угрожавају твоје здравље. УКЛ 339.1
Ако је могуће, иди тамо где ћеш морати да што мање бринеш о послу других. ... Ако прихватиш бригу о проблемима који подразумевају велике одговорности, збрка која би настала вођењем многих послова не би била на твоје добро нити за најбоље интересе Божјег дела. УКЛ 339.2
Погрешно поступају они који намеравају да те оптерете бројним дужностима које захтевају изузетно брижљиво руковођење. Твој ум треба да буде смирен. Треба да обављаш посао који неће изазивати несугласице у твом уму. Чувај своју савест у страху Божјем, у складу с библијским мерилима, па ћеш бити на узлазном путу напретка. Тада се неће догодити да на било који начин будеш неспреман за посао који ти је Бог дао да радиш. (Lt 92, 1903) УКЛ 339.3
Смирен ум је пут к здрављу. — Свест да се нешто добро ради најбољи је лек за болесно тело и ум. Здравље и снага посебан су Божји благослов за примаоца. Особа чији је ум смирен и задовољан у Богу налази се на путу к здрављу. Имати сазнање да су очи Господње на нама и Његове уши отворене за наше молитве, заиста је право задовољство. Знати да имамо пријатеља који никада не изневерава и коме можемо поверити све тајне своје душе, предност је коју речи никада неће моћи да изразе. (1Т 502, 1867) УКЛ 339.4
Љубав, нада и радост доприносе здрављу. — Да бисмо имали беспрекорно здравље, наша срца морају бити испуњена надом, љубављу и радошћу. (SpT Series А, бр. 15, стр. 18, 3. априла 1900.; CH 587) УКЛ 340.1
Христос је одговор. — Од болести душе многи пате у много већој мери него од болести тела. Олакшање и лек неће наћи све док не дођу Христу, извору живота. Тада ће престати и жалбе на умор, усамљеност и незадовољство. Радости које испуњавају срце даће полет уму, а здравље и животну енергију телу. (4Т 579, 1881) УКЛ 340.2