Јединство с Богом исказује се у јединству. — Бог је оличење доброте, милости и љубави. Они који су у истинском заједништву с Њим не могу бити у међусобном раздору. Када Његов Дух влада у срцу, Он у човеку ствара склад, љубав и јединство. Супротност томе видљива је у редовима сотонине деце. Његов је посао изазивање зависти, сукоба и љубоморе. У име мог Учитеља ја питам оне који се сматрају Христовим следбеницима: Какав је ваш род? (5Т 28, 1882) УКЛ 419.1
Сетва и жетва неслоге и свађе. — Онај који сеје семе раздора и неслоге, пожњаће у својој души смртоносне плодове. Сам чин тражења зла у другима развија зло у онима који траже. (У потрази за бољим животом, 492; 1905) УКЛ 419.2
Сотона покреће сукобе. — Сотона се без престанка труди да у редовима Божјег народа изазове неповерење, отуђење и злобна осећања. Често ћемо се, када за то нема стварног разлога, наћи у искушењу да мислимо да су наша права угрожена. ... Неслога, свађа и судске парнице међу браћом срамота су за дело истине. Они који се тако понашају излажу Цркву подсмеху њених непријатеља и омогућавају силама таме да ликују. Они изнова отварају Христове ране и излажу Га отвореној срамоти. (5Т 242,243, 1882) УКЛ 419.3
Препирање води у ратоборност. — Особито варљив сотонин посао је изазивање сукоба и препирки, који воде у бескорисне борбе речима. Он добро зна да ће то заокупљати ум и време. То подстиче ратоборност, а гуши дух осведочења у умовима многих људи наводећи их да заступају различита мишљења, на оптуживање и исказивање предрасуда, чинећи све да се затворе врата истини. (RH, 11. септембра 1888; Евангелизам 155) УКЛ 419.4
Сукоби међу браћом одгађају Други Христов долазак. — Невера, гунђање и бунтовност четрдесет година затварали су пут старом Израиљу пред хананском земљом. ... Управо су нас невера, световни дух, непосвећеност и сукоби речима у редовима народа који себе сматра Господњим задржали оволико година у овом свету греха и патње. (MS 4, 1883; Евангелизам 696) УКЛ 420.1
Нема времена за неслогу и свађу. — Људи који кажу да служе Господу задовољавају се тиме што троше своје време на безначајности. Угодно се осећају када међу њима влада неслагање у мишљењу. Кад би се посветили делу свог Учитеља, они се не би борили и препирали као родитељи и непослушна деца. Све руке биле би укључене у службу. Сваки појединац вршио би своју дужност и радио срцем и душом као мисионар Христовог крста. ... Сарадници у делу понели би са собом у своју службу молитве и разумевање пробуђене Цркве. Упутства за свој рад добили би од Христа, не имајући времена за препирке и свађе. (RH, 10. септембар 1903) УКЛ 420.2
Не допустите да се развијају препирке око безначајности. Дух љубави и милост нашега Господа Исуса Христа повезаће срце са срцем ако сваки појединац отвори прозоре свог срца Небу, а затвори их за оно што је земаљско. (Lt 183, 1899) УКЛ 420.3
Оставите препирке. — Сила Божје милости учиниће за душу више него што би учинило препирање у целом људском веку. Колико тога би се могло средити деловањем силе истине и колико би се већ застарелих несугласица смирило када бисмо прихватили боље методе. Тада ће бити боље примењено велико, славно начело »На Земљи мир и међу људима добра воља«, када су они који верују у Христа уједно и Божји сарадници. Тада се неће догодити да све ситнице, које неки упорно истурају, које нису решене уз помоћ Божје речи, буду увеличане и тако уздигнуте у категорију значајних предмета. (Lt 183, 1899) УКЛ 420.4
Сукоб изазива самоодбрану. — У свом поступању са Томом, Исус је пружио поуку својим следбеницима. Његов пример показује како треба да поступамо према онима чија је вера слаба и који истичу своје сумње. Исус није засуо Тому прекорима, нити је ступио у расправу са њим. Сам се открио њему који је сумњао. Тома је био веома несмотрен у одређивању услова за своју веру, али је Исус, својом великодушном љубављу и обзиром порушио све препреке. Неверовање се ретко побеђује препирком. Тада оно прелази у самоодбрану, налазећи податке у своју корист и оправдања. Али нека се Исус у својој љубави и милости открије као распети Спаситељ, па ће се са многих усана, које су се противиле, чути Томино признање. »Господ мој и Бог мој«. (Чежња векова, 808; 1898) УКЛ 420.5
Болеснима не упућуј ниједну реч противљења. — Поред болесниковог кревета не сме се изговорити ниједна реч препирке која је у вези са вероисповешћу. Болеснику треба указати на Онога који је вољан да спасе све који у вери долазе к Њему. Трудите се да озбиљно и нежно помогнете души која лебди између живота и смрти. (У потрази за бољим животом, 120; 1905) УКЛ 421.1
Препирање је бескорисно. — Од нас се не тражи да се упуштамо у препирке с онима који заступају лажне теорије. Препирке су бескорисне. Христос се никада није упуштао у то. »Писано је«, — то је оружје користио Откупитељ света. Држимо се што ближе Његовој речи. Допустимо да о ономе што је потребно посведоче Господ Исус и Његови весници. Ми знамо да је њихово сведочанство истинито. (LS 93, 1915.) УКЛ 421.2
Препирање не омекшава душу. — Многе проповеди чије је главно обележје препирање ретко ће омекшати и покорити душу. (Lt 15, 1892.; Евангелизам 172) УКЛ 421.3
Позитивни приступ је делотворнији. — Не негујте дух препирања. Врло мало могуће је постићи говорима који окривљују друге. Најпоузданији начин за уништавање лажне науке јесте проповедање истине. Држите се онога што је позитивно. Нека драгоцене истине Јеванђеља убију силу зла. Покажите благ, сажаљив дух према онима који су у заблуди. Приближите се срцима. (Lt 190, 1902; Евангелизам 304) УКЛ 421.4
Сукоби који буде људске умове. — Изабране Божје гласнике ружили су и прогонили у свим вековима; и управо захваљујући њиховим невољама, сазнање о Богу проширило се на све стране. Сваки Христов ученик мора да ступи у исте редове и настави исто дело, знајући да непријатељи дела не могу учинити ништа против истине, већ само у прилог истини. Бог жели да истина постане свима позната и буде предмет испитивања и проучавања, чак и ако је презир људе на то навео. Људски ум мора бити уздрман; сваки сукоб, свака клетва, сваки напор да се ограничи слобода савести, представљају прилике које Бог користи да покрене умове који би се вероватно успавали. (Мисли с горе благослова, 33; 1896) УКЛ 421.5
Родитељска неслагања утичу на децу. — Родитељи у великој мери обликују атмосферу породичног круга па када између оца и мајке наступе неслагања, деца примају исти дух. Учините да атмосфера вашег дома замирише благотворном обзирношћу. Ако сте се отуђили и удаљили од категорије библијских хришћана, обратите се, јер ћете карактер који будете имали у време искушења имати и у време Христовог доласка. (Lt 18б, 1891.; Темељи срећнога дома 16) УКЛ 422.1
Расправе сеју семе невоље. — Као породица ви можете бити срећни или јадни, што зависи од вас. Ваше личност понашање одлучиће о вашој будућности. Обоје треба да ублажите оштра места у својим карактерима и изговарати само оне речи којих се нећете застидети у велики Божји дан. ... Можда ћете се препирати око ситница које не заслужују расправљање па ће последица бити невоља. Стаза праведника је стаза мира. Она је тако јасна да понизан човек који се боји Бога може њоме ићи без спотицања и без скретања. Та стаза је уска; међутим, њоме бок уз бок могу ходати људи различитих природа ако следе Начелника свог спасења. (4Т 502.503, 1880) УКЛ 422.2
Грдње и грубости стварају побуну. — Грубе, гневне речи нису небеског порекла. Оштре грдње и грубости никада нису корисни. Напротив, они изазивају најнижа осећања људског срца. Када ваша деца чине оно што није добро и када су испуњена духом бунтовности, а ви се нађете у искушењу да грубо говорите и делујете, причекајте пре него што их укорите. Дајте им прилику да размишљају и омогућите да се ваш гнев смири. УКЛ 422.3
Кад са својом децом поступате благо и љубазно, и она и ви примићете благослов од Господа. Мислите ли можда да ће у дан Божјег суда ико пожалити што је био стрпљив и благ према својој деци? (MS 114, 1903; CG 246) УКЛ 422.4
Блискост с Христом доноси јединство. — Одвајање од Христа узрок је раздора и свађе у породицама и у цркви. Приближити се Христу уједно значи приближити се једни другима. Тајна истинског јединства у Цркви и у породици није дипломатија, управљање, нити надљудски напор уложен у савладавање тешкоћа, иако ће често бити и тога, већ јединство са Христом. УКЛ 422.5
Замислите велики круг с чијег руба полази много црта према средишту. Што се те црте више приближавају средишту, то су оне међусобно ближе, и једне другима. УКЛ 423.1
Тако је и у хришћанском животу. Што смо ближе Христу, то ћемо бити ближе једни другима. Кад се Његов народ уједини у складном деловању, Бог се прославља. (Lt 49, 1904; Темељи срећнога дома 179) УКЛ 423.2
Склад међу родитељима има велики значаја. — Између мужа и жене треба да постоји савршено поверење. Они заједнички морају да разматрају своје одговорности. Они заједнички треба да раде за најузвишеније добро своје деце. У присуству своје деце не смеју да критикују планове један другога или да расправљају о мишљењу један другога. Нека супруга буде пажљива и не отежава рад свога супруга око деце. Нека супруг подупире руке своје супруге, дајући јој мудре савете и љубазно охрабрење. (У потрази за бољим животом, 393.394; 1905) УКЛ 423.3
Без разилажења и неслагања. — Ако се очеви и мајке не слажу, ако свако од њих ради против другога с намером да онемогући утицај оног другог, породица ће се налазити у стању ослабљеног морала и самопоуздања и тада ни отац ни мајка неће уживати поштовање и поверење који су иначе најважнији за породицу којом се добро управља. ... Деца брзо уочавају све оно што се односи на правила и прописе породичног круга, посебно она правила којима се ограничава њихово понашање. (RH, 13. март 1894; Темељи срећнога дома 312) УКЛ 423.4
Позитивно вођење дома. — Ви немате право да над срећу своје деце надвијате суморни облак изналажења кривице или окрутности за ситне погрешке. Стварно рђав поступак треба приказати онако грешним какав заиста јесте и зато треба бити чврст и одлучан и тако спречити понављање таквих поступака. Ипак, децу не смемо оставити у стању безнађа, него им, напротив, дајмо одређени степен охрабрења да би се могла поправити и поновно стећи наше поверење и потпору. Можда деца заправо желе да чине што је добро и можда у срцу теже да буде послушна, али им је за то потребна помоћ и охрабрење. (ST, 10. април 1884; CG 279) УКЛ 423.5
Мир у Цркви.— Нека буде мир у дому, па ће бити мир и у Цркви. Када се то драгоцено искуство донесе у Цркву, оно ће послужити као средство стварања нежне међусобне љубави. Свађе ће престати. Међу верницима ће се видети права хришћанска учтивост. Свету ће показати да су били с Исусом и научили се од Њега. Какав би утисак Црква могла оставити на свет када би сви верници живели правим хришћанским животом! (MS 60, 1903; CG 549) УКЛ 423.6
Смрт брише сва неслагања. — Како брзо нестају неслагања када смрт затвори очи и када руке леже склопљене на беживотним грудима! Тада нема гунђања, нема горчине; тада се заборављају неправде и замерке. Колико се топлих речи љубави изговара о мртвима! Колико добрих особина из њиховог живота долази на ум! У таквим се тренуцима слободно и неусиљено изражавају похвале и лепе речи; али оне сада падају на уши које не чују, срца која не осећају. ... Како је много оних који се, стојећи уз одар преминуле особе, са стидом и тугом присећају речи и дела која су доносила тугу срцу које је сада престало да куца! УКЛ 424.1
Зато сада унесимо у свој живот сву љепоту, љубав и топлину колико год можемо. Будимо обзирни, захвални, стрпљиви и сношљиви у нашем међусобном опхођењу. Мисли и осећања које изражавамо крај одра умирућег и мртвог унесимо у свакидашње дружење са својом браћом и сестрама док су живи. (5Т 490, 1889) УКЛ 424.2
На Небу неће бити свађе. — Нека нико, колико год теоријски био утврђен у истини за наше време, не мисли да не чини погрешке. Али ако до погрешака и дође, треба да постоји спремност да се оне исправе. Осим тога, избегавајмо све оно што може изазвати раздор и свађу, јер је пред нама Небо, а међу његовим становницима неће бити свађе. (RH 8. август 1907; CH 244) УКЛ 424.3
Потребно је више љубави, а мање критиковања. — Увек ће бити разлике у мишљењима, јер умови нису створени да делују на истим таласима. Чувајмо се својих наслеђених и стечених склоности да оне не би изазвале расправе око неважних ствари. Христови сарадници морају збити своје редове у атмосфери нежног саосећања и љубави. Нико нека не сматра врлином истрајавање на властитом мишљењу нити треба да замишља да је једини коме је Господ дао моћ одлучивања и стваралачког размишљања. Хришћанска љубав покрива мноштво онога што ће неко видети као недостатке у другоме. Потребно је много љубави и неупоредиво мање критиковања. Када Свети Дух отворено и видљиво ради у срцима проповедника и њихових помоћника, они ће откривати Христову благост и љубав. (Lt 183, 1899) УКЛ 424.4
Не нападајмо појединце. — Нека наша браћа изговорила су и написала речи које се могу тумачити као изражавање непријатељства према властима и закону. Погрешно је кад улазимо у неспоразуме. Није мудро стално изналазити замерке и грешке у ономе што раде водећи људи у власти. Наш посао није да нападамо људе као појединце или установе. Треба да будемо врло опрезни како не бисмо били схваћени као људи који се представљају отпор грађанским властима. Тачно је да је наше ратовање повезано с упорношћу 41Које тежи бржем постизању духовног циља из Божје речи. (прим. прев.), али је наше оружје у јасном речима: »Овако говори Господ«. Наш посао је да припремамо народ да опстане у велики дан Божји. Ми не треба да се прихватамо активности које ће подстицати препирање или побуђивати непријатељска осећања у онима који нису наше вере. (6Т 394, 1900) УКЛ 425.1
Како према неверовању и учењима која воде у раздор. — Показано ми је да ће зли анђели деловати преко верника у нашим редовима с намером да унесу снажан дух неверовања. Ни ово не треба да вас обесхрабри, већ да улије истинску храброст у којој ћете прићи у помоћ Господу против сила сотонских слугу. Те силе зла окупљаће се на нашим богослужењима, али не зато да приме благослове, него да би се супротставиле утицају Божјега Духа. Не говорите ни о чему што они истичу, него увек изнова гласно изговарајте богата Божја обећања, која су да и амин у Христу Исусу. Никада не наводимо речи које су изговорила људска уста, јер бисмо тиме дали потпору злим анђелима у њиховом послу, него наглас понављајмо Христове речи. (Lt 46, 1909) УКЛ 425.2