Последице критиковања. — Наше тело изграђено је од онога што једемо и пијемо, док наше духовно искуство зависи од онога чиме се храни и шта упија наш ум. Многи у својој духовности плану оболевају јер се непрекидно баве грешкама и недостацима других људи. УКЛ 536.1
Господ нас је позвао: »А даље, браћо моја, што је год истинито, што је год поштено, што је год праведно, што је год пречисто, што је год прељубазно, што је год славно, и још ако има која добродетељ, и ако има која похвала, то мислите.« (Филибљанима 4,8) С друге стране, они који су толико заузети проницањем у туђе речи и поступке тражећи оно чему би могли приговорити, не запажају добре и лепе подухвате. Они не једу одговарајућу храну која би унапредила њихову духовну животност и здрав раст. (MS 4а, 1893) УКЛ 536.2
Међусобно поштовање и љубав. — Ако у својим мислима, на првом месту, чувамо нељубазна и неправедна дела других, биће нам немогуће да их волимо, као што је нас Христос волео; али ако се наше мисли задржавајунаХристовој узвишеној љубави и сажаљењу према нама, тај исти дух биће изливен и на друге. Ми ћемо волети и поштовати једни друге, упркос грешкама и несавршенству које увек запажамо. Потребно је да гајимо понизност и неповерење у себе и стрпљиву нежност према грешкама других. То ће искоренити сваку ускогруду себичност и учинити нас великодушним људима широког срца. (Пут Христу, 121; 1892) УКЛ 536.3
Нестваран свет. — Ти у свом уму можеш раширити нестваран свет и насликати идеалну Цркву у којој сотонина искушења више не наводе на зло; у којој савршенство постоји само у твојој машти. Ми имамо посла са светом палим у грех, док је Црква приказана као њива на којој заједно расту кукољ и пшеница. То двоје треба да расту заједно све до жетве. Наш задатак није да чупамо коров према људском нахођењу да не бисмо према сотониним наговорима, ишчупали и пшеницу сматрајући је коровом. Мудрост, која је одозго, добиће онај који је кротак и понизан у срцу; то је мудрост која га неће наводити да руши, него да изграђује Божји народ. (Lt 63, 1893) УКЛ 536.4
Обнављати и лечити. — Ми треба да се бавимо недостацима других да бисмо их исправљали и лечили, а не осуђивали. Стражите и молите се, идите напред и према небу примајући у све већој мери Исусов дух и једнако сејући покрај сваке воде. (Lt 89, 1894; HC 185) УКЛ 537.1
Сотона потиче критиковање. — Наше »ја« увек ће непогрешиво и високо ценити себе. Губећи своју прву љубав, људи не држе Божје заповести, а онда почињу да критикују једни друге. Тај дух стално ће се борити за превласт до краја времена. Сотона ће настојати да га храни не би ли навео браћу да у свом незнању прождиру једни друге. Овим се Бог не прославља, него дубоко срамоти; на тај начин ми жалостимо Божјега Духа. УКЛ 537.2
Сотона ликује јер зна да ће се, ако успе да наведе брата да мотри на свог брата у цркви и служби, неки тако обесхрабрити и разочарати да ће напустити своје дужности. То није од Светога Духа; сила одоздо ради у одајама ума и у храму душе па тамо где је место Христовим особинама, она поставља своје особине. (GCB, 25. фебруар 1895, стр. 338) УКЛ 537.3
Расипање Христове својине. — Многи који тврде да сабирају са Христом, у ствари расипају оно што је Његово.То је разлог што је Црква тако слаба. Многи се без устручавања упуштају у оцењивање и оптуживање. Изражавајући сумњу, љубомору и незадовољство, они постају сотонина оруђа. ... УКЛ 537.4
Лакоумност, себична попустљивост и безбрижна равнодушност такозваних хришћана тако одвраћају многе душе с пута живота. Многи од њих ће се престрашити, када се са последицама свога утицаја буду срели на Божјем суду. (Поуке великог учитеља, 340.341; 1900) УКЛ 537.5
Ослањање на људску руку. — Господ зна да се, ако гледамо на човека и уздамо се у њега, ослањамо на руку од крви и меса. Он очекује наше поверење. Његова моћ нема ограничења. Сетите се Господа Исуса, Његових заслуга и Његове љубави, и не покушавајте да откривате туђе недостатке и не бавите се грешкама које су други направили. Дозовите у свој ум оно што је вредно вашег признања и ваше похвале. Ако сте брзи да приметите заблуде других, будите још бржи да препознате добро и похвалите га. Када бисте критиковали себе, можда бисте нашли ствари које нису ништа мање спорне од оних које запажате у другима. Због тога непрестано радимо на томе да ојачамо једни друге у најсветијој вери. (MS 151, 1898.) УКЛ 537.6
Покушај да нападом заштитимо себе. — Нека нико не покушава да прикрије властите грехе откривањем туђих грешака. Бог нам није одредио да то чинимо. Ми морамо пустити друге да сами понизе своја срца да би могли ући у светло Божјег сазнања. (MS 56, 1904) УКЛ 538.1
Трошење снаге на оно што је споља. — Они који критикују и осуђују једни друге, крше Божје заповести и вређају Бога. Они не воле ни Бога нити своје ближње. Браћо и сестре, очистимо смеће критиковања, сумњичења и притужби и не трошимо снагу својих живаца на оно што је споља. Неки су тако осетљиви да се с њима не може трезвено разговарати. Будите врло осетљиви у примени Божјег закона као и питања држите ли или кршите Закон. Управо, према томе Бог жели да будемо осетљиви. (GCB, 1. април 1903; 7BC 937) УКЛ 538.2
Савет особи која је помешала охолост и осетљивост. — Ти си спреман да браниш тврдњом да си врло осетљив, да су твоја осећања врло дубока и да патиш. Видела сам да те све то неће оправдати у Божјим очима. Ти мешаш понос и осетљивост. Овде је на првоме месту властито »ја«. Кад се властито »ја« разапне, умреће та осетљивост или понос, а до тог тренутка ти ниси хришћанин. УКЛ 538.3
Бити хришћанин значи бити сличан Христу, значи имати понизност и кротак и тихи дух, који ће без гнева и губљења разума подносити противљење. Кад би се варљиви покривач који је над тобом раздерао, тако да себе можеш видети онако како те Бог види, тада више не би покушавао да се оправдаш, него би потпуно сломљен пао на Христа, Јединог који може уклонити недостатке из твог карактера и тако те сјединити са собом. (2Т 573, 1870) УКЛ 538.4
Искрено самоиспитивање. — Када би сви који се представљају као хришћани употребили своје способности за истраживање да утврде које недостатке и мане треба исправити у себи, уместо да говоре о недостацима других, данас би у Цркви стање било здравије. УКЛ 538.5
Неки би хтели да буду поштени када то ништа не кошта; али када се више исплати тренутно очекивана стратегија, поштење се заборавља. Поштење и лукавство не могу радити у једном послу, у истом уму. После неког времена биће одбачене »стратегије« па ће у потпуности завладати истина и поштење, или ће, ако се и даље буде неговало лукавство, поштење бити заборављено. То двоје никада није у сагласности, јер немају ништа заједничко. Један је Валов пророк, а други прави Божји пророк. УКЛ 539.1
Када Господ сакупи своје бисере, он ће задовољно гледати на ис639 тините, искрене и поштене. Анђели имају задатак да за такве начине круне. На тим звездама украшеним крунама на величанствен начин одражаваће се светло које зрачи с Божјег престола. (5Т 96, 1882) УКЛ 539.2
Корен горчине. — Док тако радо мислите и говорите зло једни о другима допуштајући да корен горчине никне и развија се, ваш утицај удаљава од Христа и отврдњава срца чинећи их одбојнима према тихом и мирном духу јединства и мира. Одстраните од себе све то без једног јединог тренутка одгађања. »Имајте љубав међу собом«, каже Христос, »као што Ја имадох љубав к вама«. (Јован 15,12; Lt 33, 1890) УКЛ 539.3
Вера се држи Божје речи. — Запамти да се вера држи Божје речи. Божји Син припрема место за тебе у небеским становима. Позивам те да Му за то упутиш изразе своје захвалности. Одупри се осећању да због тога што се увек не осећаш добро, ниси Његово дете. Прихвати се понизно и ревно посла који Он очекује од тебе. Искористи сваку прилику да обављаш посао који ће те учинити оличењем благослова за оне који те окружују. Одлучно дај свој допринос да место на коме се налазиш буде место које ће Бог моћи да похвали и благослови. (Lt 246, 1908) УКЛ 539.4
Сигурност грешника и Божје прихватање. — Захваљујући Христовој доброти и милости, грешник треба бити враћен у окриље божанске милости. Бог у Христу, из дана у дан, позива људе да се помире с Њим. Он испружених руку радо прима и упућује добродошлицу не само грешнику, него и изгубљеним синовима. Његова љубав у умирању за грешника, показана на Голготи, јемство је прихватања, мира и љубави. Поучавајте овоме најједноставније што можете да би грехом помрачена душа могла видети светло које допире са голготског крста. (Lt 15а, 1890; 1СУМ 178.179) УКЛ 539.5
Ја ћу вам дати одмор. — Господ ми је дао поруку за тебе, али не само за тебе, него и за друге верне душе које мучи сумња и страх у погледу прихватања од стране Господа Исуса Христа. Његова порука теби гласи: »Не бој се, јер ја сам те откупио; именом сам те зазвао: ти си мој!« (Исаија 43,1). Ти желиш бити Богу угодна, а то можеш постати верујући у Његова обећања. Он те жели повести у луку милости говорећи ти: »Престаните и знајте да сам ја Бог.« (Псалам 46,10) Живела си у немиру, а Исус ти поручује: »Дођи к мени ... и ја ћу те одморити.« (Матеј 11,28) Христова радост у души надмашује све вредности. »Тада су задовољни и срећни«, јер имају предност да почивају у рукама вечне љубави. (Lt 2, 1913; ТМ 516) УКЛ 540.1