Складно деловање свих способности. — Складно, здраво деловање свих способности тела и ума одражава се у срећи; што су те способности узвишеније и истанчаније, то је срећа чистија и слободнија од примеса. (RH, 29. јула 1884) УКЛ 541.1
Однос среће и здравља. — Здравље је у тако уској вези с нашом срећом да ово друго не можемо имати без првог. Да бисмо могли прослављати Бога у »телима својим«, потребно нам је практично познавање науке о људском животу. Према томе, од највећег је значења да међу оним што се учи у детињству прво место заузме наука о природним процесима и збивањима у организму, или физиологија. Како је мали број људи који макар нешто знају о устројству и деловању властитог тела и природних закона! Многи бесциљно лутају без знања, као брод на мору без компаса или сидра; што је још горе, њих не занима како да своје тело одрже у здрављу и спрече болести. (HR, 8/1866; CH 38) УКЛ 541.2
Закон акције и реакције. — Наша срећа биће у сразмерном односу с нашим несебичним делима покренутим божанском љубављу, јер је у плану спасења Бог поставио закон акције и реакције. (ST, 25. новембар 1886; WМ 302) УКЛ 541.3
Чињење добра поспешује живце. — Сваки зрак светлости коју упутимо другим људима одразиће се на нашем срцу. Свака љубазна и саосећајна реч упућена тужноме, свако дело учињено у намери да олакша патњу потиштеног и сваки дар којим се задовољавају потребе наших ближњих, дан или употребљен с оком окренутим Божјој слави, одразиће се као благослов даваоцу. Они који овако раде, показују послушност закону Неба и примиће знакове Божјег одобравања. Задовољство због чињења добра другима уноси жар у осећања који продире кроз живце, оживљава циркулацију крви и подстиче напредовање умног и телесног здравља. (4Т 56, 1876) УКЛ 541.4
Свако је ковач своје среће. — Живот у Христу је живот мира. Узнемиреност, незадовољство и немир откривају да Спаситељ ту није присутан. Ако је Исус позван у наш живот, тај ће живот бити испуњен добрим и племенитим делима за Учитеља. Заборавићете служење себи и живећете све ближе и ближе драгом Спаситељу; ваш карактер постаће сличан Христовом па ће сви око вас запазити да сте били с Исусом и да сте учили од Њега. Свако у себи има извор личне среће или несреће. Ако хоће, он ће се уздићи изнад ниских, сентименталних осећања која су садржај живота многих људи; међутим, докле год су пуни себе, Господ им не може помоћи. Сотона ће му предочавати амбициозне планове који ће засљепљивати његова чула; ипак, пред собом увек морамо имати циљ, »награду вишег позива Божјег у Христу Исусу«. Унеси у садржај овог живота што је могуће више добрих дела. »Разумни ће се сјати као свјетлост небеска, и који многе приведоше к правди, као звијезде вазда и довијека.« (Данило 12,3; 5Т 487.488, 1889) УКЛ 542.1
Најснажнија покретачка снага. — Библија пред наше очи доноси неистражива богатства и бесмртна небеска блага. Најснажнија човекова покретачка снага нагони га да тежи личној срећи. Библија говори о тој жељи и показује нам да ће се цело Небо удружити с човеком у његовом настојању да достигне истинску срећу. Она открива услове под којима људи могу добити Христов мир. Она описује дом вечне среће и сунца, у коме се неће знати ни за сузе ни за невоље. (Lt 28, 1888; ML 160) УКЛ 542.2
Хришћанин ужива у истинској срећи. — Ако постоји неко ко треба да буде трајно захвалан, то је Христов следбеник. Ако постоји неко ко ужива у истинској срећи већ у овом животу, онда је то верни хришћанин. (Lt 18, 1859; HC 201) УКЛ 542.3
Ми треба да будемо најсрећнији људи на лицу Земље, а не да се извињавамо свету зато што смо хришћани. (MS 17, 1893) УКЛ 542.4
Пријатељ који никада не изневерава. — То је Исус, живот сваке милости, животна сила сваког обећања, животна снага сваког обреда, животна снага сваког благослова. Исус је суштина, срж, слава и миомирис, Он сам је живот. »Ко иде за Мном, неће ходити по тами, него ће имати видјело живота.« (Јован 8,12) Јер Тај царски пут, приправљен да њиме иду откупљени; није тама која обесхрабрује. Наше ходочашће, наше хришћанско искуство заиста би било усамљеничко и болно кад не би било Исуса. »Нећу вас«, Он каже, »оставити сиротне; доћи ћу к вама.« (Јован 14,18) Зато сакупимо сва записана обећања. Понављајмо их дању и дубоко о њима размишљајмо ноћу и будимо срећни. (Lt 7, 1892; 2SM 244) УКЛ 542.5
Срећа није самовољна. — Исус жели да будеш срећан, али срећан не можеш бити ако радиш онако како теби одговара и ако се поводиш за сугестијама властитог срца. ... Наши хирови, наше жеље у потпуности су људске; не смемо им попуштати. Властито »ја« мора се разапети, не с времена на време, него свакодневно тако да се телесно, умно и духовно покори Божјој вољи. Божја слава и савршенство хришћанског карактера треба да постану циљ, сврха нашег живота. Христови следбеници својим склоностима треба да следе Христа. ... Сличан Христу, то треба да буде наша лозинка; не бити сличан тати или мами, него сличан Исусу Христу — сакривен у Христу, одевен у Христову праведу, прожет Христовим Духом. (Lt 25, 1882; HC 29) УКЛ 543.1
Себична срећа није уравнотежена. — Срећа коју тражимо из себичних побуда, изван стазе службе, несигурна је, нестална и пролазна, док душу испуњава усамљеност и жалост; али у служби Богу има радости и задовољства; хришћанин није остављен да пролази несигурним стазама; није препуштен бесциљним жалостима и разочарањима. Ако заиста не доживљавамо задовољства у овом животу, још увек можемо бити радосни надајући се вечном животу. (Пут Христу, 124.125; 1892) УКЛ 543.2
Срце у миру са Богом. — У темељу пропасти многих домова налази се силна жеља за разметањем, самоистицањем. Мушкарци и жене замишљају и планирају како да дођу до новца да би изгледали богатији од својих суседа. Међутим, чак и ако успеју у тој својој неразумној борби, ту нема истинске среће. Истинска срећа ниче из срца које је у миру с Богом. (MS 99, 1902; 7BC 941.942) УКЛ 543.3
Љубав доноси срећу. — Новац је моћ из световног угла посматрања, али из хришћанског угла та сила је љубав. Тим начелом обухваћене су умна и духовна снага. Чиста љубав посебно је делотворна за добра дела; једино она може чинити добро. Она спречава раздор и невољу, а доноси стварну срећу. Богатство често води у поквареност и пропаст; сила има моћ да повреди, док су истина и доброта својства чисте љубави. (4Т 138, 1876.) УКЛ 543.4
Златно правило доноси срећу. — »Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима.« (Матеј 7,12) Спаситељ је људе поучавао овом начелу да би човечанству донео срећу, а не несрећу, јер срећа не може доћи ни на какав други начин. Бог од мушкараца и жена очекује да живе узвишенијим животом. Он им пружа благослов живота не само да би им омогућио да стекну богатство, него и зато да би ојачали и побољшали своје племенитије способности обављајући посао који је Он поверио човеку — тражење и задовољавање потреба ближњих. УКЛ 544.1
Човек не сме да ради за свој себични добитак, него за добитак свих људи којима је окружен; он својим утицајем и љубазним делима треба да буде на благослов другима. Ову Божју намеру Христос је примером показао у свом животу. (MS 132, 1902; ML 165) УКЛ 544.2
Срећа је у раду. — Без обзира на каквом се месту налазимо или колико су ограничене наше способности, ми имамо задатак који треба да извршимо за Учитеља. Наше врлине развијају се и сазревају употребом. Када Божја истина гори у души, ми не можемо бити беспослени. Срећа коју ћемо доживети радећи, већ у овом животу надокнадиће сваки наш труд. О овом предмету с разумевањем могу говорити само они који су доживели срећу која настаје у самоодрицању у Христовој служби. То је истинска радост која је тако чиста, тако дубока да је језик не може изразити. (Lt 9, 1873; HC 186) УКЛ 544.3
Наша срећа је срећа других људи. — Христос чини да Његова Црква постане дивни Божји храм. »Гдје су двојица или тројица сабрани у име Моје, ту сам Ја међу њима.« (Матеј 18,20) Његова Црква је предворје светог живота, пуна различитих дарова и има силу Светога Духа. Небо је сваком вернику Цркве на Земљи наменило одговарајуће дужности, а сваки од њих своју срећу треба наћи у срећи оних којима помаже и којима служи на благослов. (ST 1. марта 1910; HC 164) УКЛ 544.4
Користи целом телу. — Ако је слободан и срећан, свестан да чини оно што је добро и с осећањем задовољства због доношења среће другим људима, наш ум ствара ведрину која ће се одразити на цели организам подстичући слободнију циркулацију крви и повећање тонуса целог тела. Благослов од Бога је сила излечења па ће они који у обилној мери чине добро другима, доживети на задивљујући благослов у срцу и у животу. (CTBH 3, 1890; ML 150) УКЛ 544.5
Они који следе стазу мудрости и светости, неће се узнемиривати ни кајати због погрешно утрошених сати нити ће их мучити потиштеност и страх у уму, као што неки доживљавају, ако се не предају испразним, бескорисним забавама. (HR, 3/1982; ML 150) УКЛ 545.1
Срећа надохват руке. — Свет је пун незадовољних људи који превиђају срећу и благослове који су им надохват руке и стално траже срећу и задовољство које не осећају. Они су непрестано у стању напетости због неког очекиваног али удаљеног добра, већег од онога које имају и увек су у стању разочарања. Превиђањем благослова који су им пред ногама, они негују неверу и незахвалност. Они не желе обичне, свакидашње благослове, као што Израиљци нису желели ману. (2Т 640, 1871) УКЛ 545.2
Забаве узбуђују, али одводе у депресију. — Забаве узбуђују ум, а сигурна последица је депресија. Користан рад и телесне активности имаће здравији учинак на ум и јачаће мишиће, побољшавати циркулацију и показаће се као моћно оруђе у враћању здравља. (HR, 3/1872; ML 150) УКЛ 545.3
Тражење среће на погрешан начин (савет једном младићу). — Пре годину дана ми смо се заузели за твоје добро. Тада су ми биле показане опасности којима си изложен па смо желели да те спасемо, али видимо да ниси имао снаге да спроведеш одлуке које си донео. Узнемирена сам због тог проблема. ... Кад сам у јуну била у Батл Крику, поновно ми је било показано да уопште не напредујеш и да је разлог томе што за собом ниси остављао чист траг. Ти не налазиш радост у побожности. Удаљио си се од Бога и правде. Тражио си срећу на погрешан начин, у забрањеним задовољствима, а сада немаш моралне храбрости да признаш и оставиш своје грехе да би добио милост. (2Т 291, 1869) УКЛ 545.4
Чиста савест и Божје одобравање насупрот страстима и телесном срцу. — Какво добро би нам Он ускратио? Он би нам ускратио предност да се предајемо телесним страстима чулног срца. Ми се не можемо љутити само кад уђемо и одржавамо чисту савест и Божје одобравање. Међутим, да ли смо спремни да се тога одрекнемо? Зар ће нас попуштање поквареним страстима учинити имало срећнијима? Управо зато што неће, постављена су нам у том погледу ограничења. УКЛ 545.5
Ако се љутимо и негујемо изопачену природу, то неће допринети нашој радости. Нашој срећи не служи ако се поводимо за телесним срцем. Хоћемо ли постати бољи ако му попуштамо? Не, оно ће бацити сенку на нашу породицу, покров преко наше среће. Ако попуштамо својим телесним захтевима, то ће само нанети штету нашој конституцији и раскомадати систем. Бог због тога жели да обуздамо своје захтеве, да овладамо својим страстима и да у својој власти држимо човека као целину. Он је, наиме, обећао да ће нам дати снагу ако се укључимо у то дело. (2Т 590.591, 1871) УКЛ 546.1
Поспешује здравље и дуг живот. — Храброст, нада, вера, саосећање, љубав, унапређују здравље и продужавају живот. Задовољан и радостан дух је здравље телу и снага души. »Весело срце помаже као лијек.« (Приче 17,22; У потрази за бољим животом, 241; 1905) УКЛ 546.2
Особа чији је ум смирен и задовољан у Богу, налази се на путу здравља. (RH, 11. март 1880; ML 150) УКЛ 546.3
Резултат послушности физичким законима. — Здравље, живот и срећа резултат су послушности физичким законима који управљају нашим телом. Ако је наша воља и понашање у складу са Божјом вољом и понашањем; ако чинимо оно што је угодно нашем Створитељу, Он ће тај људски организам одржавати у добром стању и обнављати нашу моралну, умну и телесну снагу да би могао деловати преко нас, себи на славу. Његова обновитељска сила непрестано се огледа у нашим телима. Ако сарађујемо с Њим у том делу, сигуран резултат биће здравље и срећа, мир и способност да корисно послужимо тамо где је потребно. (MS 151, 1901; 1BC 1118) УКЛ 546.4
Излечење за тешке болеснике. — Тешки болесници треба нешто да раде, уместо што свој ум заокупљају неком једноставном игром која их понижава у властитим очима и наводи их да мисле да је њихов живот бескористан. Нека снага воље буде будна, јер је пробуђена и правилно усмерена воља снажно средство за смиривање живаца. Тешки болесници неупоредиво су сретнији ако су нечим запослени па и њихов опоравак тече много лакше. (1Т 557, 1867) УКЛ 546.5
Живот на селу и срећа (савет једној мајци). — Тачно, ти не би била потпуно ослобођена неудобности и тешких брига сеоског живота, али би зато тамо избегла многа зла и затворила врата поплави искушења које прете да потпуно свладају мисли твоје деце. Њима је потребан рад и разноврсност. Монотоност њиховог дома чини да се осећају нелагодно, да буду узнемирена па су постала жртве мешања са злим дечацима у граду стичући тако улично васпитање. ... УКЛ 546.6
За њих би било врло корисно кад бисте живели на селу; активан живот изван куће развио би здравље ума и тела. Деца треба да имају врт који би обрађивала, у коме би нашла разоноду уз користан посао. Вођење бриге о биљкама и цвећу води унапређивању укуса и здравог просуђивања, док познанство са светом Божјих корисних и дивних створења врши оплемењујући утицај на ум и упућује на Створитеља и Господара свега. (4Т 136, 1876) УКЛ 547.1
Тражење »наших права«. — Они које волимо можда ће говорити неконтролисано, што нас може дубоко увредити. То није била њихова намера, али сотона у нашем уму увеличава њихове речи и поступке и на тај начин пушта стрелицу из свог лука да нас прободе. Ми се супротстављамо ономе о коме мислимо да нас је увредио па тако дајемо крила сотониним кушањима. УКЛ 547.2
Уместо да се молимо Богу за снагу којом се можемо одупрети сотони, ми допуштамо да се наша срећа помути покушавајући да бранимо нешто што називамо »својим правима«. На тај начин дајемо сотони двоструку предност. Дајемо одушка својим ојађеним осећањима па нас сотона користи као своја оруђа којим рањава и баца у очај оне који нису имали намеру да нас увреде. УКЛ 547.3
Мужевљеви захтеви каткад жени могу изгледати неразумни. Кад би о том предмету поново размислила, смирено и несебично, у најповољнијем могућем светлу за њега, увидела би да би усаглашавањем свог става мужевљевом суду, чак иако се то сукобљава с њеним осећањима, обоје спасила несреће и донела им велику победу над сотониним кушњама. (1Т 308.309, 1862) УКЛ 547.4
Бог уклања препреке срећи. — Бог жели да заиста будемо срећни. Ако томе било шта стоји на путу, Он чини све да се то уклони. Он ће рушити наше намере и обесхрабривати наша очекивања проводећи нас кроз разочарања и невоље, да би нам открио какви у ствари јесмо. ... Грех је узрок свих наших мука. Ако желимо стварни мир и срећан ум, грех мора бити уклоњен. (Lt 29, 1879; HC 81) УКЛ 547.5
Неки не би били срећни на Небу. — Да ли би они који су живот провели у побуни против Бога, када би изненада били пренесени на Небо да виде узвишено, свето стање савршенства које тамо одувек влада - свака душа испуњена љубављу, свако лице блиставо од радости, прекрасна музика која се мелодичним звуцима уздиже у славу Богу и Јагњету, непрекидни зраци светлости који откупљене обасјавају с лица Онога који седи на престолу - да ли би се они чија су срца испуњена мржњом према Богу, према истини и светости, могли придружити небеском мноштву и учествовати у радосним песмама хвале? Да ли би могли поднети славу Божју и Јагњетову? Године времена милости биле су им поклоњене да би према захтевима Неба могли обликовати свој карактер, али никада нису приволели свој ум да заволи непорочност, никада нису научили језик Неба, а сада је за то постало прекасно. УКЛ 548.1
Живот побуне против Бога онеспособио их је за Небо. Његова непорочност, светост и мир представљали би мучење за њих, Божја слава за њих би била као огањ који спаљуј е. Они би чезнули да побегну са тог светог места. Обрадовали би се уништењу само да би се могли сакрити од лица Онога који је умро да би их откупио. Судбина безаконика одређена је њиховом одлуком. Њихово искључење с Неба је њихова свесно изражена одлука, али и праведно и милостиво поступање с Божје стране. (Велика борба, 542.543; 1888) УКЛ 548.2
Живот може бити испуњен радошћу. — Имајмо сви поверења у Бога. Пробијајте се кроз сенку коју сотона баца на ваш пут, ухватите се за Исусову руку, за руку Свемогућега. Нека ваш случај буде у Његовим рукама. Ваша молитва нека буде: »Господе, приносим Ти своју молбу. Теби управљам своје поверење и од Тебе тражим благослов који ће бити за моју садашњу и будућу корисност, за моје вечно добро.« Када устанеш с колена, веруј! Када непријатељ дође са својом тамом, певај о вери и говори о вери и утврдићеш да си песмом и речима увео себе у светло. УКЛ 548.3
»Радујте се свагда у Господу и опет велим: радујте се!« (Филибљанима 4,4) Живот оних који тако чине заиста је пун радости. С њихових усана не силази ништа ружно нити има нечега сличног у околини која окружује душу, јер не сматрају да су бољи од других. Сакриј се у Исусу Христу, а онда ће те Божја истина све време оспособљавати за будући, бесмртни живот. Када једном стекнеш поверење у Свемогућега, твоје искуство неће бити позајмљено, већ лично твоје. (MS 91, 1901) УКЛ 548.4
Срећа која се увећава током целе вечности. — Пошто кроз Христа улазимо у одмор, Небо овде почиње. Ми одговарамо на Његов позив: »Ходите и научите се од Мене« и у том долажењу отпочињемо вечни живот. Небо је непрекидно приближавање Богу кроз Христа. Што смо дуже у блаженству Неба, то ће нам се све више отварати слава; и што више познајемо Бога, утолико ће силнија бити наша срећа. Док ходамо са Исусом у овом животу, можемо бити испуњени Његовом љубављу, задовољни Његовом присутношћу. УКЛ 549.1
Све што људска природа може да поднесе, можемо овде да примимо. Али шта је то када се упореди са оним што ће после настати? »Зато су пред пријестолом Божијим, и служе Му дан и ноћ у цркви Његовој; и Онај што сједи на пријестолу уселиће се у њих. Више неће огладнети ни ожедњети, и неће на њих пасти сунце, нити икаква врућина. Јер Јагње, које је насред пријестола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховииех.« (Откривење 7,15-17; Чежња векова, 331.332; 1898) УКЛ 549.2