Снага мисли је дар од Бога. — Ум је вредност поверена од Бога. Способности ума треба неговати. Треба их користити мудро да би се повећавала њихова снага. Свако за себе лично треба да користити способности које су му поверене на начин на који може остварити највеће могуће добро. Ум треба одгајати да би се покренуле најбоље снаге душе и развила свака способност. Ми се не смемо задовољавати ниским мерилима. Треба се кретати напред из једног напредног раздобља у други. (Lt 106, 1901) УКЛ 560.1
Унапређивати ум. — Ум је најскупоценија имовина којом располажемо; међутим, ми га морамо поучавати размишљањем, учењем у Христовој школи, у школи најбољег и најистакнутијег педагога кога је свет икада упознао. Хришћански радник мора да расте. Он мора да изгради карактер којим ће корисно служити; мора одгајати себе да би могао да поднесе тешкоће и покаже мудрост у планирању и извршавању послова у Божјем делу. Он мора да буде човек чистог ума и владања, који ће се клонити свега што макар подсећа на зло, не дајући повода за укоре својим непромишљеним владањем. Он мора бити особа истинитог срца; у његовим се устима не сме наћи превара. (RH, 6. јануар 1885) УКЛ 560.2
Он [Христос] је умро за мене да бих ја могла бити срећна и да би Његова радост могла остати у мени. Ја свој ум чувам у томе оквиру; ја га одгајам, ја га вежбам; вежбам свој језик, вежбам своје мисли, вежбам све оно што је у мени да бих била утврђена у Исусу Христу. (MS 36, 1891) УКЛ 560.3
Свака умна способност ... показује да их је Бог створио да буду коришћене, а не да остану неактивне. (4Т 411, 1880) УКЛ 561.1
Правилно размишљање једина сигурност. — Оплемењујућа сила чистих мисли непрекидно нам је потребна. Правилно мишљење једина је безбедност за сваку душу. Како човек »мисли у свом срцу, такав је«. (Приче 23,7) Снага самоуздржавања јача вежбањем. Оно што у почетку изгледа тешко, сталним понављањем лако напредује, све док праве мисли и дела не постану навика. Ако желимо, можемо да напустимо све што је рђаво и ниско и достигнемо високо мерило; нас могу поштовати људи, а може нас љубити и Бог. (У потрази за бољим животом, 491; 1905) УКЛ 561.2
Христоцентрично размишљање. — Твоја последња мисао навече и прва мисао ујутро треба да буде Онај коме су усредсређене твоје наде у вечни живот. (Lt 19, 1895; HC 116) УКЛ 561.3
Развити позитивне особине. — Позитивност и енергија, темељитост и чврстина карактера, коју је испољио Христос, треба да се развију и у нама, помоћу исте дисциплине којој је и Он био подвргнут. Милост коју је примио примићемо и ми. (Чежња векова, 73; 1898) УКЛ 561.4
Напор сразмеран циљу коме тежимо. — Богу треба усредсредити мисли. Ми треба да уложимо озбиљне напоре да победимо рђаве намере природе нашег срца. Наши напори, самоодрицање и истрајност морају бити у сразмери са бесконачном вредношћу циља коме тежимо. Само победом, као што је и Христос победио, добићемо венац живота. (У потрази за бољим животом, 455; 1905) УКЛ 561.5
Мисли за себе. — Ако допустиш да неко други мисли уместо тебе, твоје снаге биће осакаћене а твоје способности сужене. Много је оних чији су умови закржљали зато што се затварају у размишљању о најобичнијим предметима. Ти треба да се бориш с мисаоним проблемима који захтевају примену најбољих способности твога ума. (RH, 16. април 1889) УКЛ 561.6
Оплемењивање срца које је у Христовој школи. — Права племенитост мисли и понашања пре ће се стећи у школи божанског Учитеља него било каквим држањем утврђених правила отменог понашања. Његова љубав, која прожима срце, оплемењује карактер и обликује га по угледу на Његов. Такво васпитање даје небеско достојанство и небеско осећање пристојности. Оно људску природу чини пријатном, а понашање отменим што никада не може дати површна углађеност помодарског друштва. (Васпитање, 241; 1903) УКЛ 561.7
Умна дисциплина. — Велики је благослов имати способност усмеравања мисли послу који тренутно радиш. Млади који се боје Бога треба да се труде да своје дужности обављају размишљајући, држећи своје мисли у правом оквиру и чинећи најбоље што могу. Они треба да постану свесни својих садашњих дужности и обављају их тако да не допусте мислима да лутају. Оваква врста умне дисциплине биће корисна и благотворна током целог живота. Свету ће корисно послужити они који науче да размишљају о свему чега се прихвате, без обзира на то колико се посао чинио малим. (YI, 20. августа 1903; Порука младима 149) УКЛ 562.1
Повезаност мисли. — Неки умови подсећају на антикваријат више него на било шта друго. У њима се налазе прикупљени и сложени многи необични комадићи и крајеви истине; међутим, они не знају да их прикажу на јасан, повезан начин. Вредност тим мислима даје само њихова узајамна повезаност. Све мисли и изјаве треба да буду тесно повезане, као што су уједињене карике у ланцу. Када проповедник износе пред људе мноштво грађе коју они треба да покупе и сложе у неки ред, његов труд је пропао јер је врло мало оних који ће то учинити. (RH, 6. април 1886; Евангелизам 648.649) УКЛ 562.2
Зашто је ум на ниском месту. — Ако се ум спусти до ниског места, то се догађа углавном зато што му је препуштено да се бави свакидашњим чињеницама, а није изазван и употребљен да сажме величанствене, узвишене истине, трајне као вечност. Та литерарна друштва и лицеји готово као по правилу шире утицај који је у потпуној супротности ономе за што се издају па су стога стварна опасност за младе. То се не мора нужно догодити, али будући да су на њиховом челу непосвећени елементи, будући да световни људи желе да прилике иду тако да они буду задовољни, њихова срца нису у сугласности с Исусом Христом. Они стоје у редовима Господњих непријатеља; њима се, заправо, неће свидети активност која би припаднике друштва јачала и утврђивала у духовности. Они износе ниске, јефтине предмете у којима нема уздизања духа или вредног знања, него само забаве. (MS 41,1900) УКЛ 562.3
Бављење споредним предметима. — Током сати будности ум ће бити стално запослен. Ако се бави неважним темама, интелект УКЛ 562.4
кржља и слаби. У делићима секунди могу се појавити неке испрекидане мисли; међутим, ум није извежбан да стабилно, трезвено размишља. Постоје теме које захтевају озбиљне анализе... Бавећи се тим темама од вечне вредности, ум ће снажити, а карактер се развијати. (RH, 10. јун 1884) УКЛ 563.1
Мисли остављају неизбрисив запис. — Клоните се свакога зла. Банални греси, ма како сматрани безначајним, оштетиће ваша морална чула и угасити унутрашње деловање Божјега Духа. Мисли остављају свој утисак на душу; сви прости разговори загађују ум. Свако зло ради на рушењу оних који га чине. Бог може и хоће да опрости грешнику који се каје; међутим, иако му је опроштено, његова душа је запрљана и уништена његова способност узвишеног мишљења коју имају само очувани умови. Душа ће целог живота носити ожиљке. Зато тежимо вери, која кроз љубав ради и чисти срце, да бисмо пред светом могли приказивати Христов карактер. (RH, 8. децембар 1891; FE 195) УКЛ 563.2
Окружавање душе чистом атмосфером. — Нико не треба да буде осион или наметљив; напротив, ми треба да тихо живимо у својој вери, једним оком увек на Божјој слави. ... Тада ћемо сјати као светло у свету, без буке или трвења. Нико нема потребе да се излаже опасности да затаји, јер је с њим Онај који је мудар у савету, изванредан на делу и моћан у остварењу својих замисли. Он ради преко својих оруђа, видљивих и невидљивих, људских и божанских. То је славно дело и оно ће се обављати на славу Богу, ако сви, који су повезани с Њим покажу спремност да оно што раде ускладе с исповедањем своје вере. Чистоту мисли морамо неговати као нешто незамењиво у вршењу утицаја на друге. Душа мора бити окружена чистом, светом атмосфером, атмосфером која ће водити оживљавању духовног живота свих који га усвајају. (Lt 74, 1896; SD 316) УКЛ 563.3
Користити сваку способност (савет младој жени). — Живот душе не може се одржавати ако она није ушла у покорност Божјој вољи. Сваку способност треба употребити за извршавање божанске воље. Наше мисли, ако остану код Бога, биће под водством божанске љубави и силе. А тада, драго моје дете, живи од речи које излазе из Христових уста. Нека те Господ ојача, благослови и води. Храбро напред и веруј да ћеш примити оно за што се молиш. (Lt 339, 1905) УКЛ 563.4
Христ мења мисли. — Христ је дошао да промени ток његових [човекових] мисли и осећања. (1Т 196, 1859) УКЛ 564.1
Као цвет Сунцу. — Нека се душа уздигне, да би Бог могао да нам подари да удишемо небеску атмосферу. Ми можемо да будемо толико близу Богу, да се у сваком неочекиваном искушењу, наше мисли окрену Њему, тако природно као што се цвет окреће Сунцу. (Пут Христу, 99.100; 1892) УКЛ 564.2
Промена почиње у мислима. — Речи: »И даћу вам ново срце« (Језекиљ 36,26), значе: »И даћу вам нов ум«. Ту промену срца увек прати јасна слика о хришћанској дужности и разумевању истине. Јасноћа нашег гледања на истину биће сразмерна нашем разумевању Божје речи. (CT 452, 1913) УКЛ 564.3
Нека преображавајућа Божја милост чврсто узме својом влашћу наше способности мишљења. Можда ћемо мислити зло, можда ћемо своје мисли и даље задржавати на непожељним темама, али што имамо од тога? То цео наш свакидашњи живот прилагођава ономе у шта гледамо. Међутим, гледањем у Исуса ми се мењамо у Његово обличје. Слуга живога Бога жели да постигне одређени циљ. Очи су му посвећене; посвећене су и уши, па ће они који су спремни да своје очи и уши затворе за зло доживети промену. (MS 17, 1894) УКЛ 564.4