Мисли обликују карактер. — Човек је оно што у срцу мисли« (Приче 23,7). Многе мисли обликују неписану историју једног дана; те мисли се у великој мери уграђују у обликовање карактера. Ми морамо строго пазити на своје мисли, јер само једна нечиста мисао оставља дубок траг у души. Када негује чисте и свете мисли, човек постаје бољи. Уз њихову помоћ оживљава наш духовни пулс и увећава способност да чинимо добро. Као што једна кап кише влажећи земљу припрема пут за другу кап, тако и једна добра мисао припрема пут другој. (YI, 17. јануар 1901; Порука младима 144) УКЛ 553.1
Избор тема за размишљање. — Свако има право да изабере теме којима ће се бавити његове мисли и обликовати његов карактер. (Васпитање, 127; 1903) УКЛ 553.2
Уложи лични напор. — Ти си једини који можеш управљати својим мислима. У борби за достизање највиших идеала, успех или неуспех, у великој мери зависиће од карактера и начина на који се мисли усмеравају и надгледају. Ако су мисли добро запрегнуте, како по Божјем упутству треба да буду свакога дана, оне ће се бавити темама који ће нас водити дубљем и најширем посвећењу. Ако су мисли исправне, тада ће и речи бити исправне; поступци ће бити такви да ће доносити задовољство, утеху и одмор душама. (Lt 33, 1886; HC 112) УКЛ 553.3
Мисли треба вежбати. — Мисли се морају вежбати. »Запрегните бедра свога ума« да би мисли биле правилно усмерене и у складу са добро уређеним плановима. Тада ће сваки корак бити корак напред и неће бити изгубљеног труда или времена у праћењу нејасних идеја и насумичних планова. Ми пред очима морамо имати циљ и сврху живота, увек имајући на уму достојне циљеве. Своје мисли морамо свакодневно вежбати и одржавати у добром смеру, као што је игла компаса усмерена према полу. Свако треба да има своје циљеве и планове, а онда сваку мисао и дело које ће имати одговарајући смисао, употребити за остварење циља. Мисли морају бити надгледане. Да би могао довршити оно што предузимаш, мораш имати чврсто постављен циљ. (Lt 33, 1886; HC 112) УКЛ 553.4
Вежбање мисли. — Права животна стега почиње од малих ствари. Вежбање мисли има суштинско значење. (MS 76, 1900) УКЛ 554.1
Вежбање срца, овладавање мислима у сарадњи са Светим Духом донеће власт над речима. То је она права мудрост која ће осигурати смиреност ума, задовољство и мир. Радост ћемо наћи у сталном размишљању о богатствима Божје милости. (Lt 10, 1894) УКЛ 554.2
Праве мисли не долазе природно. — Пред сваким од нас стоји озбиљан посао. Праве мисли, чисте и свете намере не долазе природно. За њих ћемо се морати борити. (RH, 28. новембра 1899.) УКЛ 554.3
Заробљене мисли. — Ако живот подвргнемо контроли, сила истине постаје неограничена. Мисли долазе у покорност Исусу Христу. Из ризница срца излазе прикладне, праве речи. Посебно морамо чувати своје речи. Пишући Тимотију, Павле каже: »Имај у памети образ здравијех ријечи које си чуо од мене, у вјери и љубави Христа Исуса. Добри аманет сачувај Духом светијем који живи у нама.« (2. Тимотеју 1,13.14; MS 130, 1897) УКЛ 554.4
Умом се мора чврсто управљати. — Млади треба рано да почну неговање исправних навика у размишљању. Свако од нас треба свој ум да научи деловању у здравом окружењу и не сме му допуштати да се бави злим стварима. Псалмиста узвикује: »Да су му ријечи уста мојих угодне, и помисао срца мојега пред Тобом, Господе, крјепости моја и Избавитељу мој!« (Псалам 19,14) УКЛ 554.5
Док Бог својим Светим Духом делује на срце, човек мора да сарађује с Њиме. Мисли се морају укротити, ставити у границе; треба их спречити да се разводњавају и баве оним што ће само ослабити и опоганити душу. Мисли морају бити чисте и размишљање срца беспрекорно, ако желимо да речи из наших уста буду угодне Небу и корисне онима с којима живимо. УКЛ 554.6
Христос је рекао фарисејима: »Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца. Добар човјек из добре клијети износи добро; а зао човјек из зле клијети износи зло.« (Матеј 12,34.35; RH, 12. јуна 1888) УКЛ 554.7
Грех открива скривене мисли. — Тренутак искушења, у коме се некоме догодило да падне у тежак грех, није створио зло које се открило, него је само убрзао или учинио видљивим оно што је било сакривено и успавано у срцу. Човек је »као и мисли душе његове«; јер из срца »излази живот«. (Приче 23,7. - Бакотић; 4,23; Мисли с горе благослова, 60; 1896) УКЛ 555.1
Обавезно владање мислима. — Христос је у Проповеди на гори својим ученицима изнео далекосежна начела Божјег закона. Своје слушаоце учио је да се Закон преступи прво у мислима, пре него што ће зла жеља бити остварена. Ми смо дужни да владамо својим мислима и доведемо их у покорност Божјем закону. Господ нам је дао племените умне способности да бисмо их употребили у размишљању о небеским вредностима. Бог се у обилној мери побринуо за могућност да душа непрекидно напредује у божанском животу. Он је свуда поставио силе које ће нам помагати да развијемо своје знање и врлине. (RH, 12. јун 1888) УКЛ 555.2
Телесни ненаучени ум делује запостављајући узвишене побуде. — Телесни, себични ум, препуштен на вођење властитим злим жељама, деловаће без узвишених побуда, без обазирања на Божју славу или добро човечанства. Мисли ће стално бити зле и само зле. ... Божји Дух у души ствара нов живот доводећи мисли и жеље у покорност Христовој вољи. (RH, 12. јун 1888; HC 113) УКЛ 555.3
Непријатељ не може читати мисли. — Непријатељу душа није допуштено да чита људске мисли; међутим, он пажљиво посматра; он запажа речи, узима у обзир поступке и своја искушења вешто прилагођава жељама оних који допуштају да на њих делује његова сила. Кад бисмо се ћутањем или уздржавањем у поступцима трудили да сузбијемо грешне мисли и осећања, сотона би био побеђен, јер не би могао да припреми своја варљива искушења којима намерава да задовољи оно што је њему у том тренутку потребно. А како често они који се представљају као хришћани, изостајањем самоконтроле отварају врата непријатељу душа! (RH, 22. март 1887; 1SM 122,123) УКЛ 555.4
Многи су узнемирени злим мислима. — Многи се озбиљно узнемире када им на ум дођу ниске, понижавајуће мисли које не могу лако одагнати. Око нас су сотонини зли анђели који, иако не могу читати људске мисли, пажљиво прате наше речи и поступке. Сотона на тај начин користи откривене слабости и недостатке у карактеру и шаље своја искушења тамо где је најмања одбојна снага. Он намеће зле идеје и надахњује световне мисли, знајући да на тај начин душу може довести на тло осуде и ропства. Онима који су себични, окренути свету, похлепни, охоли, злобни и увек спремни на омаловажавање других, свима који негују заблуде и мане у карактеру, сотона удовољавање властитим захтевима приказује као предност, одвлачећи душу на стазу коју Библија осуђује, а коју он слика привлачним бојама. УКЛ 555.5
Постоји лек за сва искушења. Ми нисмо остављени да својом снагом бијемо битку против свога »ја« и своје грешне природе. Исус је силан Помоћник, помоћ која никада не изневерава. УКЛ 556.1
... Ум морамо обуздати и не допустити му да лута. Морамо га научити да се бави библијским мислима и племенитим темама које уздижу душу. Тако делове библијских текстова можемо учити напамет, чак и цела поглавља, које ћемо изговарати у тренуцима када сотона приступи са својим искушењима. ... Када сотона наводи ум на оно што је земаљско и развратно, најуспешније ћемо му се супротставити речима: »Писано је«. (RH, 8. април 1884) УКЛ 556.2
Исправно размишљање - једина сигурност. — Потребни су нам стално осећње оплемењујуће силе чистих мисли и осећање штетног утицаја злих мисли. Нека наше мисли буду окренуте светим стварима. Нека буду чисте и истините, јер је исправно размишљање једина сигурност за сваку душу. Користимо свако средство које нам је Бог дао да бисмо могли управљати својим мислима и неговати их. Свој ум морамо ускладити с Његовим умом. Његова истина посветиће нас, наше тело, душу и дух. (Lt 123, 1904) УКЛ 556.3
Бављење површним стварима. — Морамо улагати напоре да бисмо свој ум одржали у стању у коме можемо примати утиске који настају деловањем Светога Духа. Међутим, појачано светло не могу примити они који својим мислима допуштају да се баве безвредним стварима. Ум треба да буде испуњен небеским благом, храном која ће нам помоћи да растемо духовно и тако се припремамо за свето Небо. (MS 51, 1912; HC 284) УКЛ 556.4
Могућности за оплемењивање мисли. — Бог је припремио и дао све што је потребно да наше мисли постану очишћене, уздигнуте, оплемењене. Бог не само што је обећао да ће нас очистити од сваке неправде, него се и побринуо да нам пружи меру милости која ће наше мисли уздизати к Њему и помоћи нам да сагледамо и схватимо дубину Његове светости. Омогућено нам је да схватимо да смо Христово власништво и да је наш задатак открити Његов карактер свету. Припремљени небеском милошћу и милосрђем, одевамо се у Христову правду, имамо на себи свадбено рухо, спремни смо и оспособљени да заузмемо место на свадбеној вечери. Постајемо једно с Христом, судеоници у божанској природи, очишћени, оплемењени и признати као Божја деца, Божји наследници и сунаследници с Исусом Христом. (YI, 28. октобар 1897) УКЛ 557.1
Чувати се сотониног зачараног тла (савет једној егоцентричној породици). — Држите се даље од сотониног зачараног тла и не допустите да се ваш ум одврати од оданости Богу. У Христу можете и треба да будете срећни и стекнете навике самосавладавања. Ваше мисли треба да буду стављене у покорност Божјој вољи, а ваша осећања под власт разума и вере. Машту нисте добили да бисте јој давали маха и да би била распусна не трудећи се да је ограничите или уредите. УКЛ 557.2
Ако су мисли лоше, и осећања ће бити лоша јер мисли и осећања заједно чине морални карактер. Када закључите да се од вас као хришћана не очекује да обуздавате своје мисли и осећања, ви потпадате под утицај злих анђела и призивате њихову присутност и власт. Ако се покорите својим утисцима и допустите својим мислима да делују у окружењу испуњеном неповерењем, сумњом и зловољом, наћи ћете се у редовима најнесрећнијих међу смртницима, јер ће се ваш живот показати као промашај. (5Т 310, 1885) УКЛ 557.3
Савет младој жени. — Ти треба да овладаш својим мислима. Тај задатак неће бити лак јер је нећеш моћи извршити без великих, штавише, превеликих напора. Ипак, Бог то од тебе тражи, јер је то дужност која почива на сваком одговорном људском бићу. Ти си пред Богом одговорна за своје мисли. Ако се препушташ празним маштаријама и допушташ свом уму да се бави нечистим темама, у одређеном смислу бићеш крива пред Богом, на исти начин као и кад би своје мисли спровела у дело. Разлог што се то не догађа само је изостајање прилике. УКЛ 557.4
Сањарење дању и ноћу и препуштање маштаријама лоше су и изузетно опасне навике. Кад се једном учврсте, такве навике немогуће је сломити и мисли усмерити чистим, светим и узвишеним предметима. Заиста ћеш морати бити веран стражар над својим очима, ушима и свим својим чулима ако желиш да владаш својим умом и спречиш да празне и покварене мисли каљају твоју душу. Само сила милости може остварити ово веома пожељно дело. У овоме лежи твоја слабост. (2Т 561, 1870) УКЛ 558.1
Надвладај зло добром. — Ако хоће, родитељи могу одлучити хоће ли умови њихове деце бити испуњени чистим и светим мислима и осећањима, али зато њихов укус морају врло пажљиво градити и одгајати. Умовима своје деце који се развијају, они морају рано почети да откривају истине Светога писма, да би она обликовала праве навике и укус. ... Елементи зла не могу се искоренити осим исхраном која је потребна за чисте, постојане мисли. (RH, 9. новембар 1886; HC 202) УКЛ 558.2
Избегавај негативне мисли. — Будући да нисмо своји, јер смо купљени, дужност свакога од нас који се представља као хришћанин јесте да своје мисли држи у власти разума и да шири ведрину и лепо расположење. Колико год био горак узрок његове боли, он треба да негује дух одмора и смирења у Богу. Колико је драгоцена смиреност која је у Христу Исусу, Христов мир, како исцељујуће и ублажујуће делује на измучену душу! Колико год били мрачни његови видици, помоћи ће му да негује дух наде у добро. Није довољно знати да се малодушношћу ништа не постиже, већ треба да знамо и да се њоме много губи. Ведрина, смиреност и мир, која ће другима доносити здравље и срећу, донеће највећу могућу корист и нама самима. Жалосно расположење и разговори о неугодним темама подстичу и неугодне прилике, а доносе и нама неугодне последице. Бог жели да све то заборавимо — да не гледамо доле, него горе, горе! (Lt 1, 1883) УКЛ 558.3
Опасност бављења земаљским стварима. — Ако су твоје мисли, планови и намере усмерени на гомилање земаљских добара, сва твоја размишљања и интереси биће усредсређени према свету. Небеска привлачност изгубиће за тебе своју лепоту. ... Твоје ће срце остати уз твоје благо. ... Ти нећеш моћи да одвојиш време за проучавање Библије и озбиљну молитву, чиме би избегао сотонине замке. (RH, 1. септембар 1910; HC 200) УКЛ 558.4
Промена начина размишљања. — Када неко дуго допушта мислима да се баве само земаљским приликама, тако настале навике размишљања тешко се мењају. Оно што око види и ухо чује, често привлачи пажњу и заокупља занимање. Али ако желимо да уђемо у Божји град и гледамо Исуса и Његову славу, већ овде морамо се навикнути да гледамо у Њега оком вере. Христове речи и карактер треба често да буду предмет наших мисли и наших разговора; свакога дана треба одвојити одређено време за дубоко размишљање уз молитву о овим светим темама. (RH, 3. мај 1881; SL 91.92) УКЛ 559.1
Виши степен размишљања. — Човек се одвратио од Бога и отада настоји да по свом нахођењу изгради план за достизање среће. Међутим, увек када би се трудио да свој ум испуни било чиме а не размишљањем о Богу, доживљавао је разочарање. Ти треба да постигнеш виши степен размишљања, виши начин проучавања и виши крајњи циљ него што си имао у прошлости. Једино Господ Исус Христос може да обнови несклад и несавршеност људских речи и људског карактера. Он треба да буде предмет твог размишљања, тема твојих разговора. Ти треба да постигнеш виши степен вежбања својих мисли и понашања ако желиш да разумеш велики план спасења. (MS 13, 1897) УКЛ 559.2
Закон мисли и осећаја. — Природни је закон да се наше мисли и осећања међусобно подстичу и јачају онолико колико им дозвољавамо да се изразе. Речи изражавају мисли, али исто је тако тачно да мисли следе речи. (У потрази за бољим животом, 157; 1905) УКЛ 559.3
Целовитост, потпуност и савршенство карактера. — Хришћански живот откриваће се у хришћанским мислима, хришћанским речима и хришћанском понашању. У Христу је божанска пунина карактера. (Lt 13а, 1879; HC 184) УКЛ 559.4
Ново даровање силе. — Они који Богу посвете душу, тело и дух и своје мисли очишћене послушношћу Божјем закону, непрестано ће примати нове дарове телесне и умне снаге. У њима ће постојати жива чежња срца за Богом и озбиљна молитва за способност јасног опажања у препознавању службе и дела Светога Духа. Није наше да користимо Њега, него је улога Светога Духа да користи нас и у нама обликује све наше способности. (TSS 106; CSW 40) УКЛ 559.5