Корисност. — Старима је такође потребан користан утицај породице. Домови браће и сестара у Христу могу да им готово надокнаде губитак њиховог сопственог дома. Ако буду подстакнути да учествују у интересима и пословима домаћинства, то ће им помоћи да схвате да њихова корисност није исцрпљена. Учините да осећају да се њихова помоћ цени, да постоји нешто што и они могу учинити да помогну другима, а то ће обрадовати њихово срце и дати смисла њиховом животу. (У потрази за бољим животом, 204; 1905) УКЛ 629.1
Пожељна позната околина. — Колико год је могуће, нека они чије седе главе и онемоћали кораци показују да се приближавају гробу, остану међу пријатељима и у присуству породице. Нека се моле Богу међу онима које познају и које воле. Нека их негују нежне руке које их воле. (У потрази за бољим животом, 204; 1905) УКЛ 629.2
Старачки домови нису лек. — Непрестано наглашавамо потребу за бригом о нашој остарелој браћи и сестрама који немају домове. Шта се за њих може учинити? Светло које ми је Господ дао упућено ми је више пута: није најбоље решење оснивање установа за бригу о старим особама да би се они могли дружити. Такође, не треба их слати од куће да би се тамо неко о њима бринуо. Нека чланови сваке породице служе својим рођацима. Када то није могуће, посао преузима црква, што треба прихватити као дужност и предност. Сви они који имају Христов дух односиће се према ослабљеним и остарелим с посебном пажњом. (6Т 272, 1900) УКЛ 629.3
Улепшава и оплемењује живот. — Присуство свих беспомоћних бића у нашим домовима је драгоцена прилика за сарадњу са Христом у Његовој служби милосрђа и развијања карактера сличног Његовом. У удруживању старих и младих налази се благослов. Млади могу да унесу Сунчеву светлост у срце и живот старих. Онима чија животна снага слаби, потребна је корисност од додира са надом и полетом омладине. Младима може да користи мудрост и искуство старих. Изнад свега, они треба да науче поуку из несебичног служења. Присуство некога коме је потребно саосећање, благост и самопожртвовна љубав за многе домове биће непроцењив благослов. То ће поново освежити и оплеменити живот у дому и у старима и младима пробудити оне хришћанске врлине, које ће им дати божанску лепоту и обогатити небеским непропадљивим богатствима. (У потрази за бољимживотом, 204.205; 1905) УКЛ 630.1
Младост и старост удружују снаге. — Дирљиво је посматрати како се младо и старо ослањају једно на друго: младо очекује од старог савет и мудрост, стара особа очекује од младе помоћ и саосећање. Тако то, заправо, треба да буде. Бог жели да млади имају тако развијен карактер да им пријатељство старих чини задовољство; да се уједине нежним спонама љубави према онима који се приближавају рубу гроба. (Lt 6, 1886.; SD 161) УКЛ 630.2
Брига за остареле родитеље. — Родитељи имају право на љубав и поштовање које не припада ником другом осим њима. Сам Господ, који им је поверио одговорност за душе оних о којима треба да се старају, одредио је да у најранијим годинама живота, родитељи својој деци замењују Бога. Онај који одбацује законити ауторитет својих родитеља одбацује Божји ауторитет. Пета заповест обавезује децу не само да родитељима укажу поштовање, покорност и послушност, већ и љубав и нежност, да им олакшају бриге, да чувају њихов углед, да им помажу и теше у старости. Ова заповест наређује да се поштују проповедници, владари и сви они којима је Бог доделио ауторитет. (Стварање, патријарси и пророци, 308; 1890) УКЛ 630.3
Снага попушта како године напредују. — Они који морају да се брину за старе треба да имају на уму да су њима нарочито потребне топле и удобне собе. Снага опада са годинама, остављајући мање животне снаге којом се треба одупрети нездравом утицају, отуда и већа потреба старих да имају довољно сунчеве светлости и свежег, чистог ваздуха. (У потрази за бољим животом, 275; 1905) УКЛ 630.4
Прилагођавање опадајућој умној снази. — Често се догађа да остареле особе не желе да схвате и признају да њихова умна снага опада. Преузимајући бриге своје деце, они себи скраћују дане. Сотона често утиче на њихову машту и наводи их да се непрестано брину о свом новцу. Тај новац је њихов идол и они га пажљиво прикупљају. Понекада ће се лишити многих животних удобности и радиће преко својих моћи, само да не би употребили средства која поседују. Они на тај начин доспевају у стање сталне неимаштине, бојећи се да некада у будућности не остану без новца. УКЛ 631.1
Сви ти страхови потичу од сотоне. Он распаљује центре у мозгу који у воде у ропске страхове и љубомору, који кваре племенитост душе и уништавају узвишене мисли и осећање. Такве особе су умно болесне када је реч о новцу. УКЛ 631.2
Када би прихватили став који Бог жели да имају, њихови последњи дани могли би бити њихови најлепши и најсрећнији дани. Они који имају децу, у чије се поштење и разумно управљање могу поуздати, треба својој деци да препусте да их учине срећнима. Све док то не учине, сотона ће користити њихов недостатак умне снаге и утицаће на њих. Они треба да одложе своје страхове и бриге, а своје време да употребе у што већој срећи, сазревајући за Небо. (1Т 423.424, 1864) УКЛ 631.3
Памћење недавних догађаја брзо пролази. — Онај ко је остарио у Божјој служби можда ће приметити да заборавља оно што се збива око њега, јер му недавни догађаји брзо одлазе из сећања. Међутим, његов ум је врло будан за призоре и догађаје из детињства. О, кад би млади разумели колико је важно чувати ум и одржавати га чистим и неокаљаним од изопачених мисли; колико је важно чувати душу од свих понижавајућих навика будући да се чистота или нечистота младости одражава у старости. (YI, 25. октобар 1894; SD 78) УКЛ 631.4
Особине се појачавају у старости. — Показано ми је како је Давид молио Господа да га не остави кад остари, као и то што га је навело на ту озбиљну молитву. Посматрао је како је већина старих око њега несрећна и да су се несрећне црте карактера појачавале, нарочито у старости. Ако је неко у својој природи био шкрт и похлепан, он је то на најнеугоднији начин показивао у старости. Ако је био љубоморан, раздражљив и нестрпљив, те особине су се нарочито видно изражавале у старијем добу. (1Т 422, 1864) УКЛ 631.5
Необуздана љубомора и ослабљено расуђивање. — Давид је био потресен гледајући краљеве и племиће који су одавали утисак да њима управља Божји страх, док су се налазили у мужевном добу, а сада су остарили, постали су љубоморни према својим најбољим пријатељима и рођацима. Непрекидно их је пратио страх да се њихови пријатељи занимају за њих само из себичних побуда. Ослушкивали су идеје и обмањујуће савете странаца који су се односили на оне у које су могли имати највише поверења. Њихова необуздана завист понекад би се распалила као ватра зато што се није све слагало с њиховим ослабљеним расуђивањем. Њихова похлепа је била страшна. Често их је мучила мисао како њихова деца и рођаци желе њихову смрт да би заузели њихово место, приграбили њихово богатство и стекли знакове поштовања који су припадали њима. Неки од њих су до те мере били у власти својих завидних, похлепних осећања да би уништили чак и своју децу. (1Т 422.434, 1864) УКЛ 632.1
Давидова молитва за старост. — Давид је запазио да су неки, иако им се живот одликовао правдољубивошћу док су били у снази, почели да губе моћ самосвлађивања како их је сустизала старост. Сотона је тада водио њихове мисли чинећи да постану немирни и незадовољни. Давид је видео да су многи старци били као напуштени од Бога излажући се подсмеху и срамоћењу од стране својих непријатеља. УКЛ 632.2
Давида је то дубоко потресло; био је узнемирен гледајући према времену кад ће и сам постану старац. Бојао се да ће га Бог напустити и да ће бити несрећан као и друге старе особе чији је живот познавао и да ће бити препуштен срамоћењу од стране Господњих непријатеља. С том бригом у срцу он се молио: »Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити. ... Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја. Ни у старости и кад осијеђех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју натражју, свој омладини силу Твоју.« (Псалам 71,9.17.18) Давид је осећао потребу за заштитом од зла које је пратилац старости. (1Т 423, 1864) УКЛ 632.3
Одговорност за кориштење поверених средстава. — Брат Л. је Божји управитељ. Њему су била поверена средства и он треба да буде свестан своје дужности да даје Богу оно што је Божје. Он не би сме да занемари оно што Бог с правом захтева од њега. Док је жив и док располаже способношћу расуђивања, треба да искористити прилику и одредити намену имовине коју му је Бог поверио, уместо да другима препусти да је користе и одређују јој намену после његове смрти. (2Т 675, 1871) УКЛ 632.4
Не остављај неред за собом. — Брат Л. треба свој посао да очува у беспрекорном стању, а не да га оставља у нереду. Он има предност да буде богат у добрим делима и да прикупи »себи лепу главницу за будућност да освоји онај прави живот«. За њега нема сигурности док се поводи за својим посусталим расуђивањем. Он треба да се саветује с искусном браћом и потражи мудрост од Бога, да свој посао обавља како ваља. Сада треба заиста озбиљно да схвати ствари и начинити »себи кесе које не старе, благо непропадљиво на небесима«. (2Т 676, 1871) УКЛ 633.1
Не гурати у страну остареле сараднике. — Најнежнију пажњу треба неговати према онима чији је животни добитак тесно повезан са Божјим делом. Без обзира на њихове многе недостатке, ти радници и даље имају способности које их оспособљавају да стоје у свом раду и на свом месту. Бог жели да они заузму водеће положаје у Његовом делу. Они су верно стајали усред олуја и искушења и налазе се међу нашим најдрагоценијим саветницима. Колико треба да будемо захвални што они своје дарове и даље користе у Господњој служби! УКЛ 633.2
Не губите из вида чињеницу да су у прошлости ови озбиљни борци жртвовали све да унапреде дело. Чињеница да су остарили и оседели у Божјој служби није разлог да очекујемо да престану са ширењем свог утицаја који је снажнији од утицаја других чије је знање о делу неупоредиво мање и искуство у божанским стварима немерљиво слабије. УКЛ 633.3
Иако истрошени и немоћни да носе теже терете од оних које могу и треба да носе млађи људи, њихова саветодавна вредност има и доноси највеће је користи. Они јесу грешили, али су од својих пропуста стекли мудрост; научили су да избегавају заблуде и опасности и зато су позвани за давање мудрих савета? Они су поднели испите и невоље, па иако су изгубили нешто од своје виталности, они не треба да буду гурнути у страну од мање искусних сарадника који врло мало знају о раду и самопожртвовности тих пионира. Господ их тако не оставља по страни. Он им даје посебну милост и знање. (7Т 287,288, 1902) УКЛ 633.4
Треба да буду поштовани и у части. — Старе стегоноше који су још увек живи не треба стављати на тешка места. Оне који су служили свом Учитељу кад је посао био тежак, који су издржали сиромаштво и остали верни истини кад нас је било мало, треба увек држати у части и поштовању. Упућена сам да кажем: Нека сваки верник поштује остареле пионире који су подносили кушања и недаће и многа одрицања и оскудице. Они су Божји радници који су обавили истакнути део посла у изградњи Његовог дела. (7Т 289, 1902) УКЛ 634.1
Поступајте с њима као с очевима и мајкама. — Док су стари заставници у пољу, нека се за њих брину и нека их поштују они који уживају плодове њиховог рада. Не преоптерећујте их теретима. Цените њихове савете, њихове речи. Поступајте с њима као с очевима и мајкама који су носили терет посла. Радници који су у прошлости визионарски испуњавали потребе дела чине племенито дело када, уместо да све терете носе сами, те терете полажу на рамена млађих мушкараца и жена поучавајући их онако како је Илија учио Јелисија. (RH, 20. марта 1900; 2SM 227) УКЛ 634.2
Савет остарелим и искусним еванђеоским радницима. — Нека Господ благослови и подупре наше старе и искусне раднике. Нека им помогне да буду мудри у очувању својих телесних, умних и духовних снага. Господ ме је упутио да поручим онима који су дали своје сведочанство о раним данима вести: »Бог вас је обдарио снагом разума и Он жели да разумете и поштујете законе који се односе на здравље вашег бића. Не будите немудри. Не претерујте у раду. Одвојте време за одмор. Бог жели да стојите на свом месту у делу и обављате свој посао спасавања људи да их моћна река зла не би однела са собом. Он жели да свој оклоп имате на себи све дотле док вас Он не позове да га одложите. Неће проћи још дуго, а ви ћете примити своју награду.« (7Т 289, 1902) УКЛ 634.3
Највећа опасност. — Позвана сам да кажем својој остарелој браћи: Ходите понизно с Богом. Не опадајте браћу. Ви треба да обављате посао који вам је одређен под вођством Бога Израиљева. Склоност критиковању највећа је опасност за многе. Браћа коју сте у искушењу критиковали позвана су да носе одговорности, које ви више не можете носити, али им можете помоћи. Ако хоћете, ви можете обављати велику службу у делу изношењем свог искуства из прошлости и повезујући га с радом других. Господ ниједноме од вас није поверио посао укоравања и осуђивања своје браће. (Lt 204, 1907; Евангелизам 106.107) УКЛ 634.4