Потреба за саветницима. — О, кад бисмо за поуздане саветнике имали мудре, увиђавне и уравнотежене људе, с потребним познавањем људске природе, који знају како треба усмеравати и саветовати људе у Божјем страху. (Lt 45, 1893; 2SM 362) УКЛ 645.1
Ухо које слуша и саосећање. — Имамо потребу за пастирима који ће под водством Великог Пастира тражити оно што је изгубљено и залутало. То подразумева подношење физичких неугодности и жртвовање удобности. То подразумева нежну бригу о онима који греше, божанско саосећање и стрпљење. То подразумева ухо које са саосећањем може слушати трагичне извештаје о неправдама, понижењима, очају и беди. (GW 184, 1915) УКЛ 645.2
Важност деловања пастора-саветника. — Као што се лекар бави физичким болестима, тако и пастор служи души болесној од греха. Његов рад много је важнији од рада лекара, јер је вечни живот вреднији од овоземаљског постојања. Пастор се сусреће с великом разноликошћу природа и зато је за њега упознавање с члановима породице које слушају његово поучавање обавеза, како би одредио средства која ће извршити на њих најбољи утицај у исправном смеру. (GW 388, 1915) УКЛ 645.3
Прихватите људе на месту на коме се налазе. — Служба Јеванђеља треба да прихвати људе на месту на коме се налазе без обзира на то у каквом су положају, без обзира на то у каквом су стању и помоћи им на сваки могући начин. Можда ће проповедници морати да посете домове болесних и рећи: »Спреман сам да ти помогнем и учинићу најбоље што могу. Ја нисам лекар, али сам проповедник и желим да служим болеснима и напаћенима.« Они који су болесни у телу готово увек су болесни у души, а кад је душа болесна, болесно је и тело. (MS 62, 1900; ММ 238) УКЛ 645.4
Одбијање жалости. — Господњим сарадницима потребна је благотворна Исусова у срцу. Сваки проповедник треба да живи међу људима. Вођен исправним методама, нека пође од куће до куће носећи увек кадионицу испуњену мирисном небеском атмосфером љубави. Предупредите жалости, тешкоће и невоље других људи. Суделујте у радости и бризи великих и малих, богатих и сиромашних. (Lt 50, 1897; Евангелизам 348.349) УКЛ 646.1
Потреба за саветовањем. — Кад се нађу у невољи или под налетом искушења, неискусни треба да стоје под окриљем мудрих савета; поучите их да ће им за духовна постигнућа бити потребна одређена мера постојаних, добро усмерених напора. Онима који су недавно примили истину, морамо често напомињати: »Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се.« (Јаков 1,5) Те речи треба изговорити у духу Учитеља који их је дао, јер су вредније од злата, сребра или драгог камења. Младе Христове следбенике учите да своје руке ставе у Христову руку и кажу: »Води ме, упућуј ме.« Дивне ли утехе, наде и благослова које ће јадне, узнемирене душе примити ако понизно потраже Бога. Услов је да дођу у вери, не сумњајући ништа и тражећи вођство у време кад су узнемирени и жалосни. Сваком искреном тражиоцу упућено се следеће обећање: »Добићеш милостиве одговоре.« »Примићеш.« УКЛ 646.2
Често ћемо добити упутство да оно што је Бог рекао никада неће изостати. Боље је уздати се у Господа него у кнезове. Сваку душу морамо учити да своје молбе приноси у молитви пред престолом милости. Ономе који тако чини сигурно ће бити дата снага и милост јер је Господ тако обећао. Па ипак, тако је много оних који остају слаби, јер не верују да ће Бог учинити тачно онако како је рекао. (MS 19, 1894) Бог је дао правила. — Отац је законодавац у породици и он, као и Аврам, Господњи закон треба да учини правилом свога дома. Бог је рекао Авраму: »Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому својему.« (1. Мојсијева 18,19) УКЛ 646.3
Тада се неће испољити никакав грешни нехат у спречавању зла, никаква слаба, немудра, поводљива пристрасна наклоност; никакво попуштање у његовом уверењу о поступању према захтевима погрешне љубави. Аврам није само дао правилна упуства, већ је желео да сачува углед правог и правичног закона. Бог је дао правила да се по њима управљамо. Деци се не сме допустити да скерну са сигурног пута обележеног у Божјој речи, на путеве који воде у опасност, који су отворени на свакој страни. Љубазно, али одлучно, истрајним напором и молитвом, треба обуздати њихове погрешне жеље и усмерити њихове наклоности. (У потрази за бољим животом, 390.391; 1905) УКЛ 646.4
Слушај савете искусних (речи упућене очајном супругу и оцу). — Ти си се у свету добро држао, али вечна истина ће за тебе бити право сидро. Треба да чуваш своју веру. Не поводи се за склоностима у жељи да подупреш несигурне теорије. Највећу вредност за тебе има искуствена вера у Христа и покоравање Божјем закону. Радо прихватај савете и препоруке оних који имају искуства. Не одгађај борбу за победу над грехом. Буди отворен према себи, својој деци и према Богу. Према свом искушаном сину треба да поступаш благо. Као отац, треба да знаш да живци који могу затреперити на забави, могу затреперити и од најдубљег бола. Господ свој интерес поистовећује с интересом напаћеног човечанства. (4Т 368, 1879) УКЛ 647.1
Савети који су младе могли спасити од погрешних бракова. — Кад је већ прекасно, они закључују да су погрешили и угрозили своју срећу у овом животу и спасење својих душа. Нису спремни да признају да је о томе било ко нешто знао осим њих. А да су прихватили савете, могли су да избегну године страха и бола. Међутим, у случају оних који су одлучили да раде према личном нахођењу, савети су били узалудни. Страст такве особе руши све препреке које може поставити разум и здраво просуђивање. (RH, 25. септембра 1888; Порука младима 459) УКЛ 647.2
Нека упутства саветнику. — Врло је важно да особа која је изабрана да се брине о духовном напретку пацијената и помоћника буде здравог расуђивања и непоколебљивих начела, која ће ширити морални утицај и која зна како се поступа с људским умовима. Она треба да покаже мудрост и културу, нежност, али и интелигенцију. У почетку она можда неће бити потпуно успешна у сваком погледу, али се уз озбиљно размишљање и примену својих способности може уклопити у тај важан посао. Да би неко на том месту успешно служио, уз непоколебљиво поштење, потребна му је највећа мудрост и благост будући да ће се суочавати с предрасудама, верском заслепљеношћу и најразличитијим заблудама. (4Т 546,547, 1880) УКЛ 647.3
Приватно саветовање може постати клопка (савет упућен проповеднику). — Прошле ноћи врло снажно ми је скренута пажњу на твој случај, а ја сам разговарала с тобом онако како би мајка разговарала са својим сином. Рекла сам ти: »Брате…., немој сматрати својом дужношћу да разговараш с младим девојкама о одређеним темама, чак ако таквим разговорима присуствује у твоја супруга. Ти у њима охрабрујеш мисао да је добро када проповеднику поверавају породичне ствари и тешкоће, које би требало износити пред Бога који разуме срце, који никада не греши и који праведно суди. Не пристај да слушаш поверавање било каквих приватних ствари које се односе било на породицу или појединце. Ако се неко храбри да са својим проблемима приступа човеку, он ће сматрати како нема разлога да не настави с таквом праксом па ће то постати клопка, не само за душу која се поверава, него и за онога коме се поверава.« (Lt 7, 1889) УКЛ 648.1
Границе у проповедниковом саветовању жена. — Жене су осећале привлачност према теби па су ти радо поверавале своје приватне проблеме и породична разочарања. Ти не би требало да их слушаш, него им реци да си само обичан грешни смртник, а да је Бог њихова помоћ. Исус познаје тајне сваког срца и Он их може благословити и утешити. Реци им да би се могло догодити да погрешно просудиш и будеш наведен да подупреш зло уместо да га укориш. Упути их на »Јање Божје које узе на се гријехе света«. Ако »ставиш оклоп« и без обзира колико тежак, лично се заузмеш тамо где је то потребно за оне који због своје себичности и похлепе затварају врата небеском светлу, можда нећеш имати велик број пријатеља, али ћеш спасавати душе. (Lt 48, 1888) УКЛ 648.2
Поновљена упозорења. — Не дај женама повода да ти се приближавају. Стој усправне душе и реци им да ниси њихов исповедник. Исус је тај који треба да упозна тајне срца. Ти си само човек који расуђује с људског становишта и можеш донети погрешне одлуке и дати погрешне савете. (MS 59, 1900) УКЛ 648.3
Драги брате, ја не видим оправдање што заказујеш састанке само девојкама. Нека искусне жене поучавају и саветују девојке и младе жене лепом понашању и утицају. Не допуштај им да своје приватне приче поверавају било коме живом мушкарцу. То није по Божјој уредби, па ни ти не треба да дајеш никакав повод у том смислу. (Lt 9, 1889) УКЛ 648.4
Успешног саветовање. — Када у животу неке душе наступи криза, и када покушате да јој помогнете саветом или опоменом, ваше речи имаће само онолики утица на добро колики сте стекли својим примером и духом. Ви морате бити добри да бисте могли чинити добро. Не можете ширити утицај који ће мењати друге, док Христова благодат не учини ваше срце понизним, племенитим и нежним. Када се ова промена буде догодила у вама, биће вам исто тако природно да живите на благослов другима, као што је природно да на ружином грму цветају мирисни цветови или винова лоза рађа своје пурпурне гроздове. (Мисли с горе благослова, 127.128; 1896) УКЛ 649.1
Школа и искуство који су Мојсија припремили за улогу саветника. — Људи би радо прескочили тако дуго раздобље тешког рада и усамљености, проглашавајући га великим губитком времена. Међутим, Бескрајна Мудрост је онога кога је желела да употреби као вођу изабраног народа позвала да четрдесет година проведе као скромни пастир. Навике да брижно пази, да заборавља на себе, да се нежно стара о свом стаду, које је тако стекао, припремиле су га да постане сажаљиви, стрпљиви пастир Израиљу. Ниједна предност коју би му људска култура могла пружити, није могла да замени ово искуство. (Стварање, патријарси и пророци, 247.248; 1890) УКЛ 649.2
Не могу сви да се баве људским умом (савет једном проповеднику). — Неке црте твог карактера чине те неспособним да мудро поступаш према људском уму. Ти не радиш на начин који ће донети најбоље резултате. (Lt 205, 1904) УКЛ 649.3
Бављење људским уму најлепши је посао којим су се људи икада могли бавити. Нису сви способни за укоравање оних који греше. Они немају мудрости за праведно поступање, истовремено љубећи милост. Они не увиђају потребу заједничког деловања мешање љубави и нежног разумевања у верном укоравању. Неки су увек непотребно оштри и не осећају потребу за оним што је рекао апостол: »И тако разликујући једне милујте. А једне страхом избављајте и из огња вадите; а карајте са страхом, мрзећи и на хаљину опогањену од тијела.« (Јуда 22.23; 3Т 269.270, 1873) УКЛ 649.4
Људски ум није свемогућ. — Јасно схватање Бога и онога што Он очекује од нас помоћи ће нам да скромније гледамо на себе. Онај ко правилно проучава свете Списе, схватиће да људски ум није свемогућ; да је без помоћи коју једино Бог може пружити, људска снага и мудрост само слабост и незнање. (5Т 24, 1882) УКЛ 650.1
Исказивање Христове милости. — Бог од сваког појединца очекује да мање гледа на оно што је ограничено и да мање зависи од људи. Ми имамо саветнике који показују да не познају Христову милост и да не разумеју истину која је у Исусу. УКЛ 650.2
Они који сарађују с Богом имају скромно мишљење о себи. Они нису охоли, самосвесни, пуни себе. Они су стрпљиви, благи, пуни милости и добрих плодова. Људско славољубље за њих је прошлост, а Христова праведност иде пред њима; слава Господња њихова је награда. (SpT Series А, бр. 3, стр. 49, 7. мај 1895; ТМ 215.216) УКЛ 650.3
Питања за саветнике. — Кад смо својој браћи и сестрама покушали да прикажемо здравствену реформу говорећи им о важности јела и пића, и да све што чине, чине на славу Божју, многи су рекли: »Никога се не тиче шта једем. З све што год чинимо, сами морамо сносити последице.« УКЛ 650.4
Драги пријатељи, ви сте у великој заблуди. Нисте једини који испаштате због погрешног поступања. Друштво у коме живите у великој мери, као и ви, сноси последице ваших пропуста. Ако ви испаштате због своје неумерености у јелу или пићу, и ми који вас окружујемо такође смо на удару ваших слабости. Ми морамо испаштати због вашег погрешног поступања. УКЛ 650.5
Ако се то одражава у облику смањених способности вашег ума и тела, ми то осећамо кад смо у вашем друштву и то утиче на нас. Ако сте, уместо да будете ведрог духа, потиштени и суморног расположења, ви бацате сенку на расположење свих који су око вас. Ако смо тужни, потиштени и у невољи, ви бисте, кад би ваше здравље било одлично, могли нама бистрог ума скренути пажњу на решење проблема и упутити нам речи утехе. Али ако вам је због вашег погрешног начина живота мозак тако омамљен и отупљен да не можете дати прави савет, зар ми тада нисмо на губитку? Нећемо ли и ми, због вашег утицаја у тим околностима, наћи се пред озбиљним ударом? УКЛ 650.6
Можда се ми у доброј мери ослањамо на лично расуђивање, али ипак желимо да нас неко саветује будући да је »у мноштву саветника ... мудрост«. Ми желимо да у очима оних које волимо наш начин живота буде доследан; тражимо њихов савет и желимо да буду способни да нам га пруже својим бистрим умом. Међутим, како можемо ценити ваш суд ако је снага ваших можданих живаца била под највећим оптерећењем, односно ако се из мозга повукла животна снага због узимања неодговарајуће хране, коју сте унели у свој желудац или превелике количине здраве хране? Како можемо ценити суд таквих особа? Оне гледају кроз гомилу несварене хране. То објашњава чињеницу да смо ми на удару вашег начина живота. Немогуће је грешити у било чему а да то не изазове патњу других. (2Т 356.357, 1870) УКЛ 651.1
Опрезно у поступању према људима. — Они који ... су немарни и нагли у поступању према људима, исти недостатак у понашању, исту одсутност тактичности и умешности показали бисте када бисте ступили у проповедничку службу. (5Т 399, 1885) УКЛ 651.2
Како пренети »јасне« поруке. — Било ми је речено да је потребно да упутим неке врло јасне поруке онима који су били збуњени. Нисам могла ништа друго него да их упутим на истину, јер ми је за њих била дана порука. (Lt 271, 1903) УКЛ 651.3
Упознајмо Христов начин поступања према људским умовима. — Научимо да поступамо према људским умовима онако како је то Христос чинио. Понекад треба изговорити и понешто оштро, али буди сигуран да је Свети Божји Дух у твом срцу пре него што изговориш јасну и одређену истину, а онда је остави да себи пробија пут. То пробијање не обављаш ти. (Lt 65а, 1894; 2SM 371) УКЛ 651.4
Болесни имају емоционалне потребе. — Саосећање и истанчано разумевање често ће бити од веће користи болеснику него што ће учинити најспретније лечење равнодушно и хладно обављено. Када лекар равнодушно и немарно приђе болесничком кревету, када са мало занимања прегледа несрећног, а речју и поступком ствара утисак да је то случај који не захтева велику пажњу, и после тога оставља болесника са његовим мислима, нанео је болеснику велику штету. Сумња и обесхрабрење изазвано његовом равнодушношћу, често ће спречити добар утицај прописаних лекова. (У потрази за бољим животом, 244; 1905) УКЛ 651.5
Без укора, већ блага рука. — Ако видите некога ко својим речима или ставом показује да је одвојен од Бога, не окривљујте га за то. Ваш посао није да га осуђујете, него да му будете близу и помогнете му. Прича о изгубљеној овци треба да постане гесло сваког дома. Божански Пастир оставља деведесет девет оваца и одлази у дивљину да потражи ону која се изгубила. УКЛ 652.1
Пастир ће наилазити на шикаре, мочваре и опасне пукотине у стенама, али ако се овца налази на било коме од тих места, Он зна да је потребна блага рука која ће је одатле извести. Када је открије, Он је не обасипа грдњама, већ исказује своју срећу што ју је пронашао живу. Када је зачуо њено блејање из даљине, Он је одмах почео да се хвата у коштац са сваком тешкоћом у жељи да спасе изгубљену овцу. Чврстом, а ипак нежном руком, Он разгрће трновито грмље или је вади из муља; нежно је подиже на своја рамена и носи натраг у стадо. Чисти, безгрешни Откупитељ носи онога ко је грешан и нечист. (MS 17, 1895) УКЛ 652.2
Мудро саветовање. — Саосећање је добро кад је мудро, али мора бити праћено исправним расуђивањем под претпоставком да та особа саосећање заслужује. Шта треба рећи о примању савета и препорука? Приче 25,9-12: »Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај, Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби. Златне јабуке у сребрнијем судима јесу згодне ријечи. Златна је гривна и накит од најбољега злата мудри карач ономе који слуша.« УКЛ 652.3
Кад се дружимо са жељом да једни другима помогнемо на путу у Небо, кад разговарамо о божанским и небеским стварима, онда разговор доноси резултате; али кад се разговори усмере властитом »ја« и земаљским и неважним предметима, тишина вреди злата. Послушно ухо примиће укор у понизности, стрпљењу и поучљивости. Тек тада се наш међусобни разговор показује корисним и испуњава оно што Бог очекује. Када се испуне обе стране божанског налога, када мудри саветодавац изврши своју дужност, а послушно ухо послуша и схвати сврху укора, наступа благослов. (Lt 52, 1893; SD 166) УКЛ 652.4
Буди смирен и љубазан без обзира шта се догађа. — Увек ће се догађати ствари које нас вређају, узнемирују и искушавају наше стрпљење. ... Они се морају припремити за то не допуштајући да их то узбуди или избаци из равнотеже. Они морају бити смирени и љубазни, без обзира на то што се догађа. УКЛ 652.5
... Они увек треба да имају на уму да имају посла с људима оболелих умова који прилике често сагледавају у изврнутом светлу, а уверени су да савршено схватају оно о чему говоре. (3Т 182, 1872) УКЛ 653.1
Не очекуј превише. — Проповедници не смеју превише очекивати од особа које још увек пипају у мраку заблуде. ... Они треба да буду стрпљиви и мудри у опхођењу с људима, имајући на уму сложене околности које су у људима као појединцима створиле тако различите особине. (4Т 262, 1876) УКЛ 653.2
Атмосфера мира. — Ваш први задатак, драга браћо, јесте да осигурате благослов од Бога себи самима. Тада тај благослов унесите у своје домове; уклоните дух критиковања, савладајте своје често претеране захтеве и допустите да у вама преовлада дух ведрине и љубазности. Атмосферу из својих домова пренећете на своје радно место, а ваше ће душе бити окружене небеским миром. Свуда где влада Исусова љубав, владаће саосећајна благост и брига према другима. Највреднији посао који моја браћа могу обавити јесте неговање карактера по угледу на Христов. (5Т 558,559, 1889) УКЛ 653.3
Водите на изворе живе воде. — Онај који тежи да угаси своју жеђ на изворима овога света, пиће да би опет ожеднео. Људи су свуда незадовољни. Они чезну за нечим што ће задовољити потребу душе. Само један може удовољити овој жељи. Потреба овог света »Изабрани из свих народа« (Агеј 2,7) је Христос. Божанска милост коју једино Он може да да, је као жива вода, она чисти, освежава и јача душу. (Чежња векова, 187; 1898) УКЛ 653.4
Разумевање световног начина просуђивања. — Просветљено расуђивање нагони нас да увидимо надмоћ небеског над земаљским, па ипак човека његово изопачено срце наводи да даје првенство земаљским приликама. Мишљења великих људи, теорије лажно назване науке, постављају се на исту висину с истинама из Светих списа. (RH, 24. новембар 1891) УКЛ 653.5
Велики Саветник. — Дођите Богу са свим својим потребама. Са својим невољама и искушењима не обраћајте се другим људима; помоћи вам може само Бог. Ако испуните услове из Божјих обећања, она ће бити остварена у вашем животу. Ако је ваш ум стално уз Бога, ви се тада нећете кретати из стања заноса у долину очаја и малодушности. Ви нећете говорити другим људима о својим сумњама и својим суморним осећањима. Ви тада нећете говорити: »Ја не знам то, или не знам оно. Нисам срећан човек. Нисам сигуран да имамо истину.« Ти то нећеш чинити, јер ћеш имати сигурно и поуздано сидро душе. УКЛ 653.6
Када говориш о разочарању и потиштености, сотона то слуша злурадо осмехујући се; њега радује сазнање да те је довео под своју власт. Сотона не може да чита наше мисли, али види оно што радимо, чује наше речи; тако, будући да већ дуго познаје људску породицу, своја искушења може обликовати тако да искористи слабости нашег карактера. Колико му често допуштамо да дозна на који нас начин може победити! О кад бисмо владали својим речима и поступцима! Како бисмо само ојачали када би наше речи биле такве да их се не постидимо, када се извештај о њима појави у дан суда. Како ће оне другачије изгледати у Божји дан од оних какве нам се чине у тренутку кад их изговарамо! (RH, 19. мај 1891) УКЛ 654.1
Међу вама, налази се вековни Силни Саветник, који вас позива да Му поклоните своје поверење. Хоћемо ли напустити Њега и обратити се непоузданим људским створењима која, такође потпуно зависе од Бога? Зар смо пали толико испод предности које су нам омогућене? Зар нисмо криви што очекујемо тако мало да чак нисмо тражили оно што Бог жељно очекује да нам подари? (RH, 9. јуна 1910) УКЛ 654.2