Христос се приближавао крају своје земаљске службе када је својим ученицима обећао Светога Духа,. Стајао је у сенци крста, потпуно свестан терета кривице који ће пасти на Њега као Носиоца греха. Пре него што ће себе принети на жртву, обавестио је своје ученике о најважнијем и најпотпунијем дару који ће дати својим следбеницима - о дару којим ће им ставити на располагање неограничене изворе своје благодати. Обећао им је: »И ја ћу умолити оца и даће вам другога утешитеља да буде с вама вавек: Духа истине, којега свет не може примити, јер га не види нити га познаје, а ви га познајете, јер у вама стоји и у вама ће бити!” (Јован 14,16.17) Спаситељ је говорио о времену у коме ће Свети Дух доћи да обави моћно дело као Његов представник. Зло које се током столећа мора да буде заустављено божанском силом Светога Духа. AASer 33.1
Какав је био резултат изливања Светога Духа на дан Педесетнице? Радосна вест о васкрслом Спаситељу била је однесена до најудаљених делова насељеног света. Када су ученици објављивали вест о откупитељској благодати, срца су се покоравала сили те вести. Црква је гледала како јој обраћеници хрле са свих страна. Отпадници су се поново обраћали. Грешници су се сједињавали с верницима у тражењу драгоценог зрна бисера. Они који су били најогорченији противници Јеванђеља постајали су његови поборници. Пророчанство се испуњавало: »И најслабији међу њима биће у тај дан као Давид, и дом ће Давидов бити... као анђео Господњи међу њима.” (Захарија 12,8) Сваки хришћанин је у свом брату гледао откривење божанске љубави и доброчинства. Један интерес је преовладавао; једна врста такмичења заменила је сва остала: верници су чезнули да по карактеру постану слични Христу и да раде на ширењу Његовог царства. AASer 33.2
»И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа, и благодат велика беше на свима њима.” (Дела 4,33) Њиховим трудом приступали су Цркви виђени људи, који су, примивши реч истине, посвећивали свој живот објављивању наде која је њихова срца испуњавала миром и радошћу. Претње их нису могле обуздати нити застрашити. Господ је говорио преко њих, и док су ишли из места у место, сиромашнима су проповедали Јеванђеље и догађала су се чуда Божје благодати. AASer 34.1
Бог може моћно да делује када људи прихвате управу Његовог Духа. AASer 34.2
Обећање о Светоме Духу није ограничено ни на доба ни на расу. Христос је изјавио да ће божански утицај Његовог Духа бити са Његовим следбеницима све до краја. Од дана Педесетнице до данашњег времена, Утешитељ је био послан свима који су се потпуни предали Господу и Његовој служби. Свима који су прихватали Христа за свог Спаситеља, Свети Дух је долазио као Саветник, Онај који посвећује, Водич и Сведок. Што су ученици пажљивије следили Исуса, то су јасније и снажније сведочили о љубави свога Откупитеља и о Његовој спасоносној благодати. Људи и жене, који су током дугих столећа прогонства и невоља у великој мери уживали присутност Светога Духа у свом животу, стајали су као знаци, као чудо у свету. Пред анђелима и људима откривали су преображавајући моћ откупитељске љубави. AASer 34.3
Они који су на дан Педесетнице били надахнути силом са висине, тиме нису били ослобођени нових искушења и нових невоља. Док су сведочили за истину и праведност, непрестано су морали да одбијају нове нападе непријатеља сваке истине, који је покушавао да им отме њихово хришћанско искуство. Били су присиљени да се својим богомданим снагама труде да достигну меру раста висине људи и жена у Исусу Христу. Свакодневно су се молили за нове залихе благодати, да би могли све више и више да сежу према савршенству. Под утицајем Светога Духа чак су и најслабији, показујући веру у Бога, научили да усаврше поверене способности и постану посвећени, углађени и оплемењени. Понизно су се покоравали преображавајућем утицају Светога Духа и примали део пунине Божанства и били обликовани по угледу на Бога. AASer 34.4
Проток времена није унео никакве промене у Христово опроштајно обећање да ће послати Светога Духа као свог Представника. Никаква ограничења која би Бог могао да постави нису заустављала изливање богатстава Његове благодати на људе. Уколико се ово обећање не испуњава онако како би требало, то се дешава само зато што се оно не цени онако како би требало! Сви би могли, када би само желели, да буду надахнути Светим Духом. Свуда где се о потреби за Светим Духом мало размишља, види се духовна суша, духовна тама, духовно опадање и духовна смрт. Тамо где мање важна питања заокупљају пажњу, божанска сила, неопходна за духовни расти напредовање Цркве, сила с којом су повезани и сви други благослови, недостаје, иако је обећана у неограниченом обиљу. AASer 35.1
Пошто је то средство преко кога треба да примимо силу, зашто нисмо гладни и жедни дара Светога Духа? Зашто не разговарамо о њему, зашто се не молимо за њега, зашто не проповедамо о њему? Господ је спремнији да излије свога Светога Духа на оне који Му служе од родитеља вољних да дају добре дарове својој деци. Сваки радник у Божјем делу треба да упућује своје молитве Богу за свакодневно крштавање Светим Духом. Чете хришћанских радника треба да се окупљају и траже посебну помоћ, небеску мудрост, да би знали да планирају и мудро раде. Посебно треба да се моле да Бог своје изабране представнике у мисионарским пољима крштава богатом мером свога Духа. Присутност Светога Духа у њиховом раду даће делу објављивања истине силу коју му не би могли дати сва част или слава овога света. AASer 35.2
Свети Дух настава у сваком посвећеном Божјем сараднику, без обзира на коме се месту налази. Речи упућене ученицима, упућене су и нама. Утешитељ припада њима колико и нама. Свети Дух даје снагу која душе, које се труде и боре, одржава у свакој невољи, иако су изложене мржњи света, иако су свесне својих погрешака и мана. У тузи и невољи, када су изгледи мрачни и будућност неизвесна, када се осећамо сами и беспомоћни - то су тренуци у којима Свети Дух, одговарајући на молитву вере, доноси утеху срцу. AASer 36.1
Не постоји никакав поуздан доказ да је неко хришћанин само зато што у необичним околностима пада у духовни занос. Светост није занос; то је потпуно покоравање воље Богу; то је живљење од сваке речи која излази из уста Божјих; то је поштовање воље нашег небеског Оца; то је поверење у Бога у невољама, у тами као и у светлости, то је ходање вером, а не гледањем; то је ослањање на Бога с неограниченим поверењем, почивање у Његовој љубави. AASer 36.2
За нас није битно да будемо способни да одредимо суштину Светога Духа. Христос нам је казао да је Свети Дух Утешитељ, »Дух истине, који од Оца излази ». О Светом Духу јасно је речено да »неће од себе говорити« у делу упућивања људи на сваку истину (Јован 15, 26; 16,13). AASer 36.3
Природа Светога Духа је тајна. Ми је не можемо објаснити, зато што нам је Господ није открио. Људи развијене маште могу пронаћи и неке текстове у Писму и повезати их људским учењима, али прихватање тих гледишта неће ојачати Цркву. Што се тиче таквих тајни, које су сувише дубоке за људски ум, ћутање је злато. AASer 36.4
Служба Светога Духа јасно је представљена Христовим речима: »И када он дође покараће свет за грех, за правду и за суд.« (Јован 16,8) Свети Дух нас управо нас осведочава у грех. Ако грешник одговори на оживљујући утицај Духа, биће поведен на покајање и схватиће важност послушности Божјим захтевима. AASer 36.5
Грешнику који се каје, који је гладан и жедан праведности, Свети Дух открива Јагње Божје које је узело на себе грехе света. Христос је рекао: »Јер ће од мојега узети и јавиће вам.« »Он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.« (Јован 16,14; 14,26) AASer 36.6
Свети Дух је дат као средство обновљења, да учини делотворним спасење стечено смрћу нашег Откупитеља. Дух се непрестано труди да привуче пажњу људи на велику жртву која је принесена на крсту на Голготи, да људима разоткрије Божју љубав, да осведоченој души прикаже драгоцене поуке Писма. AASer 37.1
Свети Дух одвраћа осећања од онога што је на овом свету и испуњава душу чежњом за светошћу када нас осведочи у грех, када нам прикаже мерила праведности,. Спаситељ је изјавио: »Он ће вас упутити на сваку истину!” (Јован 16,13) Уколико је човек вољан да буде преобликован, наступиће посвећење целог бића. Свети Дух ће оно што је Божје утиснути у душу. Његовом силом пут живота постаће тако јасан да нико неће заћи са њега. AASer 37.2
Бог је од самог почетка својим Светим Духом преко људских оруђа деловао у смислу да оствари своју намеру на добро палог људског рода. То се показало у животу патријараха. Цркви у пустињи у време Мојсија, Бог је дао »добри свој дух да их уразумљује”. (Немија 9,20) И у дане апостола, посредовањем Светога Духа, моћно је радио за своју Цркву. Иста снага која је подржавала патријархе, која је Халеву и Исусу Навину дала вере и храбрости, која је учинила да дело апостолске Цркве буде успешно, одржавала је Божју верну децу, током свих каснијих векова. Управо је сила Светога Духа у раздобљу мрачног средњег века помагала Валденжанима да припреме пут реформацији. Била је то иста сила која је учинила успешним напоре племенитих људи и жена који су прокрчили пут успостављању савремених мисија и превођењу Библије на језике и наречја свих народа и племена. AASer 37.3
Бог се и данас служи својом Црквом да на Земљи објави своју намеру. Весници крста данас иду од града до града, од земље до земље, припремајући пут Другом доласку Исуса Христа. Уздиже се Мерило Божјег закона се уздиже. Дух Свемогућега делује на људска срца, и они који се одазову Његовом позиву, постају сведоци за Бога и Његову истину. На многим местима могу се видети посвећени људи и жене како ближњима преносе видело које је им показало пут спасења у Исусу Христу. И док настављају да шире светлост, као што су чинили они који су се на дан Педесетнице крстили Светим Духом, добијају све више и више силу Светога Духа. Тако ће цела Земља бити обасјана Божјом славом. AASer 37.4
Са друге стране, има и оних који, уместо да мудро искористе садашње прилике, беспослено чекају неко посебно време духовног освежења, којим ће њихова способност да просветле друге бити многоструко повећана. Они занемарују садашње дужности и предности, дозвољавају својој светлости да ослаби, очекујући неко будуће време када ће, без икаквог напора са своје стране, примити посебне благослове којима ће бити преображени и оспособљени за службу. AASer 38.1
Истина је да ће у време послетка, када се буде довршавано Божје дело на Земљи, искрени напори посвећених верника под вођством Светога Духа бити праћени посебним доказима божанске наклоности. Под симболом ранога и познога дажда, који у земљама на истоку падају у време сејања и жетве, јеврејски пророци прорекли су изливање духовне благодати у нарочитој мери на Божју Цркву. Изливање Светога Духа у дане апостола представљало је почетак ранога дажда, а резултати су били славни. Присутност Светога Духа осећаће се у истинској Цркви, све до краја времена. AASer 38.2
Али, при крају жетве земаљске, обећано је посебно изливање духовне благодати да припреми Цркву за долазак Сина човечјега. Ово изливање Светога Духа упоређено је с падањем познога дажда; и управо за ту додатну снагу хришћани треба да се моле Господару жетве »у време познога дажда«. Одговор ће доћи, »Господ ће пустити муње и даће вам изобила дажда«. »Јер ће вам дати дажд на време, и спустиће вам дажд рани и позни.« (Захарија 10,1; Јоило 2,23) AASer 38.3
Али, уколико данас верници Божје Цркве не буду имали живу везу са Извором сваког духовног раста, неће бити готови за време жетве. Уколико не буду украсили жишке своје и учинили да засијају, пропустиће да приме додатну благодат у време посебне потребе. AASer 38.4
Само они који непрестано буду примали свеже залихе благодати, имаће силу у складу са својим свакодневним потребама и својом способношћу да је употребе. Уместо да гледају унапред на неко будуће време када ће неким посебним додатком духовне силе примити чудесно оспособљење за задобијање душа, они ће се свакога дана предавати Богу да Он од њих начини оруђа којима ће моћи да се послужи. Свакога дана они ће користити прилике за службу које им стоје на располагању. Свакога дана сведочиће за Учитеља где год да се нађу, било у скромним уловима за рад у дому, или у јавном деловању. AASer 38.5
За посвећеног Божјег сарадника узвишена утеха крије се у сазнању да је чак и Христос у време свог живота на Земљи, свакога дана тражио од Оца свеже залихе неопходне благодати, а после тих састанака са Богом одлазио да ојача и благослови друге. Погледајте Божјега Сина како је погнут на молитву своме Оцу! Иако је био Божји Син, јачао је своју веру молитвом, повезујући се с Небом прикупљао је снагу да се одупре злу и послужи потребама људи. Он као Старији брат људскога рода познаје потребе оних који, оптерећени несавршенством живе у свету греха и искушења, али и даље осећају жељу да Му служе. Он зна да су гласници које жели да пошаље слаби, погрешиви људи, али зато свима који се потпуно предају Његовој служби, обећава божанску помоћ. Његов пример је залог да ће искрена, истрајна молитва Богу у вери - вери која ствара потпуну зависност од Бога и неограничено посвећење Његовом делу, бити довољна да људима осигура помоћ Светога Духа у борби против греха. AASer 39.1
Сваки Божји сарадник који следи пример Исуса Христа биће припремљен да добије и употреби снагу коју је Бог обећао својој Цркви за прикупљање жетве земаљске. Из јутра у јутро, док еванђеоски гласници буду клечали пред Господом и обнављали свој завет посвећености Њему, Он ће им осигуравати присутност свога Духа с Његовом оживљујућом и посвећујућом снагом. Када буду одлазили на своје дужности, ослањаће се на обећање да ће их невидљива сила Светога Духа оспособљавати да буду »Богу помагачи”. AASer 39.2