(Ово поглавље засновано на тексту у Делима 9,32. до 11,18)
Апостол Петар је у току своје службе посетио вернике у Лиди. Ту је излечио Енеју, који је осам година узетошћу био прикован за постељу. Апостол му се обратио: »Енеја, исцељује те Исус Христос, устани и простри сам себи!” »И одмах уста. И видеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону и обратише се Господу.« AASer 94.1
У Јопи, која се налазила недалеко од Лиде, живела је жена по имену Тавита, која је својим добрим делима стекла велики наклоност грађана. Она је била достојна ученица Исуса Христа, јер је њен живот био испуњен делима љубазности. Знала је коме је потребна удобна одећа или коме је било неопходно саучешће, па је непрестано служила сиромашнима и ожалошћенима. Њени способни прсти били су ипак много вреднији од њеног језика. AASer 94.2
»И догоди се у те дане да се она разболе и умре.” Црква у Јопи је била свесна величине свога губитка и када су чули да је Петар у Лиди, верници су му послали гласнике »молећи га да не пожали труда доћи до њих. А Петар уставши пође с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу, и скупише се око њега све удовице плачући и показујући сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.” Узимајући у обзир живот службе којим је Тавита живела, не треба се много чудити што су вруће сузе натапале беживотну глину. AASer 94.3
Апостолово срце испунило др саучешћем, док је посматрао њихову жалост. И тада, тражећи да расплакане пријатељице напусте собу, клекао је и ватрено се помолио Богу да Тавити врати живот и здравље. Окренувши се телу, рекао је: »Тавита, устани! А она отвори очи своје и видевши Петра седе.” Тавита је била веома корисна Цркви, и Бог је нашао за добро да је врати из земље непријатеља тако да њена вештина и снага и даље буду на благослов другима, али и да би овим показивањем своје моћи ојачао Христово дело. AASer 95.1
Управо у време док се налазио у Јопи, Бог је позвао Петра да објави Јеванђеље Корнилију у Цезареји. AASer 95.2
Корнилије је био римски центурион, заповедник над стотином војника. Био је богат и племенитог порекла, а његов положај био је поверљив и частан. Иако незнабожац по рођењу, образовању и васпитању, дружећи се с Јеврејима упознао је Бога и служио му чистога срца, показујући искреност своје вере својим саучешћем према сиромашнима. Био је надалеко познат по својој великодушности, а својим праведним животом стекао је добар глас и међу Јеврејима и међу незнабошцима. Његов утицај био је на благослов свима с којима је долазио у додир. Надахнути извештај га описује као »побожнога и богобојазнога са целим домом његовим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка«. AASer 95.3
Верујући у Бога као у Створитеља неба и Земље, Корнилије га је поштовао, признавао Његов ауторитет и тражио Његов савет у свим биткама живота. Био је веран Господу у свом дому и у својим службеним дужностима. Подигао је олтар Богу у својој кући, јер се није усуђивао да остварује своје планове или да носи своје одговорности без Божје помоћи. AASer 95.4
Иако је Корнилије веровао у пророчанства и очекивао Месију да дође, није познавао Јеванђеље онако како је било откривено у животу и смрти Исуса Христа. Није био члан јеврејске синагоге и рабини су га сматрали незнабошцем и нечистим. Међутим, исти Свети Стражар који је рекао за Аврама: »Знам га”, познавао је и Корнилија шаљући му поруку непосредно с Неба. AASer 95.5
Анђео се појавио пред Корнилијем док се налазио на молитви. Када је центурион чуо да га неко зове по имену, уплашио се, али, пошто је знао да посланик долази од Бога, рекао је: »Шта је, Господе?« Анђео је одговорио: »Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу; и сада пошљи у Јопу људе и дозови Симона, прозванога Петра. Он стоји у некога Симона кожара, којега је кућа код мора!” AASer 96.1
Подробност ових упутстава, у којима је било наведено чак и занимање човека у чијој је кући Петра становао, показује да је Небо упознато с историјом и пословима човека у сваком делу његовог живота. Богу је познато искуство и дело скромног радника, исто онако као и дело неког краља који седи на свом престолу. AASer 96.2
»Пошљи у Јопу и дозови Симона!” На овај начин Бог је доказао колико цени еванђеоску проповедничку службу и своју организовану Цркву. Он није задужио неког анђела да Корнилију исприча историју крста. Човек подложан, као и сам центурион, људским слабостима и искушењима, требало је да му открије разапетог и васкрслог Спаситеља. AASer 96.3
Бог није изабрао анђеле, који никада нису пали, за своје представнике међу људима, већ људска бића, људе са истим страстима као и они које ће покушавати да приведу спасењу. Христос је узео људску доведу да би могао да се приближи људском роду. Богочовек Спаситељ био је неопходан да донесе спасење свету. Људима и женама био је поверен свети задатак да објаве »неисказано богатство Христово«. (Ефесцима 3,8) AASer 96.4
Господ у својој мудрости доводи оне који чезну за истином у додир са људским бићима која познају истину. Небески план је да они који су примили истину, ту истину откривају онима који су још у тами. Људски род, који за своју успешност захваљује великом Извору мудрости, постао је тако оруђе, делотворно средство, преко кога Јеванђеље преноси своју преображавајућу силу на ум и срце. AASer 96.5
Корнилије је радосно послушао небеску поруку из виђења. Када се анђео удаљио, центурион је дозвао »двојицу од својих слугу и једнога побожна војника од оних који му служаху, и казавши им све, посла их у Јопу«. AASer 96.6
После разговора с Корнилијем, анђео је отишао у Јопу да посети Петра. У то време Петар се молио на крову свога стана и читамо да је веома огладнео »и шћаше да једе, а кад му они готовљаху, дође изван себе”. Петар није био жељан само физичке хране. Док је с крова посматрао град Јопу и његову околину, био је жељан спасења својих сународника. Прожимала га је дубока жеља да им из Писма прикаже пророчанства која се односе на Христове патње и Његову смрт. AASer 97.1
У виђењу Петар је видео »небо отворено и суд некакав како силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу; у коме бејаху сва четвороножна на Земљи и звериње и бубине и птице небеске. И постаде глас к њему: устани, Петре, покољи и поједи! А Петар рече: нипошто, Господе, јер никада не једох што погано или нечисто! И гле, глас опет к њему другом: што је Бог очистио ти не погани! И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.« AASer 97.2
Ово виђење је пренело Петру и укор и налог. Оно му је открило Божју намеру - да Христовом смрћу незнабошци постану сунаследници с Јеврејима у благословима спасења. До тада ниједан од ученика није проповедао Јеванђеље незнабошцима. У њиховим мислима зид раздвајања, оборен Христовом смрћу, и даље је постојао, а њихови напори били су ограничени на Јевреје, јер су у њиховим очима незнабошци били искључени из благослова спасења. Сада је Господ желео да поучи Петра да је божанским планом обухваћена цела Земља. AASer 97.3
Многи незнабошци заинтересовано су слушали Петра и остале апостоле, многи хеленизовани Јевреји постали су Христови следбеници, али је Корнилијево обраћење требало да буде прво обраћење неког угледног незнабошца. AASer 97.4
Дошло је време да Христова Црква уђе у једно потпуно ново раздобље свога рада. Врата која су многи обраћеници из јеврејства затварали пред незнабошцима, сада је требало широм отворити. Незнабошци који буду прихватили Јеванђеље треба да буду прихваћани као верници равноправни с јеврејским ученицима, али без обавезе да поштују церемонијал обрезања. AASer 97.5
Господ је веома пажљиво деловао да савлада предрасуде према незнабошцима које су се тако дубоко урезале у Петров ум захваљујући његовом јеврејском васпитању! Дајући му виђење о платну и његовом садржају, учинио је све да апостолов ум ослободи предрасуда и да му открије важну истину да Небо не гледа ко је ко; да су и Јевреји и незнабошци подједнако драгоцени у Божјим очима; да у Христу и незнабошци могу да постану учесници у благословима и предностима Јеванђеља. AASer 98.1
Док је Петар размишљао о значењу виђења, људи које је Корнилије послао стигли су у Јопу и нашли се пред вратима куће у којој је становао. Онда му је Дух рекао: »Ево, три човека траже те; него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах!” AASer 98.2
За Петра је ова заповест била врло тешка; оклевајући предузимао је сваки корак у прихватању поверене дужности, али, ипак, није се усуђивао да је не послуша. »А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: ево, ја сам кога тражите; што сте дошли?« Објаснили су му свој необични задатак, говорећи: »Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејскога, примио је заповест од анђела светога да дозове тебе у свој дом и да чује реч од тебе!” AASer 98.3
Послушан упутствима која је управо примио од Бога, апостол је обећао да ће поћи с њима. Следећег јутра кренуо је према Цезареји, праћен шесторицом своје браће. Ти људи требало је да буду сведоци свега што ће казати или учинити за време посете незнабожачком дому, јер је Петар знао да ће бити позван на одговорност због тако отвореног кршења јеврејских учења. AASer 98.4
Када је Петар ушао у дом незнабошца, Корнилије га није поздравио као обичног посетиоца, већ као човека кога Небо поштује и кога му је Бог послао. На Истоку је постојао обичај да се домаћин поклони пред кнезом, или неким високим достојанствеником или деца пред родитељима; међутим, Корнилије, испуњен поштовањем пред човеком кога му је Бог послао као учитеља, пао је пред ноге апостола и поклонио му се. Петар је био ужаснут, подигао је центуриона, и рекао: »Устани, и ја сам човек!« AASer 98.5
Док су Корнилијеви гласници обављали свој задатак, центурион је »сазвао родбину своју и љубазне пријатеље” да и они заједно с њим слушају проповедање Јеванђеља. Када је Петар стигао, затекао је мноштво које је жељно чекало да чује његове речи. AASer 99.1
Петар је окупљенима прво говорио о јеврејским обичајима, објаснио им је да закон забрањује Јеврејима да се друже са незнабошцима, да кршењем тог обичаја постају церемонијално нечисти. Нагласио је: »Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједнога човека не зовем поганим или нечистим. Зато и без сумње дођох позван. Питам вас, дакле, зашто посласте по мене?« AASer 99.2
Корнилије му је тада испричао своје искуство и поновио речи анђела, и на крају рекао: »Онда ја одмах послах к теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сад, дакле, ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено!« AASer 99.3
Петар је одговорио: »Заиста видим да Бог не гледа ко је ко; него у сваком народу који се боји њега и твори правду, мио је њему.” AASer 99.4
Апостол тада је тој групи пажљивих слушалаца, проповедио Христа - говорио им је о Његовом животу, Његовим чудима, издајству и распећу, Његовом васкрсењу и вазнесењу, али и о Његовом деловању на Небу као човековом представнику и заступнику. Када је својим слушаоцима указао на Христа као на једину Наду грешника, и сам је потпуније схватио значење виђења које је добио, па је и његово срце заблистало духом истине коју је износио. AASer 99.5
Разговор је био изненада прекинут изливањем Светога Духа. »А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч. И удивише се верни из обрезања који бејаху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светога, јер их слушаху где говораше језике и величаху Бога.« AASer 99.6
»Тада одговори Петар: Еда може ко води забранити да се не крсте ови који примише Духа Светога као и ми? И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа.” AASer 99.7
Јеванђеље је тако било објављено онима који су били гости и странци, учинивши их заједничарима са светима, припадницима Божје породице. Обраћење Корнилија и његове породице представљало је само првину жетве коју је требало прикупити. Из тога дома у том незнабожачком граду обављено је далекосежно дело благодати. AASer 99.8
Бог и данас тражи душе међу угледнима као и међу презренима. Има много људи који су слични Корнилију, људи које Бог жели да повеже са својим делом у свету. Њихова наклоност припада Господњем народу, али их везе са светом још увек чврсто држе. Потребна им је морална храброст да стану на Христову страну. За те душе морају се уложити посебни напори, јер се налазе у великој опасности због одговорног положаја на коме се налазе и својих сарадника. AASer 100.1
Бог тражи искрене, скромне раднике који ће Јеванђеље објавити припадницима виших друштвених кругова. Треба да се догоде чуда истинских обраћења - чуда која за сада још нисмо знали. Ни највећи људи на овој Земљи нису изван домашаја силе Бога који може да чини чуда. Када би они који сарађују са Богом били људи који не пропуштају прилике, људи који храбро и верно обављају своју дужност, Бог би обраћао људе који заузимају одговорне положаје, људе умне и утицајне. Захваљујући сили Светога Духа многи ће прихватити божанска начела. Обративши се истини, они ће у Божјој руци постати оруђе за преношење светлости. Они ће осећати посебну одговорност за припаднике овог занемареног друштвеног слоја. Време и новац биће улаган у Божје дело и нова делотворност и сила осећаће се у Цркви. AASer 100.2
Пошто је Корнилије слушао сва упутства која је добијао, Бог је тако усмеравао догађаје да он још више упознао истину. Гласник из небеских дворова био је послат том римском официру, али и Петру, да би Корнилије могао да се сретне са човеком који га може упутити у већу истину. AASer 100.3
У нашем свету има много људи који су ближе Божјем царству него што мислимо. Господ у овом мрачном свету греха има много скупоцених драгуља, којима ће упутити своје веснике. На све стране има оних који ће се определити за Христа. Многи ће Божју мудрост ценити више од свих предности овога света, и постаће верни носиоци светлости. Натерани Христовом љубављу, они ће и друге повести да дођу к Њему. AASer 100.4
Када су браћа у Јудеји сазнали да је Петар посетио дом једног незнабошца и да је проповедао окупљенима, били су изненађени и увређени. Уплашили су се да такво понашање, које им је изгледало дрско, не поништи утицај његових проповеди. Када су следећи пут угледали Петра, изложили су га оштрој критици, говорећи: »Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима!” AASer 101.1
Петар им је онда описао цео случај. Испричао им је своје искуство повезано с виђењем и објаснио да му је оно дозволило да више не обраћа пажњу на церемонијално разликовање обрезаних и необрезаних и да више незнабошце не сматра нечистима. Говорио им је о заповести коју је добио да пође у дом незнабожаца, о свом путовању у Цезареју и свом сусрету са Корнилијем. Изнео им је најважније делове из свог разговора с центурионом, који му је касније открио да је у виђењу добио заповест да позове Петра. AASer 101.2
Говорећи о свом искуству, рекао је: »А кад ја почех говорити, сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку. Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим. Кад им, дакле, Господ даде једнак дар као и нама, који верујемо Господа својега Исуса Христа; ја ко бејах да бих могао забранити Богу?” AASer 101.3
Када су чули овај извештај, браћа су заћутали. Уверени да је Петрово понашање било у потпуном складу с Божјим планом, и да су њихове предрасуде и искључивост потпуно супротни духу Јеванђеља, славили су Бога, говорећи: »Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот!” AASer 101.4
И тако, без међусобног сукобљавања, предрасуде су биле уклоњене, искључивост утемељена на столетним обичајима била је напуштена и отворен пут објављивању Јеванђеља међу незнабошцима. AASer 101.5