Go to full page →

43 - УМ И ДУХОВНО ЗДРАВЉЕ УКЛ 341

Родови духовног живота. — Духовни живот, ономе ко га има, даје нешто за чим цео свет трага, али што неће стећи без потпуне предаје Богу. (Lt 121, 1904) УКЛ 341.1

Тело, ум и душа имају предности из заједнице са Богом. — Свако право знање и стварни развој имају свој извор у познању Бога. Куда год да се окренемо у физичкој, менталној и духовној области; на што год погледамо, изузимајући болне последице греха - свуда нам се открива то познање. Ма каквом се граном истраживања бавили, у искреној намери да дознамо истину, ми долазимо у додир с невидљивим, моћним Умом који у свему и преко свега делује. Човеков ум долази у везу с Божјим умом, ограничени с Неограниченим. Утицај такве везе на тело, ум и душу није могуће проценити. (Васпитање, 14; 1903) УКЛ 341.2

Љубав према Богу од кључног је значаја за здравље. — Бог је велики Чувар људског механизма. За бригу о свом телу, морамо сарађивати с Њим. Љубав према Богу има суштински значај за живот и здравље. (SpT Series А, бр. 15, стр. 18, 3. април, 1900; CD 587) УКЛ 341.3

Здравље тела важно је за здравље душе. — Бог жели да Га признамо као Створитеља свог бића. Не смемо се играти животом који нам је Он дао. Лакомисленост у односу према телесним навикама открива и лакомисленост моралног карактера. Здравље тела треба посматрати као нешто што има кључно значење за наставак раста у милости, за уравнотежену природу. (MS 113, 1898) УКЛ 341.4

Добра дела унапређују здравље. — Божја дела су двоструки благослов, јер доносе корист и ономе који пружа и ономе који прима љубазност. За оболело тело и дух један од најбољих лекова је свест о томе да је учињено оно што је право. Када је ум слободан и срећан због добро извршене дужности и задовољства, које доноси пружање среће другима, тада радостан и полетан утицај доноси нови живот целом бићу. (У потрази за бољим животом, 257; 1905) Побожност у складу са законима здравља. — Они који иду путем мудрости и светости закључују да »побожност је корисна за свашто, имајући обећање живота садашњега и онога који иде.« (1. Тимотеју 4,8) Они су свесни радости коју пружају права животна задовољства и не оптерећују се испразним жаљењем због немарно потрошеног времена нити суморним предвиђањима, како се често оптерећује човек из света када није »заузет« неком узбудљивом забавом. Побожност се не сукобљава са законима здравља, него је у складу с њима. Страх Господњи је темељ сваког истинског напретка. (CTBH 14, 1890; CH 29) УКЛ 341.5

Непрестана борба против злих маштања. — Свако ко жели да буде судионик у божанској природи свестан је чињенице да мора »утећи од тјелесних жеља овога света«. Душа се мора непрестано и озбиљно борити против злих маштања ума. Постојано се мора супротстављати искушењу у мислима и делима. Душу морамо чувати од сваке мрље вером у Онога који нас може сачувати од пада. УКЛ 342.1

У тишини треба размишљати о Божјој речи, трезно и отворено пручавајући оно што се односи на наше вечно спасење. Исусова бескрајна милост и љубав, жртва учињена за нас и уместо нас, позивају на најозбиљније и најсвечаније размишљање. Бавимо се у мислима карактером нашег драгог Откупитеља и Посредника. Настојмо да проникнемо у дубине значења плана спасења. Дубоко размишљајмо о послању и служби Онога који је дошао да избави свој народ од њихових греха. Ако непрестано размишљамо о небеским предметима, наша вера и љубав постајаће све јачи. (RH, 12. јун 1888) УКЛ 342.2

Оштећено здравље слаби моралне снаге. — Све што наноси штету здрављу, не само да смањује телесну снагу, већ тежи да ослаби умне и моралне снаге. (У потрази за бољим животом, 128; 1905) УКЛ 342.3

Будући да се ум и душа изражавају преко тела, и душевна и духовна снага у великој мери зависе од телесне снаге и активности; све што потпомаже телесно здравље, потпомаже и развијање снажног ума и уравнотеженог карактера. (Васпитање, 195; 1903) УКЛ 342.4

Тело као медиј за ум и душу.— Тело је најважнији посредник преко кога се ум и душа оспособљавају за изградњу карактера. Зато непријатељ душе усмерава своја искушња с циљем да њима ослаби и понизи физичке снаге. Ако у томе успе, цело биће често се покорава злу. Склоности телесне природе, уколико не дођу под власт више силе, сигурно ће довести до пропасти и смрти. Тело мора да се стави под власт више силе човекова бића. Воља мора да завлада страстима, а она сама мора да се покори Богу. Племените способности разума, посвећене божанском милошћу, треба да преузму власт. Интелектуална снага, физичко стање и дужина живота зависе од непроменљивих закона. Ако поштује те законе, човек је у стању да победити своје склоности, да победи »поглаварства и власти и управитеље таме овога свијета«, да се суочи »с духовима пакости испод неба« (Ефесцима 6,12; Историја пророка и царева, 488.489; 1917) УКЛ 343.1

Животна енергија обогаћује ум преко мозга. — Господ жели да наш ум буде бистар и оштар, способан да препозна значајна места у Његовој речи и служби; да чини Његову вољу зависећи од Његове милости и уносећи у Његово дело чисту савест и захвалност. Оваква врста радости убрзава циркулацију крви. Животна енергија уму стиже преко мозга; мозак зато никада не сме бити отупљен употребом опојних средстава нити у еуфоричном стању од надражујућих средстава. Мозак, кости и мишићи морају деловати складно да би све могло деловати као добро подешен апарат, при чему ће сваки поједини део радити складно, без преоптерећивања било кога између њих. (Lt 100,1898) УКЛ 343.2

Болестан желудац чини несигурним верски живот. — Начела здравствене реформе морају постати саставни део живота сваког хришћанина. Код мушкараца и жена који се не обазиру на та начела, предаја Богу не може бити чиста и снажна јер болестан желудац или спора јетра чини несигурним верски живот. УКЛ 343.3

Једење меса мртвих животиња штетно делује на духовни живот. Када месо прихватимо као главну прехрамбену намирницу, више способности бивају подређене нижим страстима. То је увреда за Бога и узрок опадања духовног живота. (Lt 69, 1896) УКЛ 343.4

Чинити што је право најбољи је лек. — Свест да чинимо неко добро дело најбољи је лек за болесно тело и ум. Здравље и снага посебан су Божји благослов примаоцу. Особа чији је ум смирен и задовољан у Богу, налази се на путу оздрављења. ... УКЛ 343.5

Научити ум да се бави ведрим темама да би уместо таме и суморности могао да одражава светло, неки не сматрају својом верском дужношћу. Таква група ће се или одавати личним задовољствима бавећи се бескорисним и безначајним разговорима, бринући се за смех и шале, ума стално обузетог одлажењем из забаве у забаву, или ће падати у депресивна стања, тонути у велике невоље и психичке сукобе које, према њиховом мишљењу, само малобројни могу доживети и разумети. Такве особе заваравају себе иако ће се, можда, представљати као хришћани. Оне непознају оно што је право. (HR, III/1872) УКЛ 344.1

Радити за душу, али и за тело. — Наши здравствени радници треба да учине све што је у њиховој моћи да лече болести тела као и болести ума. Они треба да бдију, моле се и раде доносећи онима за које раде духовну, али и телесну корист. Лекар у некој од наших болница који је прави Божји слуга, запослен је изузетно занимљивим послом, усмереним свим напаћеним људима с којима долази у додир. Он не сме да изгуби ниједну прилику, а да не упути душе Христу, великом Исцелитељу тела и ума. Сваки хришћански лекар треба да буде вешт сарадник у Христовом послу. Он себи не сме допустити незаинтересираност за духовне вредности јер ће на тај начин изгубити способност да мисли својих пацената усредсређује на великог Лекара. (Lt 223, 1905) УКЛ 344.2

Лекар који се бави поремећеним умовима. — Да би могао да зна како да лечи многе сложене случајеве болести ума и срца, за што је позван, лекару је потребно више од људске мудрости и снаге. Ако не познаје силу божанске милости, он неће моћи да помогне болеснику, него ће само погоршати проблем. Али ако је то човек који се чврсто држи Бога, он ће моћи да помогне болесном, поремећеном уму. Он ће своје пацијенте моћи да упути Христу учећи их да све своје бриге и тешкоће ставе пред ноге великог Носиоцу људских терета. (5Т 444, 1885) УКЛ 344.3

Христос осветљава ум. — Лекар никада не сме допустити да се пацијенти вежу за њега. Он их треба да их учи да се дрхтавом руком вере хватају за испружену Спаситељеву руку. Тада ће ум постати осветљен светлом које зрачи од Онога који је Светло свету. (Lt 120, 1901) УКЛ 344.4

Истина има ублажавајућу моћ. — Ублажавајућа моћ истине која се види, примењује и заступа у свим њеним видовима, за болесне људе има вредност коју ниједан језик не може описати. Болесницима увек истичите Христово саосећање и нежност и будите њихову савест да верују у Његову моћ да лечи њихове патње. Водите их тако да стекну веру и поуздање у Њега, великог Исцелитеља па ћете задобити душу, а често и живот. (Lt 69, 1898; ММ 234.235) УКЛ 345.1

Истинска побожност доприноси оздрављењу (речи упућене гостима болнице на служби у месној цркви). — Христос је наш славни Лекар. Многи мушкарци и жене долазе у ову медицинску установу [Санаторијум Света Хелена] с надом да ће примити помоћ, чиме би био продужен њихов живот. Њихов долазак повезан је с великим тешкоћама. УКЛ 345.2

Зар не би било дивно да сваки појединац који у ову установу долази ради телесне помоћи, дође Христу ради духовне помоћи! Зар и ви, брате и сестро, не бисте могли да негују наду да ће вам Христос, ако Га прихватите, дати своје благослове као додатак ономе што се предузима и примењује за ваше оздрављење? Зар не бисте могли имати вере да ће се Он придружити вашим напорима за оздрављење зато што и сам жели да оздравите? Он жели да ваш мозак буде бистар да бисте могли сагледавати и ценити вечну стварност; Он жели да имате здраво тело, здраве мишиће, да бисте, користећи своју снагу у Његовој служби, могли прославити Његово име. (MS 80, 1903) УКЛ 345.3

Савет особи склоној меланхоличним осећањима. — Твоја је дужност да се бориш против тешких мисли и меланхоличних осећања исто онако као што ти је дужност да се молиш. Твоја је дужност да се супротставиш непријатељевим силама, да чврсто ухватиш узде свог језика, али и својих мисли. Ако ти је икада у животу била потребна мера Божје милости, то је онда када су осетљиви, упаљени органи за пробаву активни, а ти забринут и изморен. УКЛ 345.4

Ово ће те можда изненадити, али стална раздражљивост и узбуђивање других људи, док изналазиш њихове недостатке и суморна, гласна размишљања представљају облик погрешних жеља. Напади лоше пробаве су тешки, али држи чврсто узде обећања да нећеш рђаво желети својим најбољим пријатељима ни својим непријатељима. (Lt 11, 1897) УКЛ 345.5

Уверавање у Божју потпору.— Сигурност Божје потпоре унапредиће телесно здравље. Она утврђује душу у борби против сумње, тешких недоумица и неподношљивог бола која тако често исцрпљује животне снаге и изазива живчане болести које доносе највећи степен слабости и утучености. Господ се својом најпоузданијом речју заклео да ће Његово око бити над праведницима и Његово ухо отворено за њихове молитве. (LS 270,271, 1915) УКЛ 346.1

Повезаност греха и болести. — Између греха и болести постоји божански установљена веза. Лекару је довољно мање од месец дана рада да ово уочи у пракси. Он ће ту чињеницу можда и занемарити; његове мисли можда ће се бавити неким другим предметима па му то неће привући пажњу. Ако је спреман да посматра и ако је поштен, он неће моћи да порекне да између греха и болести постоји однос узрока и последице. Лекар ово треба брзо да уочи и онда делује на одговарајући начин. УКЛ 346.2

Стекавши поверење болесника, олакшавајући им патње и враћајући их у живот с ивице гроба, он има прилику да их поучи да је болест последица греха и да пали непријатељ настоји да их намами да чине оно што ће уништити њихово здравље и њихову душу. Он их може уверити колико је потребно да се одрекну себе и поштују законе живота и здравља. Посебно у ум младих он има прилику да усадити исправна начела. УКЛ 346.3

Бог воли своја створења нежном и моћном љубављу. Он је успоставио природне законе, али Његови закони нису никаква самовољна изнуђивања. Свака заповест која почиње обликом »Не... [чини]«, било у природном или моралном смислу, садржи или подразумева неко обећање. Ако смо послушни овим законима, наше кораке пратиће благослови; ако нисмо, последице ће бити опасност и несрећа. Бог је своје законе успоставио с циљем да доведу Његов народ ближе Њему. Он ће их спасити од зла и повести путем добра ако буду прихватили вођство, али их никада неће присиљавати. Ми не можемо проникнути у Божје планове, али зато морамо имати поверење у Њега и своју веру показати на делу. (5Т 444.445, 1885) УКЛ 346.4

Јеванђеље - лек за болести настале због греха. — Када Јеванђеље у својој чистоти и сили буде усвојено, оно постаје лек за болести које потичу из греха. Сунце правде се рађа и »здравље ће бити на зрацима његовим«. (Малахија 4,2) Све што овај свет пружа не може да излечи сломљено срце, да мир души, отклони бригу или одагна болест. Слава, генијалност, стваралачки дар, обдареност - све је беспомоћно када треба утешити ожалошћено срце или обновити опустошен живот. Божји живот у души једина је човекова нада. (У потрази за бољим животом, 115; 1905) УКЛ 346.5

Цело Небо је здравље. — Став који неки заступају да духовност штети здрављу, сотонина је идеја. Библијска вера не штети здрављу ни телу ни уму. Утицај Божјег Духа је најбољи лек за болести. Цело Небо је здравље; што дубље пониремо у сферу небеских утицаја, то ће оздрављење болесника који верује бити сигурније. Истинска хришћанска начела отварају свим људима извор непроцењиве среће. Вера је трајно и непресушно врело с којег хришћанин може пити колико жели, никада не исцрпљујући њено благо. (CTBH 13, 1890; CH 28) УКЛ 347.1

Вера као права вештина лечења. — Вера је начело срца, а не чаробна реч или мисаона обмана. Гледај само у Исуса. Он је твоја једина Нада и једина Нада твог супруга у задобијање вечног живота. Она је истинска вештина лечења тела и душе. Ум не сме бити усредсређен ни на једно људско биће, већ само на Бога. (Lt 117, 1901.) УКЛ 347.2

Љубав према Откупитељу уклања моралну поквареност. — Ум је замагљен маларијом чулних захтева. Мисли треба да буду очишћене. Шта би мушкарци и жене могли бити да су схватили да је лечење тела блиско повезано са животном снагом и чистотом ума и срца! УКЛ 347.3

Прави хришћанин стиче искуство које са собом доноси светост. На његовој савести нема мрље кривице нити на његовој души прљавштине покварености. Духовни карактер Божјег закона, с његовим ограничавајућим начелима, ушао је у његов живот. Светло истине просветљава његов разум. Жар савршене љубави према Откупитељу уклања моралну поквареност која се поставила између његове душе и Бога. Божја воља постала је његова воља — чиста, узвишена, оплемењена и посвећена. Његово лице открива небеско светло. Његово тело је прикладни храм Светога Духа. Његов карактер је украшен светошћу. Бог с њиме може да разговара, јер су његова душа и тело у складном односу с Богом. (Lt 139, 1898; 7BC 909) УКЛ 347.4

Христова љубав је сила која оживљава. — Љубав коју Христос шири целим бићем је животодавна сила. Сваки животни део - мозак, срце, живце - она додирује исцељењем. Она покреће на рад најузвишеније снаге бића. Она ослобађа душу кривице и жалости, бриге и старања који поткопавају животне снаге. Са њом долазе ведрина и мирноћа. Она усађује у душу радост коју ништа овоземаљско не може да уништи - радост у Светом Духу, радост која доноси здравље и живот. (У потрази за бољим животом, 115; 1905) УКЛ 347.5