Ма какав био грех, ако се душа покаје и поверује, кривица ће бити опрана у Христовој крви; али, онај који одбаци дело Светога Духа, ставља себе у положај да за њега више нема ни покајања ни вере. Управо преко свога Духа Бог делује на срце; када човек намерно одбаци Духа, када изјави да Он долази од сотоне, затвара канал којим Бог жели да одржава везу с њим. Када на крају коначно одбаци утицај Духа, Бог више ништа не може да учини за ту душу...GAGS 215.2

Бог не заслепљује очи људима или отврдњава њихово срце. Он им шаље светлост да исправи њихове заблуде и поведе их сигурним путем, али управо одбацивање те светлости чини да очи буду заслепљене и срце отврднуло. Често је тај процес постепен, скоро неприметан. Светлост долази души преко Божје речи, преко Његових слугу, или непосредним деловањем Светога Духа; али, када се један зрак светлости одбаци, долази до делимичног отупљења духовних чула, па се и друга понуда светлости само делимично препознаје. И тако се тама повећава, све док у души не завлада мрак...GAGS 215.3

Није неопходно да намерно изаберемо служење царству таме да бисмо дошли под његову власт. Довољно је да само пропустимо да се повежемо са царством светлости... Најпознатији облик греха против Светога Духа је упорно омаловажавање небеских позива на покајање. Сваки корак у одбацивању Христа је и корак према одбацивању спа-сења, према греху против Светога Духа. (ЧВ, стр. 270-272)GAGS 215.4

Када се душа преда Христу, нова сила загосподари новим срцем. Настаје промена коју сам човек никада не би могао постићи. To је нат-природно дело, које уводи натприродни елеменат у човекову природу. Душа која се потчини Христу постаје Његова тврђава коју Он држи у овом бунтовном свету, и Он тражи да се у њој не признаје ниједна друга власт осим Његове. Душа која се налази у власти небеских сила постаје тако неосвојива за сотонине нападе. (ЧВ, стр. 272)GAGS 215.5

УЉЕ ЗА НАШЕ ЖИШКЕ, 25. ЈУЛ

ОЖАЛОШЋЕН НАШИМ СУМЊАМА, 27. ЈУЛ