Deo IX. - Težnja za zemaljskim bogatstvom

42 - Opasnost od lakomstva

Mnogi između Božjeg naroda omamljeni su duhom sveta i svoju veru poriču svojim delima. Oni neguju ljubav prema novcu, kućama i posedima, sve dok to ne zaokupi sve snage nihovog uma i bića i ugasi ljubav prema Stvoritelju i dušama za koje je On umro. Bog ovog sveta zaslepeo im je oči; večni interesi njima su manje važni, a mozak, kosti i mišiće opterećuju do krajnjih granica kako bi uvećali svoje svetovno bogatstvo. I svo to gomilanje briga i obveza direktno krši Hristovu zabranu kada je rekao: „Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gdje moljac i rđa kvari, i gdje lupeži potkopavaju i kradu!” (Matej 6,19)SPS 191.1

Oni zaboravljaju da je Hristos takođe rekao: „Nego sabirajte sebi blago na Nebu”, (stih 20) i da samo tako rade za lični interes. Blago sabirano na Nebu je sigurno; nijedan lopov ne može mu prići niti ga moljac pokvariti. Međutim, njihovo blago je na Zemlji, a njihovo srce tamo gde im je blago.SPS 191.2

Hristova pobeda

Hristos se u pustinji suočio sa glavnim velikim iskušenjema koje će doći na čoveka. On se potpuno sam suočio sa lukavim, prepredenim neprijateljem i pobedio ga. Prvo veliko iskušenje odnosilo se na apetit, drugo na taštinu, a treće na ljubav prema svetu. Hristu su bili ponuđeni prestoli i carstva sveta i njihova slava. Sotona je došao sa svetskom čašću, bogatstvom i životnim uživanjem i prikazao ih u najlepšem svetlu kako bi namamio i prevario. „Sve ovo daću Tebi”, rekao je Hristu, „ako padneš i pokloniš mi se.” (Matej 4,9) Ipak, Hristos je odbio tog lukavog neprijatelja i izišao kao pobednik.SPS 191.3

Čovek nikada neće biti izložen tako snažnim iskušenjima kakvima je bio izložen Hristos, pa ipak sotona ima veći uspeh kod ljudi. „Daću ti sav novac, dobitak, ovu zemlju, moć, počasti i bogatstvo”, za šta? Uslov je rekao tako jasno kao što je bilo u Hristovom slučaju: „Ako padneš i pokloniš mi se”. On je zadovoljan ako mu se preda integritet i ako uspe da otupi savest. Kroz odanost svetovnim interesima on prima sve počasti koje poželi. Vrata su za njega otvorena i on ulazi kada mu se prohte, sa svojom zlom povorkom nestrpljivosti, samoljublja, oholosti, škrtosti i nepoštenja. Čovek je očaran i podmuklo namamljen u propast.SPS 192.1

Pred nama je Hristov primer. On je pobedio sotonu pokazujući nam kako i mi možemo da pobedimo. Hristos je pružio otpor sotoni uz pomoć Pisma. On je morao da zadrži svoju božansku silu i da koristi samo lične reči, ali je rekao: „Pisano je: Ne živi čovjek o samom hljebu, no o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božjih.” (stih 4) Kada bi se sveti spisi proučavali i izvršavali, hrišćani bi bili utvrđeni i mogli bi da se suoče sa lukavim neprijateljem; ali Božja reč se zanemaruje, pa sledi katastrofa i poraz.SPS 192.2

Bogati mladić

Jedan mladić došao je Hristu i upitao Ga: „Učitelju blagi! kakovo ću dobro da učinim da imam život vječni?” (Matej 19,16) Isus mu je rekao da drži zapovesti. On je odgovorio: „Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje; šta mi još treba?” (stih 20) Isus je sa ljubavlju pogledao na mladog čoveka i verno mu istakao njegov nedostatak u držanju božanskog Zakona. On nije voleo svoje bližnje kao samog sebe. Problem je bio njegova sebična ljubav prema bogatstvu što će ga, ako se ne popravi, lišiti Neba. „Ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za Mnom!” (stih 21)SPS 192.3

Hristos je želeo da mladić shvati da On od njega očekuje da sledi primer koji mu je pokazao On sam, Gospod Neba. On je napustio svoje bogatstvo i slavu i postao siromašan, da bi se čovek Njegovim siromaštvom obogatio; i zbog tog bogatstva On zahteva da čovek daruje zemaljska dobra, čast i zadovoljstvo. On zna da će privrženost svetu odvući ljude od Boga, zato je rekao mladiću: „Ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na Nebu; pa hajde za Mnom!” Kako je mladić primio te Hristove reči? Da li se radovao što je mogao da osigura nebesko blago? O, ne! „A kad ču mladić riječ, otide žalostan; jer bijaše vrlo bogat.” (stih 22) Za njega je bogatstvo značilo čast i moć, pa mu se gubitak ogromne količine tog blaga činio gotovo nemogućim.SPS 193.1

Taj mladić koji je ljubio svet želeo je raj, ali je želeo da zadrži svoje bogatstvo, pa se odrekao besmrtnog života zbog ljubavi prema novcu i moći. O, kakva jadna razmena! Pa ipak, mnogi koji tvrde da drže sve Božje zapovesti rade istu stvar.SPS 193.2

Pohlepnom čoveku preti opasnost od bogatstva; što više dobija, to mu je teže da bude velikodušan. Za njega je smanjivanje bogatstva kao davanje ličnog života, i on se okreće od privlačnosti besmrtne nagrade kako bi zadržao i uvećao svoje zemaljsko blago. Kada bi držao zapovesti, njegov svetski posed ne bi bio tako veliki. Dok je planirao i zgrtao za sebe, kako je mogao da ljubi Boga svim svojim srcem, svim svojim umom i svom svojom snagom, i svog bližnjeg kao sebe? Da je delio siromašnima kako su njihove potrebe zahtevale, on bi bio daleko srećniji i imao bi veće nebesko blago...SPS 193.3

Odgovoran Bogu

Pavle je rekao: „Dužan sam i Grcima i divljacima, i mudrima i nerazumnima.” (Rimljanima 1,14) Bog je svoju istinu otkrio Pavlu i na taj način ga zadužio da prosvetli one koji su u tami. Međutim, mnogi ne shvataju svoju odgovornost prema Bogu. Oni upravljaju talentima svog Gospoda, imaju snagu uma i kada bi njihov um bio zaposlen u pravom smeru, bili bi saradnici Hristovi i Njegovih anđela. Mnoge duše bile bi spasene zahvaljujući njihovim naporima, sijale bi kao zvezde na kruni njihove radosti. Međutim, oni su ravnodušni prema svemu tome. Sotona je tražio način da ih privlače ovim svetom, okuje i paralizuje njihove moralne snage, i u tome je u potpunosti uspeo.SPS 194.1

U pitanju je budućnost

Kako mogu kuće i posedi da se uporede sa dragocenim dušama za koje je Hristos umro? Preko vas kao oruđa, draga braćo i sestre, te duše mogu biti spasene sa vama u carstvu slave, ali sa sobom ne možete poneti ni najmanji deo svog zemaljskog blaga. Stičite koliko god možete, svakom ljubomornom brigom čuvajte svoje blago, i opet od Gospoda može doći naredba da sve ono što ste gomilali ceo život za nekoliko sati proguta požar koji nikakva veština ne može ugasiti, i pretvori u pepeo koji tinja. Možete posvetiti sve svoje talente i energiju nagomilavanu blaga na Zemlji, ali kakvu će to imati vrednost kada vaš život bude pri kraju ili se Isus pojavi? Onoliko koliko ste zbog svetovnih počasti i bogatstva zanemarivali duhovni život, toliko ćete nisko potonuti u moralnoj vrednosti pred sudom velikog Sudije. „Jer kakva je korist čovjeku ako zadobije sav svijet a duši svojoj naudi?” (Marko 8,36)SPS 194.2

Božji gnev pašće na one koji su služili bogatstvu umesto svom Stvoritelju. A oni koji žive za Boga i Nebo, ukazujući i drugima na taj način života, iskusiće da je put pravednih kao svetlost i da svetli sve više dok ne postane savršeni dan. Jednoga dana čuće dobrodošlicu: „Dobro, slugo dobri i vjerni! U malom bio si Mi vjeran, nad mnogijem ću te postaviti; uđi u radost Gospodara svojega!” (Matej 25,21.23) Hristova radost je u tome da vidi spasene duše u svom slavnom carstvu i za tu radost On „pretrplje krst, ne mareći za sramotu” (Jevrejima 12,2). Ali, ubrzo „vidjeće trud duše svoje i nasitiće se; pravedni sluga Moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova” (Isajija 53,11). Kako će srećni biti oni koji će, pošto su učestvovali u Njegovom radu, biti pozvani da učestvuju u Njegovoj radosti. (R&H, 23. jun 1885.)SPS 194.3

Očaravajuća moć sotone

Sotona želi da učini svet vrlo privlačnim. On ima očaravajuću moć kojom želi da zadobije privrženost čak i osvedočenih Hristovih sledbenika. Mnogo takozvanih hrišćana podneće svaku žrtvu da bi stekli bogatstvo, i što su uspešniji u ispunjavanju svojih želja, manje mare za dragocenu istinu i njen napredak u svetu. Oni gube ljubav prema Bogu i ponašaju se bezumno. Što više napreduju u materijalnom bogatstvu, manje ulažu u Božje delo.SPS 195.1

Dela onih koji imaju suludu ljubav prema bogaćenju pokazuju da je nemoguće služiti dvojici gospodara, Bogu i bogatstvu. Oni pokazuju svetu da je novac njihov bog. Oni se klanjaju njegovoj sili i svime što čine služe svetu. Ljubav prema novcu postaje vladajuća sila i zbog njega krše Božji zakon. Oni mogu da ispovedaju veru u Hrista, ali ne vole Njegova načela niti se obaziru na opomene. Svoje najbolje snage troše na služenje svetu i klanjaju se bogatstvu.SPS 195.2

Zabrinjavajuće je da je sotona zaveo tako mnogo ljudi. On uzbuđuje maštu sjajnim prikazivanjem svetovnog dobitka i ljudi postaju zaslepljeni misleći da je pred njima savršena sreća. Mami ih nada u zadobijanje časti, bogatstva i položaja. Sotona kaže duši: „Sve ovo ću ti dati, svu tu moć i bogatstvo kojima možeš činiti dobro svojim bližnjima”. Međutim, kada dostignu cilj za kojim su težili, uvide da nisu povezani sa nesebičnim Otkupiteljem i da nisu učesnici božanske naravi. Njima su omilela zemaljska blaga i preziru odricanje, nesebičnost i poniženje zbog istine. Ne žele da se odvoje od zemaljske imovine gde im je i srce. Oni su zamenili gospodare i prihvatili službu bogatstvu umesto službe Hristu. Sotona je osigurao obožavanje tih prevarenih duša zbog njihove ljubavi prema svetovnom blagu.SPS 195.3

Često se događa da pobožnost prelazi u svetovnost pod uticajem tako neprimetnog lukavog nagovaranja zla, da prevarena duša nije ni svesna da je odbacila Hrista i da Mu je sluga samo po imenu. (R&H, 23. septembar 1890.)SPS 196.1

Primer požrtvovanih pionira

Nekada je bilo malo onih koji su slušali i prigrlili istinu, i koji nisu imali mnogo svetovnih dobara. U to vreme su neki morali da prodaju svoje kuće i zemljišta i naći jeftinije, dok su njihova sredstva dobrovoljno ulagana za objavljivanje istine i pomoć za unapređivanje Božjeg dela na druge načine. Te požrtvovane duše trpele su oskudicu, ali su izdržale do kraja i njihova nagrada biće velika.SPS 196.2

Bog deluje na mnoga srca. Istina za koju su se neki žrtvovali trijumfirala je i mnoštvo joj se predalo. Po Božjem proviđenju u istinu dovedeni su i oni koji imaju sredstva da bi, kako Delo napreduje, mogli da budu ispunjeni njegovi zahtevi. Bog sada ne poziva na prodavanje kuća u kojima Njegov narod treba da živi, ali ako oni koji imaju bogatstvo ne čuju Njegov glas, ne odvoje se od sveta i ne žrtvuju za Boga, On će ih zaobići i pozvaće one koji su spremni da učine sve za Isusa, čak i da prodaju svoje domove kako bi zadovoljili potrebe Dela. Bog će uvek imati dobrovoljne darove. Oni koji ih daju trebalo bi to da smatraju prednošću. (R&H, 16. septembar 1884.)SPS 196.3

Božji narod je na suđenju pred nebeskim svetom, ali se zbog svojih oskudnih darova i prinosa, i slabašnih napora u Božjoj službi pokazuje kao neveran. Da je to malo što sada čine bilo najbolje što su mogli, oni ne bi bili pod osudom; ali su svojim materijalnim dobrima mogli da učinei mnogo više. Oni znaju, a i svet zna, da su u velikoj meri izgubili duh samoodricanja i nošenja krsta. (6T 445,446)SPS 196.4

Svako je ispitan

Matej u svom bogatstvu, a Andrija i Petar u svom siromaštvu, stavljeni su pred isto iskušenje; svako od njih posvetio je svoj život istom cilju. U trenutku uspeha, kada su mreže bile pune ribe, a podsticaji starog načina života najjači, Isus je kraj mora zatražio od učenika da napuste sve za delo Jevanđelja. Tako se svaka duša iskušava da li je u njoj jača želja za prolaznim dobrima ili želja za druženjem sa Hristom.SPS 197.1

Načelo uvek puno traži. Nijedan čovek ne može uspeti u službi Bogu ako celo njegovo srce nije u njoj i ne drži sve za štetu prema prevažnom poznanju Hrista. Nijedan čovek koji se usteže ne može biti Hristov učenik, a još manje Njegov saradnik. Kada ljudi pravilno shvate veliko spasenje, samopožrtvovanost koja se ogledala u Hristovom životu pokazaće se i u njihovom. Kojim god putem ih povede radovaće se da Ga slede. (Čežnja vekova, str. 212)SPS 197.2