Spasitelj je više puta rekao: „Tako će biti pošljednji prvi i prvi pošljednji.” (Matej 20,16) Isus želi ljude koji obavljaju Njegovu službu, a ne traže nagradu niti smatraju da zaslužuju nadoknadu za sve što čine. Gospod želi da naš um razmišlja na drugačiji način, jer On ne gleda onako kako čovek gleda. On ne sudi po spoljašnosti, već procenjuje čoveka po iskrenosti srca.SPS 303.1

Oni koji su u svoju službu uneli duh istinske žrtve i poniznosti, na kraju će biti prvi. Radnici koji su prvi počeli da rade predstavljaju one koji gaje duh zavisti i samopravednosti, i tvrde da bi prednost trebalo dati njima, a ne drugima. Domaćin je onome koji je doveo u pitanje njegovo pravo da drugima plati više nego njemu, rekao: „Prijatelju! ja tebi ne činim krivo; nijesi li pogodio sa mnom po groš?” (Matej 20,13) Ja sam se držao svog dela dogovora.SPS 303.2

U određenom smislu svi bi trebalo da imamo poštovanje prema plati koju primamo. Međutim, dok čekamo na obećani blagoslov, moramo imati savršeno poverenje u Isusa Hrista verujući da će On postupiti ispravno i dati nam nagradu po delima koja smo učinili. Dar Božji je život večni, ali Isus ne želi da budemo zabrinuti u pogledu nagrade, već da vršimo Božju volju zato što je to ispravno bez obzira na dobitak.SPS 303.3

Pavle je imao u vidu venac života koji će mu biti dodeljen na kraju, i ne samo njemu, nego i svima koji vole Boga. Pobedivši verom u Isusa, čeznuo je za tim vencem. On je uvek uzdizao Isusa. Svako hvalisanje talentima i pobedama zahvaljujući ličnim nastojanjima, bilo mu je strano. „Nego ko se hvali, neka se hvali tijem što razumije i poznaje Mene da sam Jja Gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer Mi je to milo, govori Gospod.” (Jeremija 9,24)SPS 304.1

Najobilniju nagradu dobiće oni koji su svoja dela i revnost obogatili milostivim, nežnim sažaljenjem prema siromašnima, siročićima, potlačenima i nevoljnima. Međutim, oni koji prolaze drugom stranom, koji su previše zauzeti da bi obratili pažnju na otkupljene Hristovom krvlju, koji su zauzeti velikim delima, na kraju biće poslednji.SPS 304.2

Ljudi se ponašaju onako kakvo im je srce. Među nama su ljudi skromnog i poniznog duha, Hristovog duha, koji čine mnogo malih stvari kako bi pomogli svojim bližnjima, a koji uopšte ne razmišljaju o tome šta rade; oni će na kraju biti iznenađeni kada saznaju da je Hristos primetio svaku blagu reč koju su uputili tužnima, i uračunao svaki i najmanji dar za ublažavanje jada siromašnih koji je darodavca koštao malo odricanja. Gospod meri duh i nagrađuje u skladu sa tim, a čist, ponizan, detinji duh ljubavi dragocen je prinos u Njegovim očima. (R&H, 3. jul 1894.)SPS 304.3

Kao dar, a ne kao pravo

Petar je upitao: „Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo: šta će dakle biti nama?” (Matej 19,27) To Petrovo pitanje pokazuje da je on mislio kako određen broj apostolskih dela zaslužuje određeni iznos nagrade. Među učenicima je vladao duh samodopadljivosti, samopouzdizanja i oni su se međusobno upoređivali. Ako je neko pogrešio, drugi su se osećali nadmoćno. Isus je video da se takav duh, koji je bujao, mora pobediti. Čitao je srca ljudi i video u njima sebičnost kada su upitali: „Šta ćemo za to dobiti?” Morao je da ispravi to zlo pre nego što poprimi ogromne razmere.SPS 304.4

Učenici su bili u opasnosti da skrenu pogled sa istinskih načela Jevanđelja. Tu parabolu (o radnicima pozvanim u vinograd) ispričao im je kako bi ih poučio da nagrada ne dolazi zbog dela, da se ko ne bi hvalio, već zahvaljujući milosti. Radnik koji je bio pozvan u vinograd na početku dana, primio je platu prema milosti koja mu je data. Ali i onaj koji je pozvan poslednji, primio je istu milost kao i prvi. Ovde se radi o milosti i niko se ne proslavlja više od drugog. Nije bilo mesta gunđanju jednog protiv drugog. Niko nije bio povlašćen iznad drugih niti je iko polagao pravo na nagradu. Petar je razmišljao kao najamnik. (R&H, 10. jul 1894.)SPS 305.1

64 - Prebacivanje odgovornosti na druge

66 - Blago na Nebu