Deo IV. - Svakome prema njegovim mogućnostima

23 - Načela pristavske službe

Da li mi kao pojedinci istražujemo Božju reč pažljivo i uz molitvu, kako ne bismo odstupili od njenih pravila i zahteva? Gospod neće gledati na nas sa odobravanjem ako Mu nešto uskraćujemo, bilo to malo ili veliko. Ako trošimo novac na zadovoljavanje ličnih sklonosti, razmislimo kakvo bismo dobro mogli da učinimo sa tim novcem. Stavimo na stranu i male i velike svote za svog Gospoda kako bi Delo moglo da nikne na novim mestima. Ako sebično trošimo toliko potreban novac, Gospod nas neće i ne može blagosloviti svojim priznanjem.SPS 99.1

Kao pristavi Božje milosti, raspolažemo Gospodnjim novcem. Za nas znači mnogo, zaista mnogo, da budemo svakodnevno ojačani Njegovom bogatom milošću, kako bismo bili u stanju da razumemo Njegovu volju i budemo Mu verni u najmanjem isto kao i u bogatstvu. Kada to postane naše iskustvo, Hristova služba biće za nas stvarnost. Bog to zahteva od nas; i pred anđelima i pred ljudima trebali bi da pokažemo svoju zahvalnost za ono što je On učinio za nas. Za Božju dobrotu prema nama trebali bi da Mu uzvratimo proslavljanjem i delima milosti...SPS 99.2

Da li svi vernici shvataju da im je sve što imaju dato kako bi se upotrebilo Bogu na slavu? Bog vodi dosledan izveštaj o svakom ljudskom biću na našem svetu. I kada dođe dan obračuna, verni pristav ne pripisuje sebi nikakve zasluge. On ne kaže: „Moj novac”, već: „Tvojim novcem je ovo stečeno.” On zna da bez poverenog dara ne bi moglo da dođe do uvećanja. On smatra da je u vernom obavljanju pristavske službe samo vršio svoju dužnost. Kapital je bio Gospodnji i Njegovom snagom njemu je bilo omogućeno da uspešno posluje. Treba proslavljati samo Njegovo ime. Pristav zna da bi bez poverenog kapitala bankrotirao za večnost.SPS 99.3

Gospodnje odobravanje prima gotovo sa iznenađenjem, ono je tako neočekivano. Međutim, Hristos mu kaže: „Dobro, slugo dobri i vjerni! U malom bio si Mi veran, nad mnogijem ću te postaviti; uđi u radost Gospoda svojega!” (Matej 25,21; R&H, 12. septembar 1899.)SPS 100.1

Kako Bog iskušava svoje pristave

Kako se čovek lako veže uz zemaljske stvari! Njegovu pažnju privlače kuće i imovine, a svoju dužnost prema bližnjima zanemaruje; prema njihovom spasenju ponaša se kao prema nečemu sa beznačajnim posledicama i zaboravlja na Božje zahteve. Ljudi grabe zemaljska blaga tako neumoljivo kao da će ih zadržati zauvek. Misle kako imaju pravo da raspolažu svojim sredstvima kako im odgovara, bez obzira na ono što je Gospod zapovedio ili kakve su potrebe njihovih bližnjih.SPS 100.2

Oni zaboravljaju da im je sve što smatraju svojim samo povereno na upravljanje. Oni su pristavi Božje milosti. Bog im je poverio to blago da bi ih iskušao, kako bi mogli da pokažu svoj stav prema Njegovom delu i kako bi razotkrio misli njihovih srca. Gospodnjim novcem oni ne samo da trguju za prolazno vreme, već i za večnost, pa će upotrebom ili zloupotrebom svog talenata odrediti svoj položaj i poverenje u svetu koji dolazi. (R&H, 14. februar 1888.)SPS 100.3

Praktično pitanje

Pristavska služba trebala bi da ima praktičan uticaj na sav Božji narod... Činjenje dobrih dela udahnuće duhovni život hiljadama sledbenika istine koji sada očajavaju zbog svoje tame. Ona će ih preobraziti iz sebičnih, lakomih obožavatelja bogaćenja, u iskrene, verne Hristove saradnike u spasavanju grešnika. (3T 387)SPS 100.4

U korist Gospoda

Pristav se poistovećuje sa svojim Gospodom. On prihvata pristavsku odgovornost i deluje u korist svog Gospoda, radi onako kako radi i njegov Gospod na svom području. Interesi Gospoda postaju njegovi interesi. Položaj pristava je dostojanstven jer mu njegov Gospod veruje. Međutim, ako radi sebično i pretvara dobit stečenu trgovanjem dobrima svoga Gospoda u ličnu korist, on je izneverio poverenje koje mu je ukazano. (9T 246)SPS 101.1

Sebično korišćenje bogatstva dokazuje neverstvo Bogu i pristavska sredstava čini onesposobljenim za veće poverenje Neba. (6T 391)SPS 101.2