Svaki vernik treba celim srcem da se posveti crkvi. Njen napredak treba da bude njegov osnovni interes, i sve dok to ne bude smatrao svojom svetom obvezom, crkvi bi bilo mnogo bolje bez njega. U svačijoj moći je da učini nešto za Božje delo. Ima onih koji troše velike svote novca na nepotrebnu raskoš; oni zadovoljavaju svoje apetite, a materijalnu pomoć crkvi osećaju kao težak porez. Spremni su da prime sve blagoslove crkvenih privilegija, ali drugima prepuštaju da plaćaju račune. Oni koji osećaju istinsku odgovornost za napredak Dela neće oklevati da ulože novac u projekte, kad god i gde god je to potrebno. (4T 18)SPS 35.1

Oni koji se raduju u dragocenom svetlu istine, trebalo bi da osećaju ozbiljnu želju da je šire svugde. Malo je vernih čuvara zastave koji nikada ne odustaju od dužnosti ili izbegavaju odgovornost. Njihova srca i novčanici uvek su otvoreni za svaki poziv na davanje sredstava za unapređenje Božjeg dela. Osim toga, neki su spremni da učine i više od onoga što im je dužnost, kao da strahuju da će izgubiti priliku za ulaganje svog dela u nebeskoj banci.SPS 35.2

Ima i onih koji će učiniti što je moguće manje. Oni zgrću svoje blago, ili rasipaju sredstva na sebe, nerado izdvajajući bednu milostinju za Božje delo. Ako daju obećanje ili zavet Bogu, oni se zbog toga posle pokaju, pa izbegavaju izvršenje obveze dokle god mogu, ako ne i u potpunosti. Oni svoj desetak prikazuju što je moguće manjim, kao da se boje da je to, što su vratili Bogu, izgubljeno. Dok se naše brojne ustanove nalaze u oskudici, spomenuta vrsta vernika ponaša se kao da za njih nema nikakve razlike napreduju li one ili ne. Međutim, one su ipak Božja sredstva kojima prosvetljuje svet. (4T 477,478)SPS 35.3

Krštenički zavet

Svako ko se povezuje sa Crkvom u tom činu daje svečani zavet da će delovati u interesu Crkve i da će taj interes držati iznad svakog svetovnog cilja. Njegov zadatak je da očuva živu vezu sa Bogom, uključi se srcem i dušom u veliki plan otkupljenja i pokaže u svom životu i karakteru nadmoćnost Božjih zapovesti nad običajima i pravilima sveta. Svaka duša koja je priznala Hrista obećala je da će učiniti sve što je u njenoj moći da bude duhovni radnik, aktivan, revan i delotvoran u službi za svog Učitelja. Hristos od svakog očekuje da izvrši svoju dužnost; neka to bude misao vodilja u redovima svih Njegovih sledbenika...SPS 36.1

Svi treba da pokažu Bogu vernost mudrim korišćenjem kapitala koji im je poverio, a to se ne odnosi samo na novčana sredstva, već i na svako materijalno dobro koje nam je povereno u svrhu izgrađivanja Njegovog carstva. Sotona će pokrenuti svaki mogući mehanizam kako bi sprečio da istina dopre do onih koji su ogrezli u zabludi; ali glas upozorenja mora doći do njih. I dok samo retki učestvuju u tom poslu, hiljade bi trebalo da se zainteresuju kao i oni. (5T 460-462)SPS 36.2

Zadatak koji je pred nama

Svet treba da se upozori. To delo povereno je nama. Po svaku cenu moramo objavljivati istinu. Trebalo bi da budemo požrtvovani dobrovoljci, spremni na gubitak i samog života u službi za Boga, ako je potrebno. U krakom vremenu treba obaviti veliki posao. Moramo razumeti svoj deo u njemu i verno ga izvršiti. Na kraju svaki povređeni pobednik steći će pravo da se obuče u Hristovu pravednost prema plemenitim, odlučnim naporima u služenju Bogu. Stupanje u ratni pohod protiv sotone, nošenje uzdignute krvave Hristove zastave krsta — to je dužnost svakog hrišćanina.SPS 36.3

To delo poziva na samopožrtvovanost. Samoodricanje i krst prate nas na životnom putu. „Ako, dakle, ko hoće ići za Mnom”, veli Hristos, „neka se odreče samog sebe, neka uzme svoj krst i neka Me sledi!” (Matej 16,24) Oni koji rade za blaga ovog sveta treba da se pomuče i žrtvuju. Da li oni koji žele večnu nagradu smeju da pomisle da njihova žrtva nije potrebna? (R&H, 31. januar 1907.)SPS 37.1

Ne čekajte na poziv

Naši ljudi ne bi trebalo da čekaju na nove pozive, već da prionu na posao i da od nemogućeg čine moguće. Neka se svako upita: „Da li mi je Gospod poverio sredstva za napredak Njegovog dela?“...SPS 37.2

Budimo iskreni prema Gospodu. Svi blagoslovi koje uživamo dolaze od Njega; ako nam je On poverio talente sredstava da možemo da pomognemo u završetku Njegovog dela, da li smemo da Mu ih uskratimo? Da li ćemo reći: „Ne, Gospode, mojoj deci to neće biti drago, pa ću zato biti neposlušan Tebi, samim tim što ću zakopati Tvoj talenat u zemlju”?SPS 37.3

Odlaganja ne sme biti. Božje delo zahteva vašu pomoć. Mi tražimo od vas, kao od Gospodnjih pristava, da stavite Njegova sredstva u opticaj kako biste osigurali sadržaje preko kojih će mnogi moći da upoznaju istinu.SPS 37.4

Na vas može doći iskušenje da uložite svoj novac u zemlju. Možda će vas vaši prijatelji savetovati da to učinite. Međutim, zar ne postoji bolji način ulaganja vaših sredstava? Niste li ku45 pljeni po visokoj ceni? Zar vam vaš novac nije poveren da ga umnožite za Njega? Zar ne vidite da On želi da svoja sredstva koristite za pomoć u izgradnji molitvenih domova, podizanju bolnica gde će bolesni primiti telesno i duhovno ozdravljenje, i osnivanju škola u kojima će mladi biti pripremani za službu kako bi radnici mogli biti poslani u sve delove sveta?SPS 37.5

Planovi za napredak Božjeg dela potiču od Boga lično i On je osigurao svom narodu višak sredstava da se, kada ih pozove da pomognu, mogu radosno odazvati. Ako budu verni u umnožavanju Njegove riznice onoga što im je pozajmljeno, Njegovo delo brzo će napredovati. Mnoge duše biće zadobijene za istinu, a dan Hristovog dolaska će se ubrzati. (R&H, 14. jul 1904.)SPS 38.1

7 - Gospodnje delo treba održavati

9 - Glas posvećenja