ПРИСТОЈНО ОДЕВАЊЕ
Библија учи да треба да се одевамо скромно. „Же-лим да се жене одевају пристојно.” 1. Тим. 2, 9. Овај стих забрањује раскошно одевање, одела дречећих боја, богато украшавање.ПMX 245.3
Свака извештаченост која има за циљ да привучена себе пажњу или да изазове дивљење искључена је из чедног накита који препоручује Божја реч.ПMX 245.4
Штедња у одевању. — Наше одело не треба да је прескупо. Не треба да се украшавамо „ни златом, ни сребром, ни раскошним хаљинама”. Новац је свети за-лог од Бога. Он нам није дат да задовољавамо своју охолост и своје частољубље. У рукама Божје деце новац је храна за гладне, одело за голе, здравље за болесне, заштита за потлачене. Он служи да се еванђеље објави сиромашнима. Колика срца би се могла обрадовати раз-боритом употребом новца који се данас троши на ташти изглед. Проучавајте Христов живот. Проучавајте његов карактер и суделујте у његовом одрицању.ПMX 246.1
Новцем који хришћански свет троши на драго ка-мење и претерано скупа одела могли би се нахранити сви гладни и оденути сви бедни. Мода и ташто разме-тање троше средства која би могла да служе за утеху сиромашнима и онима који страдају. Они лишавају свет радосне вести о Спаситељевој љубави...ПMX 246.2
Квалитет и укус. — Наше одело, иако једноставнои скромно, треба да је доброг квалитета, складних боја и да служи својој сврси. Више треба да пазимо на тода дуже траје неголи да угађамо очима. Оно треба да пружа топлоту и потребну заштиту. Идеална жена из Прича Соломунових „не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њезина има по двоје хаљине”.ПMX 246.3
Здравље и чистоћа. — Наше одело треба да је чисто. Нечисто одело је нездраво. Оно оскврњује и душу и тело. „Ви сте храм Божји... Ако ко поквари храм Божји, по-квариће њега Бог.” 1. Кор. 3, 16. 17.ПMX 246.4
Пре свега одело треба да штити здравље. Бог жели да будемо здрави душом и телом. Ми треба да сарађујемо с Богом на нашем физичком и душевном здрављу. Обоје се унапређује здравим начином одевања.ПMX 246.5
Љупкост и природна лепота. — Иако скромно, одело ипак може да буде лепо, угодно за око и да одговара својој сврси. Христос нас не одвраћа од природне ле- поте и љупкости, него од охолости. Он нас позива да посматрамо пољско цвеће и љиљане у њиховој красоти и каже: „Ни Соломун у својој слави није се обукао као један од њих.” Матеј 6, 29. Тако, служећи се природом, Христос нам илуструје лепоту коју небо цени, чедну љуп-кост, једноставност, чистоту, пристојност, што представ-ља накит који је угодан Богу.ПMX 246.6