ВЕРНОСТ УЧЕНИКА

Ученици који кажу да љубе Бога и да се покоравају његовој истини треба да имају довољно самодисциплине и постојаности у верским начелима, што ће им помоћи да остану непоколебљиви усред искушења, да стоје чвр-сто уз Христа у школи, у ђачком дому и било где да су. Религија није огртач који се облачи само кад се улази у дом Божји; цели живот треба да је прожет верских начелима.ПMX 124.1

Карактер и владање. — Они који пију са извора жи вота неће, као неверни, тежити за променама и ужива-њима. У њиховом владању и њиховом карактеру видеће се спокојство, мир и срећа, које су нашли у Исусу по-веравајући му сваки дан своје бриге и терете. Они ће показати да има задовољства и радости на стази послу-шности и дужности. Они ће вршити на своје другове утицај који ће се осећати у целој школи...ПMX 124.2

Озбиљан, савестан и веран младић је у школи не-процењиво благо. Анђели гледају са задовољством на њега; у небеској књизи су забележена сва његова пра-ведна дела, све његове победе над искушењима и над злом. Он поставља добар темељ за вечни живот.ПMX 124.3

На младима стоји да сачувају и одржавају установе које је подигао Бог за унапрењење свог дела. Ни у које друго време није се тражило толико од једног нараштаја. Потребно је, дакле, да се омладина припреми за важан задатак и да постане оруђе којим ће се Бог моћи послужити. Њихов Створитељ има на њих највеће правоПMX 124.4

Важност школске дисциплине. — Дивље и необу-здано понашање многих младих у нашем свету је нешто за жаљење. Кад би младићи и девојке разумели да им поштовање закона и правила наших установа помаже да стекну углед у друштву, да изграде карактер, да опле-мене срце и да повећају своју срећу, они се не би бунили против добрих правила и разумних захтева, и не би ства-рали неповерење и предрасуде против ових установа.ПMX 125.1

Наши млади треба да верно и енергично прихвате своје дужности. То ће им осигурати успех. Младићи који никад не успевају у земаљским пословима, исто тако нису спремни да прихвате више дужности. Верско иску-ство стиче се кроз борбу, разочарања, строгу самодисци-плину и усрдну молитву. На путу за небо корачамо ко-рак по корак; сваки корак даје нам снагу за следећи.ПMX 125.2