ЖИВА ВЕРА

Међу онима који искрено траже светост срца и чи-стоту живота има много таквих који изгледају збуњени и обесхрабрени. Они без престанка гледају на себе и туже се на свој недостатак вере. Они мисле да не могу тражити Божји благослов, јер им недостаје вера. Овакви замењују осећања са вером. Будући да се не задовоља-вају једноставном вером, они тону у све већу душевну таму. Такви би требало да одврате своје мисли од себе и да размишљају о милости и доброти Божјој, сећајући се његових обећања и верујући једноставно да ће Он учинити оно што је обећао.ПMX 71.4

Ми не треба да се ослањамо на своју веру већ на Божја обећања. Чим смо се покајали за прошле преступе и одлучили да живимо послушним животом, треба да верујемо да нас Бог прима у Христу и да нам прашта наше грехе.ПMX 72.1

Каткада ће тама и обесхрабрење доћи на нашу ду-шу претећи да нас сломи; али не смемо одбацити поуздање у Бога, гледајмо у Исуса без обзира на осећања. Трудимо се да верно испуњавамо сваку дужност; затим се мирно ослонимо на Божја обећања.ПMX 72.2

Не поводите се за осећањима. — Каткада може да се појави у нама дубоко осећање о нашој недостојности и да нас оно испуни страхом. Али то није доказ да је Бог променио свој однос према нама или ми према Богу. Ми не смемо покушавати да у себи пробудимо нека јака осећања. Можда данас не осећамо онај мир и радост које смо јуче осећали. Али, ми треба да вером прихва-тимо Христову руку и да се уздамо у њега у данима мрачним као и у светлим.ПMX 72.3

Сотона може да ти дошапне: „Ти си сувише велики грешник да би те Христос могао спасти.” Признавши да си заиста грешан и недостојан, ти можеш одлучно да одговориш кушачу: „Захваљујући Христовој жртви от-купљења, ја прихватам Христа за свог Спаситеља. Не по-зивам се на своје заслуге, већ на драгоцену крв Исуса Христа која ме чисти. Овог тренутка моја се немоћна душа баца у Христово наручје.” Хришћански живот мора да је живот сталне и живе вере. Чврсто и стално поуздање у Христа донеће души мир и сигурност.ПMX 72.4

Немој се обесхрабрити. — Немој се обесхрабрига што је твоје срце грешно. Свака сметња, сваки уну-трашњи непријатељ само повећава твоју потребу за Христом, који је дошао да ти одузме камено срце и да ти дâ срце месно. Ишти од њега да ти дâ нарочиту бла-годат да победиш своје слабости. Кад навали искушење, енергично се одупри злим склоностима. Реци себи: „Како бих могао ожалостити свог Спаситеља? Ја сам се предао Христу; нећу да чиним сотонина дела.” Тражи помоћ од Спаситеља да жртвујеш све своје идоле и да се од-рекнеш свих својих омиљених греха. Гледај очима вере Исуса где стоји пред престолом Оца, и, ширећи своје прободене руке, моли милост за тебе. Веруј да из руку твог драгог Спаситеља примаш силу која ти је потребна.ПMX 72.5

Размишљање о Христу. — Вером гледај на венац при-прављен за оне који ће победити. Слушај тријумфалну песму откупљених: Достојно, достојно је Јагње које је заклано и које нас је откупило Богу! Настој да себи живо представиш ову слику као стварност! Стефан, први хришћански мученик, у свом страшном сукобу са си-лама и злим духовима испод неба ускликнуо је: „Гле, видим небо отворено и Сина човечјега где стоји с десне стране Богу!” Њему је било дато да види Спаситеља света како се сагиње над њим и како га гледа погледом пуним саучешћа. Сјајна светлост која је зрачила са Хри-стовог лица окружавала је Стефана таквим сјајем да су његови непријатељи видели његово лице да сјаји као лице анђела.ПMX 73.1

Ако бисмо више размишљали о Христу и о небеском свету, нашли бисмо подстицај и потпору у борби вере. Охолост и љубав према свету изгубиће моћ над нама ако будемо више размишљали о слави оне боље земље која ће ускоро бити наш дом. Поред Христове красоте све земаљске чари губе своје вредности.ПMX 73.2

Мењајмо навике мишљења. — Нека нико не мисли да може без личних напора стећи сигурност да га Бог љуби. Ако је ум дуго везан за земаљске ствари, онда је тешко променити навике мишљења. Оно што гледамо и слушамо привлачи нашу пажњу и заокупљује наше мисли.ПMX 73.3

Али ако желимо да уђемо у небески град и да онде посматрамо Христову славу, морамо се већ овде навик-нути да гледамо очима вере. Христове речи и његов ка- рактер треба да су често предмет наших мисли и наших разговора. Сваки дан би требало да део свог времена посветимо размишљању са молитвом о тим светим темама.ПMX 73.4

Посвећење свакодневно дело. — Посвећење је сва-кодневно дело. Нека се нико не вара мишљу да ће му Бог опростити и благословити га ако преступа ма коју од његових заповести. Намерно чинити неки грех, значи ућуткавати глас Духа и одвајати душу од Бога. Упркос свих религиозних усхићења, Христос не може да ста-нује у срцу које презире божански закон. Бог поштује само оне који њега поштују.ПMX 74.1

„Коме се предате као слуге за послушање, робови сте онога кога слушате.” Ако гајимо у срцу гнев, по-жуду, похлепност, мржњу, себичност или који други грех, постајемо робови греха. „Нико не може два госпо-дара служити.” Ако служимо греху, не можемо служити Христу. Хришћанин ће осећати да га грех мами, јер тело жели против Духа; али се Дух бори против тела и води сталну борбу. Овде нам је свима потребна Христова по-моћ. Кад се божанска сила сједини с људском слабошћу, онда вера кличе: ,А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашега Исуса Христа!” 1. Кор. 15, 57.ПMX 74.2

Да бисмо изградили карактер који ће Бог одобрити, потребно је да стекнемо добре навике у верском животу. Молитва је исто толико потребна за растење у милости и за духовни живот колико је храна потребна за теле-сно здравље. Навикнимо се да често подижемо своје ми-сли к Богу у молитви. Ако мисао лута, вратимо је на-траг. Истрајни напори ће то олакшати. Није разумно да се макар само за један тренутак удаљимо од Христа. Ми можемо да осигурамо себи његову присутност на сваком кораку ако испуњавамо услове које је Он по-ставио.ПMX 74.3

Нека вам вера буде на првом месту. — Вера треба да буде најглавније у вашем животу. Све остало треба да јој је подређено. Све моћи духа, душе и тела треба да су упрегнуте у хришћанску борбу. Тражимо снагу и милост од Христа, и онда ћемо извојевати сигурну по-беду као што је сигурно да је Он умро за нас.ПMX 74.4

Морамо се приближити Христовом крсту. Покајање у подножју крста је први услов да добијемо мир. Ко може да разуме Христову љубав која је далеко нежнија и несебичнија од материнске љубави? Желимо ли да знамо колика је вредност једне душе? Ако то желимо, управимо свој поглед вере на крст; почнимо да проуча-вамо оно што ће кроз сву вечност бити предмет науке и хвале спасених. Вредност нашег времена и наших та-лената цени се по откупу који је плаћен за наше спа-сење. Колика је незахвалност према Богу ако му крадемо што њему припада, нашу љубав и нашу службу! Да ли је одвише да себе предамо Ономе који је све жртвовао за нас? Хоћемо ли изабрати пријатељство овога света радије него бесмртне части које нам Христос нуди, да „седнемо с њим на престолу његову као што је Он побе-дио и сео с Оцем својим на престолу његову”.ПMX 75.1

Посвећење — искуство духовног напредовања. — Посвећење је искуство духовног напредовања. Степенице којима треба да се постепено пењемо спомиње апостол Петар: „Трудите се да покажете у вери крепост, а у кре-пости познање, а у познању уздржљивост, а у уздржљи-вости стрпљивост, а у стрпљивости побожност, а у по-божности љубав братску, а у љубави братској љубав Божју, јер ако је ово у вама и множи се, неће вас оста-вити беспослене и без плода за познање нашега Господа Исуса Христа.” „Зато, браћо, постарајте се још већма да свој позив и избор утврдите, јер чинећи ово нећете никада пасти. Јер ће вам се тако обилно допустити улаз у вечно царство нашег Господа и Спаситеља Исуса Хри-ста.” 2. Петр. 1, 5—11.ПMX 75.2

Такав живот нас чува од сваког пада. Они који тако рачуном сабирања повећавају врлине хришћанског живота могу да буду уверени да ће Бог рачуном мно-жења дати њима дарове свога Духа.ПMX 75.3

Петар се обраћа онима који су примили исту драго-цену веру речима: „Милост вам и мир у обиљу позна-вањем онога који нас позва славом и моћи.” Божјом милошћу сви они који желе могу да се пењу уз сјајне степенице које повезују небо са земљом. Они ће на крају с песмом и вечном радошћу ући на врата небескога града.ПMX 76.1

Значај невоља. — Бог се служи тешкоћама живота да би одстранио нечистоту и грубост из нашег карак-тера. Сећи, тесати, резати, глачати, — то не иде без бола. Није лако проћи испод точка брусилиде. Али тако се сваки поједини камен припрема за место које треба да заузима у небеском храму. Господ не троши време и труд на безвредан материјал. Само своје драгоцено ка-мење Он глача да би га уградио у величанствену гра-ђевину.ПMX 76.2

Тајни извор силе. — Људисепонекад склањају у сенци Свемогућега, и на светом месту Свевишњега. Они остају крај Господа неко време, што се види у племенитим делима. Њихова вера касније клоне, веза с Богом се прекида и тада се њихово животно дело уни-штава. Али Христов живот је био живот сталног пове-рења и сталне везе са Богом; зато је и његова служба Богу и ближњима била без спотицања или недостатака.ПMX 76.3

Као човек Он је вапио ка престолу Божјем све док његова људска природа није била испуњена небеском силом која повезује човечанство са божанством. При-мивши живот од Бога, Он га је давао људима.ПMX 76.4