ИСКУШЕЊА НИСУ ОПРАВДАЊЕ ЗА ГРЕХ

Свака побуда наше природе, свака способност на-шег духа, свака наклоност нашег срца треба да је под сталном контролом Божјег Духа. Нема ниједног благо-слова који Бог даје човеку, ниједне невоље коју допу-шта да га снађе, а да се сотона не би могао и хтео тиме послужити да куша, збуњује и уништи душу ако му да-мо и најмању могућност. Према томе, ма колика била духовна светлост неког човека, ма колико уживао на-клоност и благослове неба, он треба стално да ходи у понизности пред Господом, тражећи са вером да Бог управља сваком његовом мишљу и контролише сваку његову побуду.ПMX 35.3

Сви који се сматрају хришћанима стоје под све-том обавезом да сачувају мир и одрже контролу над собом услед најжешћих изазова. Дужности које су по-чивале на Мојсију биле су многобројне и тешке, и мало ће људи икада бити тако тешко искушани као он; али то му се није уважило као оправдање за његов грех. Бог ставља своме народу на располагање довољну помоћ; и његова деца не би никад била играчка околности кад би се ослањала на његову моћ. Највећа искушења нису оправдање за грех. Ма како био велик притисак коме је изложена једна душа, сваки преступ је њен лични акт. Ни земља ни силе мрака немају моћ да некога при-силе на грех. Сотона напада на наше најслабије тачке; ипак ми не морамо претрпети пораз. Био напад ма ка-ко тежак и изненадан, увек има помоћи у Богу; њего-вом силом можемо победити.ПMX 36.1